Основе Православне вере (Катихизис)

УЧЕЊЕ О БЛАЖЕНСТВУ

 

431. За утврђење наде у спасење и достизање блаженства, молитви треба придодати и сопствени подвиг, тј. дела побожности. О томе Сам Господ вели: А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршујете што говорим (Лк. 6, 46). Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско; но који твори вољу Оца Мојега Који је на Небесима (Мт. 7, 21).

432. Руководство у томе подвигу може да буде учење Господа нашег Исуса Христа које је скраћено изложено у Његовим изрекама о блаженству.

433. Таквих изрека има девет:

(1) Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско.

(2) Блажени који плачу, јер ће се утешити.

(3) Блажени кротки, јер ће наследити земљу.

(4) Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити.

(5) Блажени милостиви, јер ће бити помиловани.

(6) Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.

(7) Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати.

(8) Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско.

(9) Блажени сте када вас срамоте и прогоне и, лажући, говоре против вас свакојаке рђаве речи, због Мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша па Небесима (Мт. 5, 3-12).

 

434. Ради правилног разумевања ових изрека, треба приметити да је Господ Своје учење о достизању блаженства у њима изложио баш онако како каже Јеванђеље: Отворивши уста Своја, учаше. Будући кротак и смирен срцем, Он Своје учење није изложио у форми заповести, већ тако што је називао блаженима оне који то учење слободно прихватају и придржавају га се. Стога у свакој од ових изрека о блаженству треба најпре размотрити учење, тј. заповест, а потом називање блаженим, тј. обећање награде.

 

Comments are closed.