ОСНОВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ (КАТИХИЗИС)

 

ОСНОВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ (КАТИХИЗИС)
 

 
О ПРВОМ ЧЛАНУ СИМВОЛА ВЕРЕ
 
„Верујем у Једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца Неба и земље и свега видљивог и невидљивог.“
 
76. Веровати у Бога – значи бити тврдо убеђен у Његово постојање, Његове особине и дела, и свим срцем прихватати речи Његовог Откривења о спасењу рода људског.
77. Из Светог Писма може се сазнати у чему треба да се огледа вера у Бога. Апостол Павле пише: Без вере није могуће угодити Богу; јер онај који прилази Богу треба да верује да Бог постоји и да Он награђује оне који Га траже (Јевр. 11, 6). Дејство вере у Хришћанима Апостол представља следећом молитвом Богу за њих: Да вам по богатству славе Своје даде силу, да ојачате Духом Његовим у унутарњем човеку, да се Христос вером усели у срца ваша (Еф. 3, 16-17).
78. Права вера у Бога најнепосредније се огледа у исповедању вере.
79. Исповедати веру – значи отворено признавати да се држимо православне вере, и то са таквом искреношћу и чврстином, да ни прелести (обмане), ни претње, ни мучења, па чак ни смрт не би могли да нас натерају да се одрекнемо вере у Истинитог Бога и у Господа нашег Исуса Христа.
80. Апостол Павле сведочи да је исповедање вере нужно за спасење: Јер се срцем верује за праведност, а устима се исповеда за спасење (Римљ. 10,10).
81. За спасење је нужно не само веровати, него и исповедати православну веру, јер ако би се неко одрекао исповедања православне вере да би сачувао пролазни живот или земаљске угодности, он би тиме показао да нема истинску веру у Бога Спаситеља и у будући блажени живот.
82. У Символу вере није речено: верујем у Бога, него је додато: у Једног Бога – зато да би се одбацило лажно учење незнабожаца, који су, сматрајући створење за Бога, мислили да је богова много.
83. Саме речи учења Светог Писма о јединству Божијем унесене су у Символ вере из следеће изреке Апостола Павла: нема ниједнога другога Бога осим једнога. Јер ако и има такозваних богова, било на небу било на земљи, као што је много богова и много господа, али ми имамо само Једнога Бога Оца, од Којега је све иза Којега смо ми, и Једнога Господа Исуса Христа, кроз Којега је све и ми кроз Њега (1. Кор. 8, 46).
84. Сама Суштина Божија не може се познати. Она превазилази свако познање, не само људско, него и анђеоско.
85. О овоме је у Светом Писму преко Апостола Павла речено, да Бог живи у светлости неприступној и да Њега нико од људи не виде, нити може видети (1. Тим. 6, 16).
86. Из Откривења Божијег могу се извући следећи закључци о Суштини Божијој и главним Својствима Божијим: Бог је Дух Вечни, Сведобри, Свезнајући, Свеправедни, Свемоћни, Свеприсутни, Неизмењиви, Сведовољни, Свеблажени.
87. Све ово може да се види из Светог Писма. Сам Господ Исус Христос је рекао: Бог је Дух (Јн. 4, 24). О вечности Божијој пророк Давид каже: Пре него се горе родише и сазда земља н васељена, и од века до века – Ти си Бог (Пс. 90, 2). У Откривењу Јовановом стоји следеће славословље Богу: Свет, Свет, Свет јесте Господ Бог Сведржитељ, Који беше и Који јесте и Који долази (Откр. 4, 8). Апостол Павле каже да је Јеванђеље објављено по заповести вечнога Бога (Римљ. 14, 25).
О Доброти Божијој Сам Исус Христос је рекао: Нико није добар осим једнога Бога (Мт. 19, 17). Апостол Јован каже: Бог је Љубав (1. Јован. 4, 16). Пророк Давид пева: Дарежљив је и милосрдан Господ, дуго трпи и велике је милости. Добар је Господ према свима и жалостив на сва дела Своја (Пс. 145, 89).
О Свезнању Божијем Апостол Јован вели: Бог је већи од срца нашег и зна све (1. Јован. 3,20). Апостол Павле кличе: О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! Како су неиспитиви судови Његови и ненстраживи путеви Његови (Римљ. 11, 33).
О Праведности суда Божијег пророк Давид каже: Праведан је Господ, љуби правду; Лице ће Његово видети праведници (Пс. 11,7). Апостол Павле вели како ће Бог дати свакоме по делима Његовим и да Бог не гледа ко је ко (Римљ. 2, 6,11).
О Свемоћи Божијој Псалмопојац каже: Јер Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се (Пс. 33, 9). Арханђел Гаврило у Јеванђељу каже: У Бога је све могуће што каже (Лк. 1, 37).
Свеприсутност Божију Давид представља овако: Куда бих отишао од Духа Твојега, и од лица Твојега куда бих утекао? Да изађем на небо, Ти си онде; да сиђем у пакао, онде си. Да се дигнем на крилима од зоре. и преселим се на крај мора: и онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја. Да речем: мрак ће ме сакрити; али је и ноћ као видело око мене. Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као светлост {Пс. 139, 712).
Апостол Јаков пише да код Оца Светлости нема изменљивостн ни сенке промене (Јаковљ. 1,17).
Апостол Павле каже да Бог не прима угађања од руку човечијих, као да нешто треба Њему, Који Сам даје свима живот и дисање и све (Дап. 17, 25). Он Бога назива Блажени и Једини Владар, Цар царева и Господар господара (1. Тим. 6, 15).
88. Бог јесте Дух, иако му Свето Писмо приписује телесне удове, на пример срце, очи, уши, руке. Свето Писмо се ту прилагођава обичном људском језику, и треба га схватити у духовном и узвишеном смислу; на пример, Срце Божије означава Доброту или Љубав Божију, Очи и Уши означавају Свезнање, а Руке – Свемоћ.
89. Бог је свуда, али каже се да Он пребива „на небесима“ или „у храму“. Да, Бог је свуда, но на небесима је нарочито присутан, тамо Га блажени духови славе у вечној слави; и у храмовима Он је нарочито присутан, благодатно и тајанствено, и верни то присуство побожно примећују и осећају; понекад, оно се показује кроз посебна знамења.
Исус Христос каже: Где су два или три сабрана у Име Моје, онде сам и Ја међу њима (Мт. 18, 20).
90. Речи Символа: “ Верујем у Једног Бога Оца“ треба схватити у смислу односа према тајни Свете Тројице, јер Бог је Један по Суштини, али тројичан у Лицима: Отац, Син и Свети Дух – Тројица Једносушна и Нераздељива.
91. О Светој Тројици се говори у Светом Писму. Најважније изреке о овоме у Новом Завету су следеће: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28,19). Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова Тројица су Једно (1. Јован. 5, 7).
92. О Светој Тројици се говори и у Старом Завету, али не тако јасно. На пример: Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова (Пс. 33, 6). Свет, Свет, Свет је Господ Саваот, пуна је сва земља славе Његове (Иса 6,3).
93. Бог је један у Три Лица. Ми не можемо да разумемо ову дубоку тајну Божију, али верујемо у њу по неизмењивом сведочанству речи Божије: Шта јеу Богу нико не зна осим Духа Божијега (1. Кор. 2, 11).
94. Лица Свете Тројице међусобно се разликују по томе што се Бог Отац не рађа нити исходи од других Лица; Син Божији се предвечно рађа од Оца; Дух Свети предвечно исходи од Оца.
95. Три Ипостаси или Лица Пресвете Тројице потпуно су истог Божанског достојанства. Као што је Отац Истинити Бог, исто тако је и Син Истинити Бог, и Дух Свети је Истинити Бог, и при томе у Три Ипостаси (Лица) јесте само један Триипостасни (Трилични) Бог.
96. Бог се назива Сведржитељем зато што Он све што постоји одржава Својом силом и Својом вољом.
97. Речи Символа: “ Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог“ говоре о томе да је Бог створио све и да без Бога ничега не може да буде.
98. Ове речи узете су из Светог Писма. Књига Постања почиње речима: У почетку створи Бог небо и земљу. Апостол Павле о Исусу Христу, Сину Божијем, каже следеће: Јер Њиме би саздано све, што јер на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били престоли или господства, или началства или власти: све је Њиме иза Њега саздано (Кол. 1,16).
99. У Символу вере се под „невидљивим“ подразумева невидљиви, тј. духовни свет, коме припадају Анђели.
100. Анђели су бестелесни духови, обдарени умом, вољом и силом.
101. Реч „анђео“ значи „весник“.
102. Они су тако названи зато што их Бог шаље да би објавио вољу Своју. Тако је на пример Арханђел Гаврило био послат од Бога како би Пресветој Дјеви Марији објавио зачеће Спаситеља.
103. Невидљиво је створено пре видљивог, Анђели су створени пре људи.
104. Сведочанство о томе може се наћи у Светом Писму. У Књизи о Јову Сам Бог о стварању земље овако говори: Ко јој јв метнуо камен угаони? Када звезде беху (створене), клицаху ми сви Анђели Моји (Јов 38, 67).
105. Назив „Анђео-чувар“ узет је из следећих речи Господа Исуса Христа: Јер анђелима Својим заповеда за тебе да те чувају по свим путевима твојим (Пс. 91,11).
106. Свако од нас има свог Анђела-чувара. У то ће нас уверити следеће речи Господа Исуса Христа: Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца Мога небескога (Мт. 18,10).
107. Нису сви Анђели добри и доброчинитељи. Постоје и зли анђели који се другачије називају ђаволима (или демонима).
108. Они су такође створени као добри. А зли су постали тако што су нарушили дуг потпуне покорности Богу, те су тако отпали од Њега и пали у самољубље, гордост и злобу. По речима Апостола Јуде, то су Анђели који не сачуваше своје достојанство, него напустише своје боравиште (Јуд. 1,6).
