Основе Православне вере (Катихизис)

О ПРВОЈ ЗАПОВЕСТИ

Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим Мене.

 

499. Речима Ја сам Господ Бог твој, Бог као да указује човеку на Самога Себе, те му тако заповеда да позна Господа Бога.

500. Из заповести о познању Бога могу се извести нарочите обавезе.

501. Речима “немој имати других богова осим Мене” упућује се на општење и везивање за Јединог Истинитог Бога, тј. на одавање побожног поштовања Њему.

502. На унутарње богопоштовање односе се следеће обавезе:

1. Веровати у Бога.
2. Ходити пред Богом, тј. сећати се свагда Бога и у свему поступати опрезно, јер Он види не само дела, него и скривене помисли наше.
3. Бојати се Бога, или осећати страхопоштовање пред Њим, тј. гнев Оца Небеског сматрати за највећу несрећу која може да те задеси, и стога трудити се да га не разгневљујеш.
4. Надати се у Бога.
5. Љубити Бога.
6. Покоравати се Богу, тј. непрестано бити спреман да учиниш оно што Он заповеда, и не роптати онда када Он са нама не чини оно што бисмо ми желели.
7. Клањати се Богу као Најузвишенијем Бићу.
8. Прослављати Бога као Свесавршенога.
9. Благодарити Богу као Творцу, Промислитељу и Спаситељу.
10. Признавати Бога за Сведоброга и Свемогућега Помоћника у сваком добром подухвату.

 

503. Следеће обавезе тичу се спољашњег богопоштовања:

1. Исповедати Бога, тј. признавати да је Он наш Бог, и не одрицати га се чак ни онда када бисмо због таквог признања морали да пострадамо и умремо.
2. Учествовати у заједничком богослужењу, установљеном од Бога и утврђеном од стране Православне Цркве.

 

504. Да бисмо боље схватили и исправније сачували прву заповест, треба још да знамо и који су греси против ње.

1. Безбожност – када људи, које Псалмопојац оправдано назива безумнима, желећи да се избаве од страха пред Судом Божијим, говоре у срцу своме: нема Бога (Пс. 14, 1).
2. Многобоштво – када уместо Једног Истинитога Бог прихватају многа лажна божанства.
3. Неверовање – када признајући да Бог постоји не верују у Његов Промисао и Откривење.
4. Јерес – када учењу вере људи додају мишљења противречна Божанској Истини.
5. Раскол – самовољно уклањање од јединства богопоштовања и од Православне Саборне Цркве Божије.
6. Богоодступништво – када се због страха од људи или ради светских користи одричу истинске вере.
7. Очајање – када изгубе наду да ће од Бога добити благодат и спасење.
8. Врачање – када, остављајући веру у силу Божију, поверују тајанственим и најчешће злим силама твари, нарочито злих духова, и труде се да делују помоћу њих.
9. Сујеверје – када поверују да нека обична ствар има Божанску силу, и плаше је се, или се пак уздају у њу уместо у Бога; тако, на пример, верују старој књизи и мисле да је само она исправна, а не и нова, иако она садржи потпуно исто учење и исто богослужење.
10. Лењост у односу на учење побожности, молитве и заједничко богослужење.
11. Љубав према твари више него према Богу.
12. Човекоугаћање – када тако угађају људима, да се ради тога не труде да угоде Богу.
13. Уздање у човека – када се неко узда у сопствене способности и снаге, или способности и снаге других људи, а не у милост и помоћ Божију.

 

505. Човекоугађање и уздање у човека противни су првој заповести зато што човек коме угађамо или у кога се уздамо, и при томе заборављамо Бога, за нас на неки начин представља другог бога, уместо Бога Истинитог.

506. У Светом Писму се о човекоугађању говори овако: јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов (Гал. 1, 10).

507. О уздању у човека Свето Писмо каже: овако вели Господ: да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово (Јер. 17, 5).

508. Да би лакше напредовао у испуњавању својих обавеза према Богу, човек треба овако да поступи са собом: треба да се одрекне самога себе. Ко хоће за Мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за Мном иде (Мк. 8, 34).

509. Одрећи се себе – према тумачењу Св. Василија Великог – значи следеће: “Сам себе одриче се онај ко свуче старог човека са његовим делима, истрошеног у заводљивим похотама. Такав се одриче и свих светских склоности које могу да му се испрече на путу побожности. Потпуно одбацивање састоји се у томе да се не буде везан ни за сам живот, већ да се мисли на смрт, да се не би уздао у себе”.

510. Када се одриче себе и када се лишава многих природних задовољстава, човек може да добије благодатну, Божанску утеху, коју ни сама страдања не могу да наруше. Као што су страдања Христова обилна у нама, тако је кроз Христа обилна и утеха наша (2. Кор. 1, 5).

511. Првој заповести, која прописује побожно поштовање Једнога Бога, у потпуности одговара и исправно указивање поштовања Анђелима и Светим људима, јер у њима ми поштујемо благодат Божију, благодат која у њима обитава и делује, и преко њих тражимо помоћ од Бога.