U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI

 

U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI
 
Deo 13
 
Posle izvesnog vremena dama je došla kod duhovnika i rekla:
„Jovan Lestvičnik mi je otkrio svet koji je za mene bio nepoznat. To je čitava enciklopedija duhovnog života: čitajući knjigu radovala sam se što sam u njoj našla rešenje mnogih pitanja, tačnije Jovanove reči su unapred odgovarale na moja pitanja. I istovremeno sam duboko tugovala, što su godine mog života prošle uzalud i uskoro će mi biti teško da krenem na poslednji put. Iako se trudim da odagnam uspomenu na beletristiku koju sam nekada čitala, reči jedna od pesama koje sam zaboravila odzvanjaju u mom srcu:
Kad bi mladost znala,
Kad bi starost mogla.
 
Želela bih da vodim duhovni život i da iskusim ono o čemu piše Jovan Lestvičnik. Nisam imala porodicu i ličim na udovicu koja nikad nije imala muža. Ali sad mislim da je uzrok tome bila moja lenjost: prosto sam htela da izbegnem suvišne brige. A sad gorko žalim što sam prošla pored glavnog: provela sam vreme u snovima, i čak i kad sam govorila o Bogu i o duhovnom životu nisam shvatala o čemu govorim. Moj život je počeo u trenutku kad sam došla u Crkvu. Međutim, tada je moj unutrašnji život bio sakriven od mene. Jovan Lestvičnik mi je pokazao put koji liči na bojno polje: ovo polje je u ljudskom srcu, ali ja sam već nemoćna i stara.“
Duhovnik odgovori:
„U vama ponovo govori gordost. Mislite da biste, kad bi vam bilo poklonjeno nekoliko decenija života ispunili sve što je napisano u „Lestvici“. Zahvalite Bogu što niste postali gori nego što jeste. Glavno je da ste došli u Crkvu, a u kom trenutku svog života – vi ne znate, ali čak i ako je to poslednji čas Gospod vam obećava nagradu za trud podjednako kao i onima koji su se trudili u Njegovom vinogradu od same zore.“[1]
Dama upita:
„Da li govorite iskreno ili me tešite?“
Duhovnik odgovori:
„Glavno je da započnete i ako vas smrt zadesi na putu ka Gospodu, blagodat Božija će nadomestiti ono što nedostaje. Sva večnost je put ka Bogu, koji počinje ovde, na zemlji, u čovekovom srcu, i ne završava se nikada.“
Dama reče:
“ „Lestvica“ je izuzetna knjiga.“
Duhovnik je pojasnio:
„U njoj je izloženo iskustvo drevnog monaštva i ona nosi u sebi silu blagodati. Imao sam težak period u životu, dospeo sam u situaciju koja mi je izgledala bezizlazna (to je bilo još u svetu, pre mog postriga) i tada su mi najviše pomogle dve knjige: Psaltir i „Lestvica“ prepodobnog Jovana. Kad sam je čitao tuga i mučna sumnja su nestajali, u duši bi zavladali mir i spokoj. Pročitam samo nekoliko stranica ove knjige i osećam da me Bog nije ostavio, da prava nevolja nije doživeti spoljašnje iskušenje, već ostati tuđ Bogu u vidljivom blagostanju. Ova knjiga uči da su istinski život i sreća – u samom ljudskom srcu, a ostalo je samo uslov, kao futrola za život.“
Dama upita:
„A da li ja mogu da primim monaštvo?“
Duhovnik odgovori:
„Mnogi su primali monaštvo pred smrt. Ovde nisu glavno godine, već raspoloženje duha. Ali prvo treba da nađete duhovnog rukovodioca, koji je sam prošao ovim putem i koji po godinama ne bi bio mlađi od vas.“
Dama upita:
„Zar godine starca imaju značaja?“
Duhovnik odgovori:
„Da bi čovek rukovodio drugima u duhovnom životu potrebno je neposredno iskustvo, kao i obuzdavanje sopstvenih strasti. Govoriti o duhovnom životu i osećati po blagodati Božijoj šta je tačno potrebno za drugu dušu nije jedno isto. Potrebno je vreme da malo vino prevri.“