109. Реч „ђаво“ (диаболос) на грчком значи „клеветник“ или „обманитељ“.
110. Зли анђели се називају ђаволима, тј. клеветницима или заводницима, зато што се труде да напакосте људима обмањујући их, наводећи их на лажне мисли и зле жеље.
111. Свето Писмо нам је о стварању света открило то, да је у почетку Бог ни из чега створио небо и земљу. Земља је била без обличја (тј. није имала спољашњи облик који је нама познат) и пуста. Затим је Бог постепено створио све што је на небу и на земљи.
Првога дана постања света створио је светлост. Другога дана – небески свод, тј. видљиво небо. Трећега дана – море, копно и биље. Четвртога дана – сунце, месец и звезде. Петога дана – рибе и птице.
Шестога дана – четвероножне копнене животиње и, коначно – човека.
Са човеком стварање је завршено, а седмога дана Бог је починуо од свих дела Својих. Зато је седми дан назван „субота“, што у преводу са јеврејског језика значи „мировање“.
112. Видљиве ствари нису створене такве каквима их ми данас видимо. При стварању све је било добро веома, тј. чисто, дивно и неповређено.
113. Познате су околности стварања човека. Бог у Светој Тројици је рекао: да начинимо човека по Својему обличју, као што смо ми (1. Мојс. 1, 26). И тако створи Бог од земље тело првог човека, Адама, и дуну у лице његово дах живота, те га уведе у Рај и даде му храну, осим осталих рајских плодова и плодове са дрвета живота; коначно, узевши од Адама ребро док је спавао, створи од њега прву жену – Еву (1. Мојс. 2, 2122).
114. Обличје Божије састоји се, према тумачењу Апостола Павла, из праведности и светости истине (Еф. 4,24).
115. „Дах живота“ је душа – духовно и бесмртно биће.
116. Реч „Рај“ значи врт. Тако је названо дивно и блажено обитавалиште првог човека, које је у књизи Постања описано као врт.
117. Рај у коме су живели први људи за тело је био стваран, као видљиво блажено обитавалиште, док је за душу био духован, као стање благодатног општења са Богом и духовног сазрцавања творевине (Св. Григорије Богослов, Беседа 38,42; Преп. Јован Дамаскин, Богословље, књ. 2, гл. 12).
118. „Дрво живота“ је било такво дрво да би човек, када би се хранио његовим плодовима, сачувао своје тело од болести и смрти.
119. Ева је била створена из Адамовог ребра зато да би цео људски род по своме пореклу био једно тело и да би људи зато природно тежили ка томе да љубе и чувају један другога.
120. Бог је човека створио таквим да би човек познао Бога, да би Га љубио и прослављао и кроз то био вечно блажен.
121. Воља Божија о човековој назначености за вечно блаженство има посебан назив у учењу вере – предназначење Божије.
122. Божије предназначење о блаженству човека остаје непромењено чак и сада, када видимо да човек не живи у блаженству. Ово стога што је Бог по свезнању и бескрајном милосрђу Своме чак и за човека који је скренуо са пута блаженства одредио да открије нови пут кроз Једнородног Сина Његовог, Исуса Христа.
123. Божије предназначење у односу на људе и на сваког човека понаособ овако ваља разумети: Бог је предназначио да сваком човеку дарује, и заиста је даровао, благодат и истинска средства за достизање спасења; за спасење је предназначио оне који добровољно примају благодат коју им је Он даровао и који употребљавају спасоносна средства која им је Он даровао, идући путем спасења који им је Он показао.
124. Реч Божија о томе говори овако: Јер које унапред позна, унапред и одреди да буду саобразни лику Сина Његова (Римљ. 8, 29).
125. У Излагању вере Источних Православних Патријараха о томе је речено: „Пошто је предвидео да ће се једни својом слободном вољом користити на добро, а други на зло, једне је одредио за славу а друге је осудио“ (2. члан).
126. Непосредно за стварањем света и човека следи дејство Божије према свету и нарочито према човеку које се назива Промислом Божијим.
127. Промисао Божији је непрестано деловање Свемоћи, Премудрости и Доброте Божије, којима Бог чува битије и силу творевине, усмеравајући је према добрим циљевима, помажући свему што је добро и пресецајући или исправљајући и обраћајући на добар исход свако зло које настаје кроз удаљавање од добра.
128. О Промислу Божијем Сам Господ Исус Христос у Светом Писму каже: Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви претежнији од њих? (Мт. 6, 26). Из ове изреке видљив је како општи Промисао Божији о творевини, тако и посебан – о човеку. Читав 91. псалам јесте изображење нарочитог и разноликог Промисла Божијег о човеку.

Један коментар

  1. Када стиже наставак?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *