О ЗАКОНУ БОЖИЈЕМ И ЗАПОВЕСТИМА
481. Средства за распознавање добрих и злих дела су унутрашњи Закон Божији, тј. сведочанство савести, и спољашњи Закон Божији, тј. заповести Божије.
482. У Светом Писму се за унутрашњи закон каже да је у срцима написано оно што је по закону, пошто сведочи савест, и пошто се мисли мећу собом оптужују или оправдавају (Римљ. 2, 15).
483. Иако у људима постоји унутрашњи закон, дат им је још и спољашњи. Он је дат зато што људи нису слушали унутрашњи закон и зато што су, водећи телесни и грешан живот, гушили у себи глас духовног закона, због чега је и било неопходно подсетити их путем заповести на спољашњи закон. Шта ће дакле закон? Због греха додаде се (Римљ. 3, 19).
484. Спољашњи Закон Божији дат је људима на следећи начин. Кад је јеврејски народ, који води порекло од Авраама, био чудесно ослобођен из египатског ропства, тада је, на путу у земљу која им је била обећана, у пустињи, на гори Синај, Бог показао Своје присуство у огњу и облаку, и дао Закон преко вожда Израиљаца – пророка Мојсеја.
485. Главне и свеопште заповести овога Закона јесу следећих десет, које су биле написане на двема таблицама, тј. каменим плочама:
1) Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим Мене.
2) Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.
3) Не узимај узалуд Имена Господа Бога својега.
4) Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему.
5) Поштуј оца својега и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
6) Не убиј.
7) Не чини прељубе.
8) Не кради.
9) Не сведочи лажно на ближњега својега.
10) Не пожели ништа што је туђе (2. Мојс. 20, 1-17).
486. Ове су заповести дате израиљском народу, али и ми треба да се понашамо у складу са њима, јер у суштини то је исти онај Закон који је, по речима Апостола Павла, записан у срцима свих људи како би поступали по њему.
487. Господ Исус Христос је учио да треба поступати према десет заповести. Он је налагао да ради задобијања Вечног Живота треба држати заповести, да их треба разумевати и испуњавати савршеније него што су то чинили пре Његовог доласка (Мт. 19, 17; 5, 148).
