Osnove Pravoslavne vere (Katihizis)

O ČETVRTOJ ZAPOVESTI

Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ;
šest dana radi i svrši sve svoje poslove,
a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.

 

532. Zapoveđeno je da se Bogu posveti sedmi, a ne neki drugi dan, zato što je Bog za šest dana stvorio svet, a sedmoga dana je počinuo od dela stvaranja.

533. Subota se u hrišćanskoj Crkvi ne praznuje kao pravi praznik. Ipak, u znak sećanja na stvaranje sveta i kao nastavak prvobitnog praznovanja, oslobođena je posta (izuzev tokom četiri glavna posta i na praznike Usekovanja glave Jovana Preteče i Vozdviženja Časnog Krsta).

534. U hrišćanskoj Crkvi četvrta se zapovest izvršava na sledeći način. Praznuje se svaki sedmi dan, ali ne poslednji od sedam dana, tj. subota, nego prvi dan svake sedmice, a to je nedelja.

535. Nedeljni dan (tj. nedelja, ruski: voskresenje) praznuje se od vremena Vaskrsenja Hristovog.

536. U Svetom Pismu govori se o praznovanju vaskrsnog dana. U knjizi Dela apostolskih pominje se sabranje učenika, tj. Hrišćana, u prvi dan nedelje… da lome hleb, tj. radi savršavanja Svete Tajne Pričešća (Dap. 20, 7). Kod Apostola i evanđeliste Jovana, u Otkrivenju, takođe se pominje dan Gospodnji, tj. nedelja (Otkr. 1, 10).

537. Pod sedmim danom, ili subotom, u Starozavetnoj Crkvi podrazumevali su se i drugi dani, ustanovljeni kao praznici ili za post, na primer praznik Pashe, dan očišćenja; tako i u hrišćanskoj Crkvi treba sačuvati, osim nedeljnog dana, i druge praznike i postove, u slavu Božiju, i u čast Bogorodice i drugih Svetitelja.

538. Glavni praznici – to su praznici ustanovljeni kao sećanje na najvažnije događaje koji se odnose na za nas spasonosno Ovaploćenje Sina Božijeg i projave Božanstva, a takođe i oni koji su ustanovljeni u čast Presvete Bogorodice, kao One koja je poslužila tajni Ovaploćenja. Takvi su, po redosledu događaja, sledeći praznici:

1. Roždestvo Presvete Bogorodice (8/21 septembar).
2. Vavedenje u hram Presvete Bogorodice radi Njenog posvećenja Bogu (21/4 decembar).
3. Blagovesti Presvetoj Bogorodici, tj. anđeoska objava Presvetoj Djevi da će se od Nje ovaplotiti Sin Božiji (25 mart/7 april).
4. Božić – Roždestvo Hristovo (25 decembar/7 januar)
5. Krštenje Gospodnje i ujedno Sveto Bogojavljenje (6/19 januar).
6. Sretenje Gospodnje u hramu sa svetim pravednikom Simeonom Bogoprimcem (2/15 februara).
7. Preobraženje Gospodnje (6/19 avgusta).
8. Ulazak Gospodnji u Jerusalim – Cveti (sedam dana uoči Vaskrsa).
9. Vaskrs – Praznik Vaskrsenja Hristovog, ili Pasha – Praznik nad praznicima, predukus večnog praznika, večnog blaženstva.
10. Vaznesenje Gospodnje na nebo (40. dan nakon Pashe, u četvrtak).
11. Praznik Pedesetnice – Silazak Duha Svetoga na Apostole, u slavu Presvete Trojice (50-ti dan posle Pashe, u nedelju).
12. Vozdviženje Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg, koji je pronašla carica Jelena (14/27 septembar).
13. Uspenije Presvete Bogorodice (15/28 avgusta).

 

539. Najvažniji post je Veliki post, ili Sveta Četrdesetnica.

540. On se naziva Četrdesetnica zato što traje četrdeset dana, ne računajući nedelju Stradanja Hristovih (tj. Strasnu sedmicu).

541. Veliki post traje četrdeset dana jer je toliko dana postio Sam Gospod Isus Hristos (Mt. 4, 2).

542. Postiti treba i u sredu i petak. U sredu – kao sećanje na predavanje Gospoda našeg Isusa Hrista na stradanje, a u petak – kao uspomenu na samo Njegovo stradanje i smrt.

543. Božićni, Velikogospojinski i Petrovski post uvedeni su zbog sledećih razloga. Prva dva – zato da bismo prethodno podvigom uzdržanja ukazali poštovanje praznicima Roždestva Hristovog i Uspenja Presvete Bogorodice koji slede za njima, a poslednji po uzoru na Apostole koji su postili pripremajući se za dela propovedi Jevanđelja (Dap. 13, 3).

544. Praznične dane prema zapovesti treba provoditi na sledeći način. Kao prvo, u te dane ne treba raditi, ili baviti se svetskim i svakodnevnim poslovima; drugo, treba ih držati kao svete, tj. u te dane treba savršavati sveta i duhovna dela, u slavu Božiju.

545. U praznične dane zabranjeno je raditi zato da bismo neometano mogli da savršavamo sveta i bogougodna dela.

546. U praznične dane treba:

1. dolaziti u crkvu radi zajedničkog bogosluženja i poučavanja rečju Božijom;
2. takođe, i kod kuće se treba baviti molitvom i čitanjem, ili dušekorisnim razgovorima;
3. posvećivati Bogu deo svoga imanja i upotrebljavati ga za potrebe Crkve, što njoj služi i za dobročinstva ubogima;
4. posećivati bolesne i one koji su zatvoreni u tamnicama, i činiti druga dela hrišćanske ljubavi.

 

547. No, takva dela mogu da se čine i u radne dane, i dobro je ko to može da čini. A kome smeta posao, taj, u krajnjoj liniji, treba praznične dane da osveti takvim delima. Treba se postojano moliti svaki dan, ujutro i uveče, pre ručka i večere i posle njih i, po mogućnosti, na početku i po okončanju svakog posla.

548. Oni koji u praznične dane dozvoljavaju sebi neskromne igre, pozorišta, svetske pesme, neuzdržanost u hrani i piću, ti veoma vređaju svetost praznika. Jer ako i nevini, a za svakodnevni život korisni poslovi, ne dolikuju svetim danima, onda tim pre njima ne dolikuju beskorisna, telesna i poročna dela.

549. Kada četvrta zapovest govori o šestodnevnom radu, ona bez sumnje osuđuje one koji se u obične dane ne bave poslovima koji odgovaraju njihovom zvanju, nego provode vreme u dokolici i rasejanosti.