О ШЕСТОЈ ЗАПОВЕСТИ
Не убиј.
570. Шеста заповест забрањује убиство, тј. одузимање живота ближњем на било који начин.
571. Није свако одузимање живота убиство. Није безаконо убиство када се живот одузима по дужности, као што је:
- када се преступник кажњава смрћу по закону;
- када се непријатељ лишава живота у рату за одбрану Отачаства.
572. О невољном убиству, тј. када до убиства долази случајно и без намере, треба размишљати овако. Невољни убица не може да се сматра невиним уколико није показао потребну предострожност којом је убиство могао да спречи. У сваком случају, по схватању Цркве, он има потребу за истинским очишћењем савести (покајањем).
573. Осим непосредног убиства било којим оруђем, овај злочин постоји и у следећим случајевима:
- када судија осуди оптуженог за кога му је познато да је невин;
- када неко крије или ослобађа убицу и самим тим омогућује му нова убиства
- када би неко могао да избави ближњег од смрти али то не чини, нпр. када богати допусти да неко умре од глади;
- када неко претешким радом и жестоким казнама исцрпљује потчињене и тако убрзава њихову смрт; када неко неуздржањем или другим пороцима скраћује сопствени живот.
574. Од свих убистава највећи преступ представља самоубиство. Јер ако је противприродно убити другога човека, сличног нама, онда је још више противприродно убити самога себе. Наш живот не припада као својина нама, него Богу, Који нам Га је и дао.
575. О двобојима као средству за решавање спорова треба размишљати овако. Будући да је решавање спорова ствар суда, а учесник двобоја се самовољно одлучује на поступак у коме смрт прети и њему и његовом супарнику, двобој подразумева три тешка преступа: противљење властима, убиство и самоубиство. [1]
576. Осим телесног постоји и духовно убиство. Духовно убиство потиче од саблазни – када неко ближњега заводи у неверовање или га увлачи у безакоња и самим тим подвргава његову душу духовној смрти. Спаситељ каже: А који саблазни једнога од ових малих који верују у Мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врат његов, и да потоне удубину морску (Мт. 18, 6).
577. Постоје још прикривенији облици убиства. У одређеној мери под овај грех могу се подвести сва дела и речи усмерене против љубави, који нарушавају спокојство и безбедност ближњег, и, на крају, унутрашња мржња против њега, чак и када се не показује. Сваки који мрзи брата својега јесте човекоубица (1. Јован. 3, 15).
578. Када се забрањује наношење штете ближњем, онда се самим тим заповеда, да се, колико је то могуће, чува живот и благостање ближњег.
579. У вези са тим треба да чинимо следеће:
- да помажемо ближњима;
- да служимо болеснима;
- да тешимо тужне;
- да олакшавамо положај несрећнима;
- да се са свима опходимо кротко, са љубављу и саветима;
- да се миримо са онима који се гневе;
- да праштамо увреде и чинимо добра дела непријатељима.
НАПОМЕНЕ:
[1] У Катихизису митрополита Филарета не говори се о утробном чедоморству званом “абортус” – вештачком и насилном прекиду трудноће, као врсти убиства, јер у његово време утробна чедоморства нису били тако катастрофално распрострањена као данас. Света Црква утробно чедоморство осуђује као намерно убијање новозачетог и незаштићеног живота, тј. као најстрашније убиство са предумишљајем (прим. прев.)
