NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

 

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI
Tumačenje Božanstvene Službe

 

 
20. Tvoje od Tvojih
 
Živele su, dragi moji, dve porodice koje su stanovale u ogromnoj kući. Ali u životu tih porodica bila je velika razlika. Jedna je porodica zauzimala svetlu polovinu kuće, a druga mračnu. Prva porodica je u svojoj polovini imala velike svetle prozore kroz koje je prodirala jaka svetlost, čist i divan vazduh, pred očima se otvarao prekrasni vidik. Same prostorije su zahvaljujući svetlosti i vazduhu bile potpuno pogodne za život u zdravstvenom pogledu. Tu je bilo suvo, toplo i čisto… Ljudi koji su tu živeli bili su uvek zdravi i puni životne radosti. Druta polovina nije imala prozore i zato je tamo bilo mračno, tamno i hladno. A što je glavno, tamo su se svuda širila štetna isparenja i smrad zato što se kuća nalazila u niskom i močvarnom kraju. Ljudi koji su živeli u tom delu kuće često su bili bolesni, bledi, raslabljeni i mračni.
Prijatelji moji, ta kuća to je naš svet. Svetli prozori prve polovine su Božanstvena liturgija. Ja, grešni, usuđujem se da kažem da mi se u toj svetoj službi, kroz taj prozor otvara divan i prekrasan vidik večnog blaženstva, da mi se čini da srce neće moći da mi primi osećanje najveće zahvalnosti Bogu Koji mi je poslao takav dar.
Oni koji žive u svetloj polovini su oni koji veruju u Hrista, koji posećuju Božanstvenu liturgiju, koji udišu miomiris Božije blagodati koji se izliva u ovoj velikoj službi, koji uživaju toplotu ljubavi i svetlost Sunca pravde. Ti ljudi su duhovno zdravi, svetli, mirni, zato što se na njih prostire isceljujuća sila Duha Svetoga. Oni koji žive u tamnoj polovini su oni koji neće da budu s Hristom, kojima nije draga sveštena Liturgija. Jadni su to ljudi, oni ne osećaju toplinu Hrista Spasitelja. Njihov život je pun smrada i truleži zato što isparenja od smrada strasti prodiru u njihove duše. Oni nemaju prozore i ventilaciju da bi očistili svoje duše od te truleži, te je zato tako taman i mračan život takvih ljudi. Zato vas i ja pozivam, dragi moji, da posećujete Božanstvenu liturgiju, zato hoću da je razumete i volite, da ona bude svetlost koja obasjava najtamnije bezdane greha. Ona je toplota koja zagreva najstrašniju hladnoću duše. Ona je ljubav, i radost, i život.
Danas hoću da vam objasnim treći deo evharistijskog kanona – uznošenje svetih Darova. Ali sada hoću još jednom da zaustavim vašu pažnju na Serafimskoj pesmi, naime, na tajnoj molitvi sveštenika u tom trenutku na Liturgiji Vasilija Velikog. Ta molitva je sveobuhvatna i plamena himna Gospodu Tvorcu, Promislitelju Koji je izlio na ljude Svoje nebrojene milosti. Tu je svaka reč puna smisla, svaka reč je tvorevina najdublje mudrosti i blagodati.
Nije se uzalud sveti Vasilije Veliki dugom molitvom i postom pripremao za sastavljanje Božanstvene liturgije; zatim je odjednom u ognjenom molitvenom istupljenju pao ničice pred Presto, stvorio svoje čudesne molitve i zapisao ih. Evo molitve drugog člana evharistijskog kanona. Tu molitvu je verovatno sveti Vasilije pozajmio od samih serafima koji su sasluživali tome čudesnom čoveku. „Sa ovim blaženim silama… vaistinu si sveti i presveti…“ Obratite pažnju, opet reč „vaistinu“, opet potvrda u istinitost onoga što se tu ispoveda; „… presvet, i nema mere veličanstvu svetinje Tvoje…“ I zatim se objašnjava ta veličanstvenost, to jest, lepota Božija, „i u svemu si postupio s nama po pravdi i istinskom sudu: stvorio si čoveka“, i priča se o stvaranju čoveka, o njegovom blaženstvu i grehopadu, o obećanju spasenja: „Ustrojavajući mu spasenje kroz ponovno rođenje u Samome Hristu Tvom“.
Obratite pažnju: „Spasenje u Samome Hristu Tvom“. Kamen temeljac naše vere. Dugo se nabrajaju sve milosti Božije koje su ukazane grešnom ljudskom rodu. „Proroke si poslao“ i dalje do reči: „A kada se navrši punota vremena“ – tu se kaže, kao što vidite, o Hristu Koji „ponizi Sebe, uzevši obličje sluge“; i dalje pogledajte kakvo je podrobno ispovedanje, kakvo je duboko smirenje i snishođenje Bogočoveka, ciljevi Njegovog dolaska u svet. „I On, živeći u ovome svetu… steče Sebi nas – narod izabrani, carsko sveštenstvo, sveti rod“. Čujete li ko smo mi zahvaljujući iskupiteljskoj Hristovoj žrtvi? Carsko sveštenstvo, rod sveti. „I očistivši nas… prodane grehu“ (đavo je izvršio kupovinu, on nas je kupio grehom), Hristos je, vidite li, sišao „krstom u ad… i svakom telu otvorio put“. Kao što sam govorio, sleteo je u ad radi nas svih, „i svakom telu otvorio put u vaskrsenje iz mrtvih“.
Dalje se govori o vaskrsenju i budućem Sudu. Kako se kratko, ali živopisno i tačno i duboko izlaže sva istorija ljudska od stvaranja čoveka do poslednjeg Suda. Kakvo savršenstvo ispovedanja. I najzad, završnim rečima: „I ostavi nam On…“ – prelazimo na treći član evharistijskog kanona, na uznošenje svetih Darova. U Liturgiji Jovana Zlatousta taj se prelazak obeležava rečima: „Koji došavši…“ Dalje reči „Uzmite, jedite“, sveštenik izgovara glasno i njih treba prihvatati kao reči Samoga Gospoda Isusa Hrista. On nas Sam poziva najsvetijim, nadragocenijim rečima koje je izgovorio u noći Svojih stradanja.
Zar ćemo ostati gluvi prema tom božanskom pozivu, dok za to vreme u hramu na taj poziv Hrista Spasitelja odgovaraju dvokratnim „Amin“, to jest, „zaista, uistinu“? Sveštenik tajno čita „Sećajući se dakle“ i završava tu kratku molitvu vozglasom: „Tvoje od Tvojih…“ U Liturgiji Vasilija Velikog dodaju se i reči: „Ovo činite Meni za spomen“.
U arhijerejskom služenju se još očiglednije nego u svešteničkom ističe misao da reči „uzmite, jedite“ izgovara Sam Gospod Isus Hristos. Primećivali ste sigurno da se pred čitanje Jevanđelja skida omofor s arhijereja? Objasniću vam da je omofor najomiljenija Spasiteljeva odežda. To je zalutala ovca koju Pastir Dobri uzima na ramena Svoja. Skidajući omofor, arhijerej predstavlja običnog služitelja prestola Božijeg, jer se smatra da Gospod ne preko njega, već na drugi način, preko Jevanđelja, na primer, objavljuje Sebe ljudima. Ali pred uznošenje svetih Darova na ramena arhijereja se opet stavlja mali omofor. On više nije služitelj oltara, smrtan, grešan, nemoćan. Ne, pred prestolom stoji Sam Gospod. Njegov najsvetliji lik predstavlja arhijerej, Njegov glas vas zove: „Uzmite“. Pazite na reči vašeg Spasitelja, s pobožnim strahom ih slušajte, barem na kratko vreme zaboravite sve svetovne trice, svakojake razdore i životne brige.
Rečima „Uzmite, jedite“ počinje treći član evharistijskog kanona – uznošenje svetih Darova. Pomenuvši božanske reči božanskog Učitelja, koje je izgovorio na Tajnoj večeri, sveštenik uzima u ruke svetu Čašu i diskos, podiže ih uvis i, govori: „Tvoje od Tvojih, Tebi prinoseći radi svih i za sve“. Na pevnici poju: „Tebe pojemo, Tebe blagosiljamo“. Objasniću reči vozglasa „Tvoje od Tvojih“ – „Tvoje“ – izgovara sveštenik, pokazujući Gospodu hleb i vino i kao da govori: „Tvoje, to su Tvoji darovi, plodovi Tvoje zemlje, koji su nam dati, i njih prinosimo Tebi“, zato što, ponavljam, više puta sam vam to govorio, zemlja samo zato i donosi plodove, žito i grožđe, samo zato nas ona nagrađuje za naš trud, samo zato što se hleb i vino svaki dan prinose na sveti presto prilikom vršenja Božanstvene liturgije. Ne nama, ne radi nas, grešnih, pokrivenih ranama greha, zemlja ne daje svoje plodove radi nas. Mi njih nismo vredni, ona ih daje radi beskrvne Žrtve i davaće ih sve dok se na zemlji bude služila strašna sveta Liturgija.
„Tvoje od Tvojih“, to jest od Tvojih slugu, od Tvojih ljudi. „Tebi prinoseći“ – Tebi prinosimo – „radi svih i za sve“. „Radi svih“ se može objasniti ovako: radi svih grehova, radi svih bezakonja. Kako su velike, kako su blagodatne reči „radi svih“ – za sve, za sve grehe prinosi se ta Žrtva; sva bezakonja se skidaju Krvlju prolivenom za nas. Grešniče jadni, gresima pokriveni kao gubom, grešniče koji si pao u provaliju strasti, prikloni glavu, obodri se nadom zato što se i za tvoje grehe i nepravde uznosi Žrtva, tajna beskrajne ljubavi Boga prema čoveku. Eto kakvo radosno obećanje, eto kakav dar imamo u Božanstvenoj liturgiji. „I za sve“ – tim rečima se izražava blagodarenje Gospodu za sve Njegove milosti prema nama. Mi prinosimo Tebi darove Tvoje, od Tvoje zemlje, od Tvojih slugu kao iskupljenje za sva njihova sagrešenja kao blagodarnost za sve Tvoje milosti i dobročinstva. Eto šta govori taj sveštenikov vozglas.
Sada pogledajte kako sveštenik drži svetu Čašu i sveti diskos. Uznoseći ih gore, on drži ruke prekrštene u obliku krsta: podižući uznošene Darove, on kao da sebe pokriva znamenjem krsta. Kako je tu krajnje dubok smisao! Sveštenik je čovek, on je grešan kao i svi i možda je čak i grešniji od svih – i on se usuđuje da prinosi tu strašnu Žrtvu pred kojom trepte sami serafimi, prvi od anđeoskih činova koji predstoje pred prestolom Božijim. On se usuđuje da se približi svetom Prestolu na kojem će nakon osvećenja darova biti Gospod Slave, Gospod nad nebeskim vojskama. Pa kako se usuđuje taj jadni i nemoćni grešnik da bude tako smeo? Kako ga munja, kako ga oganj nebeski ne spali, ne pretvori ga u pepeo? I drhteći zbog svoje nemoći, užasavajući se svoje službe, sveštenik, podižući ruke prekrštene u obliku krsta kao da govori: „Ne, Gospode, ne ja, ne uznose ove darove moje nečiste ruke. Na krstu Tvom ja ih uznosim Tebi, krstom Tvojim se pokrivam ja, u krst Tvoj se uzdam ja, vršeći ovu strašnu božanstvenu službu“. Ovo znamenje krsta otklanja oganj nebeski. Ovo znamenje krsta osveštava sveštenika od svake prljavštine i strasti. I pokrivajući se tim krstom, on bez bojazni stoji pred licem Onoga pred Kojim se i serafimi pokrivaju krilima.
Ali ovo znamenje krsta ima još jedan smisao. Za sve se uznosi Žrtva, za sve grehe. Ali kako smemo da molimo da nam se otpuste naši gresi, čime smo zaslužili tu milost? Time što na svakom koraku zaboravljamo zapovesti? Time što u svakom trenutku svoje samoživosti služimo svojim strastima? Kako se možemo nadati u oproštaj? Da, možemo se nadati, dobijamo oproštaj, dobijamo milost Božiju zato što se žrtva za naše grehe uznosi na krstu. On pokriva sve, sva naša bezakonja, taj pokrov se prostire nad celim grešnim svetom, svetom grešnim i preljubotvornim koji u zlu leži. Gospode, mi nismo vredni Tvoje milosti, mi smo puni svakojake prljavštine, ali mi imamo krsne muke Hrista Tvoga, mi na njih pokazujemo Tebi, mi se tim ranama pokrivamo, mi u ime Krvi Sina Tvoga molimo da nam oprostiš – eto šta govore te krstoliko sklopljene ruke, eto zašto se smelo usuđujemo da se nadamo u oproštaj. I taj oproštaj dobijamo u Božanstvenoj liturgiji. Ona je osovina sveta. Kao što točak može da se obrće samo ako je učvršćen na osovini, tako i naš svet, naš točak života može da se pokreće samo ako ima Božanstvenu liturgiju na kojoj se prinosi beskrvna Žrtva. I znajte da se ona prinosi za sve. Neka se ne preuznose oni koji neće da pogledaju kroz prozor Božanstvene liturgije, koji u bezumlju gaze najdragoceniji biser. Neka ne misle da mogu živeti bez Božanstvene liturgije!
Ako su još živi, ako jedu hleb, ako im izvori daju vodu, ako im sunce svetli i mesec izlazi na nebu, to je samo zato što se vrši Božanstvena liturgija, a bez nje bi nas zbog naših bezakonja odavno spalio oganj nebeski, odavno bismo istrunuli u provaliji naših strasti, ugušili bismo se u bezdanu životnih nevolja i briga. Krst – to je naše sidro. Krst – to je naš pokrov; krsne zasluge koje se pominju svaki dan na Liturgiji spasavaju svet od konačne propasti… „Mi koji smo krstom zaštićeni“.

Jedan komentar

  1. Gde mog da kupim knjigu „BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI“ ?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *