NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

 

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI
Tumačenje Božanstvene Službe

 

 
14. O beskrajnoj vrednosti Liturgije
 
Nema ničeg na zemlji dragocenijeg od Božanstvene liturgije. Kada bi se sakupile dragocenosti celog sveta, kada bi se iskopalo sve zlato, sve drago kamenje, izvadio sa dna morskog sav biser i sve to stavilo na jedan tas vage, a na drugi Liturgija, Liturgija koju služi običan seoski sveštenik u najsiromašnijem seoskom hramu, tas s Božanstvenom liturgijom će pretegnuti.
Čovek ne razume, nije svestan kakvu dragocenost poseduje. Nije svestan sve dok mu se ta sreća ne oduzme. Nažalost, čoveku je svojstveno da ne ceni ono što dobija bez truda; on ne ceni sunce, ne ceni vazduh koji diše. I tek ako mu se oduzmu vazduh i sunce, kada nastane mrak i nema šta da diše, tada će čovek ceniti i shvatiti šta je posedovao i čega je lišen.
Isto tako i Božanstvena liturgija: ona se služi svakodnevno; čovek ima mogućnost da svakodnevno bude u crkvi – i ne ide, a ako i ide, često stoji nepažljivo, rasejano, noseći sa sobom životne brige. Zašto je to tako? Pa zato što on ne razmišlja o tome šta je Liturgija, ne shvata svu dubinu, svu važnost službe koja se vrši pred njegovim očima. Međutim, od svih čudesa najveće, najnedokučivije, najčudesnije čudo je Božanstvena liturgija, Evharistija. Radi božanskih Tajni sunce na nebu svetli danju, a mesec noću, i zvezde nebeske divnu svetlost svoju šalju, i zemlja daje hleb svoj – da bi bio svetli Agnec na prestolu. Samo radi Božanstvene liturgije daje zemlja plod svoj; hleb kojim se hranimo – to su mrve sa trpeze Gospodnje. /…/ U Apokalipsi sveti Jovan Bogoslov opisuje svoje viđenje. On vidi ženu obučenu u sunce pravde. Iz bezdana aždaja se trudi da pusti na nju otrov. Žena beži od njega u pustinju, ali kako je i tamo aždaja sustiže, skriva se u stenu /…/ Prema objašnjenju Svetih Otaca, žena koju vidi sveti Jovan jeste Crkva, obučena u Sunce pravde – Hrista. U poslednje vreme podići će se takvo gonjenje na Crkvu da će se ova skrivati u pustinji. Božanstvena liturgija će se služiti ispod zemlje. Ako ne bude bilo Božanstvene liturgije na zemlji, pomračiće se sunce i zemlja će prestati da daje rod.
Božanstvena liturgija je tačni snimak zemaljskog života Spasite1evog. Ima fotografija koje predstavljaju snimak nekoga. Pogledaš i kažeš: „Kako je sličan, i oči, i obrve i nos – sve isto kao da je živ“. Ako je to fotografija bliskog i voljenog čoveka, trudiš se da je sačuvaš, da bude uz tebe, jer ona zamenjuje tog čoveka, ako njega samoga ne možeš videti. Tako se i za Božanstvenu liturgiju može reći da je to tačna fotografija, tačni snimak celokupnog zemaljskog života Gospoda našega Isusa Hrista. Od Vitlejema, kuda je Prečista Deva došla radi popisa i gde se rodio Gospod i do Jordana, od Jordana do Getsimanije, od Getsimanije do Golgote, od Golgote do vaskrsenja, od vaskrsenja do Jeleonske gore – sve se vidi u Liturgiji. I mada mi ne spadamo među one blažene koji su živeli u vreme Gospodnjeg boravka na zemlji, blaženi su imali najveću moguću sreću da Ga vide licem u lice, ipak smo, posedujući dragoceni dar koji nam je ostavio Gospod, gotovo isto onako srećni kao i oni.
Kao što ponekad majka vodi dete za ruku, ponekad sedi kraj njega i pazi ga, a ponekad ga uzima u naručje, miluje, mazi i hrani, tako i Gospod u svim crkvenim službama i u ličnoj molitvi kao da nas drži za ruku, pazi na nas iz daljine, a na Božanstvenoj liturgiji On nas uzima u Svoje naručje, smešta nas sa Sobom za sto i hrani nas sa Svoje trpeze. U svim službama, osim Liturgije, mi razgovaramo s Gospodom kao preko telefona, a u Božanstvenoj liturgiji razgovaramo s Gospod licem u lice, mi kao da Mu neposredno govorimo svoje potrebe, lično zahvaljujemo i molimo Mu se. Zato je molitva Božanstvene liturgije delotvornija nego molitva bilo koje druge službe. Zato je ustanovljeno da se za pokojnike treba moliti na Božanstvenoj liturgiji. Naročitu radost ona unosi u duše usnulih. Božanstvena liturgija je prozor koji je Gospod probio u grešnom, neverujućem i preljubotvornom svetu, prozor kroz koji ulazi svež vazduh. Kad ne bi bilo tog prozora, vernici bi se ugušili. Božanstvena liturgija je jedini pouzdani temelj na koji moramo da omotavamo nit svog života. A na šta ćemo je drugo namotati? Na slavu? Ali taj temelj je truo. Na bogatstvo? Ali to je nepostojani temelj. I šta god pomenuli, sve je nepostojano, sve je truležno. Jedini istinski i jedini čvrsti temelj je Božanstvena liturgija.
Hrišćani prvih vekova hrišćanstva svakodnevno su prisustvovali Božanstvenoj liturgiji i pričešćivali su se svetim životvornim Hristovim Tajnama. Tada je život hrišćana bio toliko svet i neporočan, toliko su oni živeli u Bogu, da je njihov život bio zdrava priprema sebe za primanje Svetih Tajni i nije im bila potrebna posebna priprema. Ako je hrišćanin morao da odsustvuje ili ode na put, svi su uzimali, bio on rob ili gospodar, muškarac ili žena – svi su sa sobom nosili u maloj posudi Svete Tajne i pričešćivali su se sami. Svaki hrišćanin je obično nosio tri dragocenosti: krst, sveto Jevanđelje i posudu sa Svetim Tajnama. Na Božanstvenoj liturgiji, koju su pagani proganjali, hrišćani su prolivali svoju krv. Njih su mučili, raspinjali, spaljivali, često ubijali u samom hramu, u samim katakombama prilikom vršenja Evharistije. U antičko doba je bio običaj da se Liturgija služi na grobovima ubijenih hrišćana u znak toga kakvom je cenom kupljena Liturgija. Sada je u Crkvi ostalo sećanje na to – u svete antiminse se ušivaju čestice moštiju svetih.
Razmišljanja o značenju Božanstvene liturgije završićemo pričom o viđenju jednog starca i podvižnika. On je video ognjeno more: talasi su se uzdizali i besneli, pružajući strašan prizor. Na suprotnoj obali se nalazio prekrasni vrt. Otuda je dopiralo pevanje ptica, dopirao je miomiris cveća. Podvižnik čuje glas: „Pređi preko ovog mora“. Ali bilo ga je nemoguće preći. Duto je on stajao tako, razmišljajući kako da pređe i odjednom ponovo čuje glas: „Uzmi dva krila koja je dala božanska Evharistija: jedno krilo je božansko Telo Hristovo, drugo krilo je životvorna Krv Njegova. Bez njih se, ma koliko bio veliki podvig, ne može dostići Carstvo Nebesko“. Zato je Marija Egipćanka, koja se podvizavala četrdeset sedam godina i koja je dostigla to da se pri molitvi podizala u vazduh, molila starca Zosimu da je pričesti svetim životvornim Tajnama.

Jedan komentar

  1. Gde mog da kupim knjigu „BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI“ ?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *