О ДРУГОЈ ЗАПОВЕСТИ
Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.
512. У другој заповести говори се о идолу. У самој заповести објашњено је да је идол представа неке ствари: небеске, земаљске, или која живи у водама, и којој се клањају и служе уместо Богу.
513. Друга заповест забрањује клањање идолима као лажним божанствима или као представама лажних богова.
514. Но, никако није забрањено имати неке друге свештене слике. Ово се јасно види из тога што је пророк Мојсеј, преко кога је и дата ова заповест од Бога, у исто време од Бога добио заповест да у скинији, тј. покретном јеврејском храму, постави златне свештене представе Херувима, и то у оном унутрашњем делу храма, према коме се народ окретао ради поклоњења Богу.
515. Овај пример нарочито је важан за Православну Хришћанску Цркву, зато што објашњава исправност употребе светих икона у Православној Цркви.
516. Реч “икона” је грчка и значи “слика” или “лик”. У Православној Цркви овим називом означавају се свештене представе Бога Који се јавио у телу, Господа нашег Исуса Христа, Његове Пречисте Мајке, и Светих Његових.
517. Употреба светих икона не би била сагласна са другом заповешћу само у случају када би неко стао да их обоготворава. Но, овој заповести никако не противречи поштовање икона као свештених слика и њихова употреба ради побожног сећања на дела Божија и Свете Његове, јер у таквом случају иконе су као књиге у којима се уместо слова налазе ликови и предмети (Св. Григорије Велики, Писмо Серену епископу).
518. Приликом клањања иконама треба бити у следећем расположењу духа: онај ко их посматра ум мора да усмери ка Богу и Светима који су на њима представљени.
519. Грех против друге заповести назива се идолопоклонство.
520. Осим грубог идолопоклонства постоје још и мањи греси против друге заповести у које спадају:
- користољубље;
- стомакоугађање, преједање и пијанство;
- гордост и сујета.
521. У Идолопоклонству спада користољубље. Апостол Павле каже да је лакомство идолопоклонство (Кол. 3, 5), јер користољубив човек више служи богатству него Богу.
522. Друга заповест забрањује користољубље и самим тим учи некористољубивости и дарежљивости.
523. У идолопоклонство спада и стомакоугађање, зато што они који угађају стомаку изнад свега стављају чулно задовољство, јер, како вели Апостол, њихов бог је трбух, или, другим речима, стомак је њихов идол (Фил. 3, 19).
524. Друга заповест забрањује стомакоугађање и самим тим учи уздржању и посту.
525. Гордост и сујета спадају у идолопоклонство зато што горд човек више од свега цени своје способности и преимућства, које за њега тако представљају идола; а сујетан човек жели да и други поштују тог идола. Такву гордост и сујету показао је вавилонски цар Навуходоносор, који је сам себи поставио златног идола и заповедио свима да му се клањају (Дан. 3).
526. Постоји још један порок близак идолопоклонству, а то је лицемерје – када неко спољашња дела побожности, као што су на пример пост и строго чување обреда, користи да би стекао уважавање народа, не мислећи на унутрашње исправљање свога срца (Мт. 6, 57).
527. Друга заповест забрањује гордост, сујету и лицемерје, и самим тим учи смирењу и чињењу добрих дела у тајности.