Dama reče:
„Dok vino prevri ja mogu već da umrem i da ležim u grobu.“
Duhovnik odgovori:
„Zato sad nemojte tražiti sagovornika, već starca.“
Dama reče:
„Vi ste podjednako zlopamtljivi kao i ja.“
Duhovnik nastavi:
„Samo se pazite dve vrste savremenog lažnog starčestva.“
Dama upita:
„Kojih?“
Duhovnik odgovori:
„Mladostaraca i staromladaca.“
Dama upita:
„A ko je od njih bolji?“
Duhovnik odgovori:
„Znate, trebalo bi upitati drugačije: „Ko je gori?“, jer su skoro isti. Najbolje je izabrati sebi starca među manastirskim monasima, ili makar čoveka koji je imao prilike da prođe manastirsku školu, ili, u krajnjem slučaju, starog sveštenika, iskusnog u duhovnom životu.“
Dama se zamislila:
„A zar vino od vremena ne prokisne?“
Duhovnik odgovori:
„A vi ga probajte na ukus.“
Dama se začudila:
„Šta to znači?“
Duhovnik objasni:
„Pa čitali ste Jovana Lestvičnika, setite se šta on piše. Prvo treba „iskusiti“ odnosno ispitati starca, saznati njegovo duhovno usmerenje, pravoslavnost i iskustvo. Starca treba tražiti s molitvom, da ga Gospod otkrije, da ukaže na njega. Dobro je ako se naša duša sama otvara pred starcem tako da možemo sve da mu ispričamo, da obnažimo pred njim tajne odaje srca i sećanja. Ne treba u starcu tražiti posebne duhovne darove – kao što su prozorljivost ili čudotvornost, dovoljno je da se on moli za vas. Postoji monaška izreka: „Ne traži prozorljivog, već traži blagočestivog.““
Dama upita:
„A koje karakterne osobine su nespojive sa starčestvom?“
Duhovnik odgovori:
„Stalna laž, pozerstvo i spoljašnja pompa, koja razobličava strast taštine; suvišna strogost koja može da slomi dušu, i preterana nežnost koja može da je raslabi i prenese odnose sa starcem na duševni nivo; spoljašnje hvalisavo mnogoznanje i zauzetost društvenom delatnošću; nepoznavanje Jevanđelja i dela svetih otaca i asketike; pogruženost u svetovna dela i ovozemaljske brige, koja ispunjava sve vreme; ravnodušnost prema unutrašnjem životu sopstvene duhovne dece, i naravno, saveti koji nisu u skladu s duhom Jevanđelja i svetootačkim poukama.
Obično govorimo o obnovljenčestvu, o reformatorstvu kao o crkvenoj pojavi, koja se pre svega ogleda u kanonici i liturgici. Međutim, može da postoji i monaško obnovljenčestvo; to je život u kojem dominira spoljašnje, život koji nije u skladu s zavetima monaštva, što se bez obzira na to ne smatra slabošću, već novim normama i stilom života.
Podnošljiviji nedostatak je razdražljivost, ali i ona pokazuje da je čovek prerano uzeo na sebe podvig da nosi teškoće drugih. Međutim, ponekad se starci gneve na svoju duhovnu decu, između ostalog, s ciljem da ih vaspitaju.“
Dama upita:
„A koji nedostatak bi u duhovnom ocu bio naročito štetan po mene?“
Duhovnik odgovori:
„Kad bi on umesto svetih otaca citirao svetske pisce ili filosofe.“
Dama je izvukla zaključak:
„Čini mi se, ako se sumira sve što ste rekli, ispašće: „Tražite starca pravoslavnog po veri i pravoslavnog po životu.““
Duhovnik odgovori:
„U principu se slažem s vama, ali prilikom rešavanja pitanja izbora starca treba da se posavetujete s ljudima koji su duhovno iskusniji od vas!“
Dama se pokloni:
„Dozvolite da se oprostim od vas monaški. Oprostite i blagoslovite.“
 


 
NAPOMENE:

  1. Up.: Mt. 20, 1-16.

Jedan komentar

  1. Najbolji ste

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *