О ТРЕЋОЈ ЗАПОВЕСТИ
Не узимај узалуд имена Господа Бога својега.
528. Име Божије узима се узалуд онда када се изговара у бескорисним и сујетним разговорима, а још горе је када се изговара лажљиво или уз нарушавање побожности.
529. Трећом заповешћу забрањују се следећи греси:
- богохуљење, или дрске речи против Бога;
- роптање на Бога или жалбе на Његово Провиђење;
- светогрђе, када се свештени предмети извргавају шалама или порузи;
- непажња на молитви;
- лажна заклетва, када заклетвом потврђују оно чега нема;
- преступање заклетве, када се не извршава оно што је обећано;
- нарушавање завета датих Богу;
- лакомислена употреба заклетве у обичним разговорима.
530. У Светом Писму постоји и посебна забрана употребе заклетве у обичним разговорима. Спаситељ вели: А Ја вам кажем: не куните се никако… Дакле, нека буде реч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од злога је (Мт. 5, 34, 37).
531. Овим се не забрањује свака заклетва у друштвеним стварима. Апостол Павле каже: Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва као јемство. Зато и Бог, желећи да наследницима обећања што поузданије покаже неизмењивост Своје одлуке, послужи се заклетвом (Јевр. 6, 16-17).
Из овога треба извући закључак да ако је Сам Бог употребио заклетву како би пружио што чвршће уверавање, онда је тим пре и за нас допустиво и потребно да у важним и неопходним приликама, када то захтева законита власт, дамо заклетву, са побожношћу и тврдом намером да је никако не погазимо.
