U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI

 

U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI
 
Deo 12
 
Sledeći put je dama došla kod duhovnika i upitala:
„Da li sam vam nedostajala?“
Duhovnik odgovori:
„Iskreno rečeno, ne.“
Dama reče:
„Razume se, to je vaša lična stvar. Mislim da je istina bez ljubavi mnogo bolja nego ljubav bez istine. Mogli ste ipak da se raspitate da li sam živa ili ne.“
Duhovnik odgovori:
„Niste mi nedostajali zato što sam vas posećivao i to svakodnevno: posećivao sam vas pominjući vaše ime u svojoj molitvi. Znači, duhovno sam se sretao sa vama; razgovor je u poređenju s molitvom nešto spoljašnje.“
Dama reče:
„Upravo sam došla kod vas da porazgovaramo o molitvi. Prošli put ste rekli da je učenje o Isusovoj molitvi najbolje izloženo u Jevanđelju. Tamo sam našla ukazivanje na molitvu Spasitelja, ali nisam otkrila detaljno izlaganje ove molitve.“
Duhovnik odgovori:
„Ovo ime zvuči u svakom retku Jevanđelja. Čitavo Jevanđelje se temelji na imenu Isusa Hrista, jer ime označava ličnost. Čitavo Jevanđelje se može smestiti u reči: „Isus Hristos, Sin Božji, Koji je došio da spasi svet.“ A Isusova molitva predstavlja iste ove reči, samo upućene u molitvi Bogu dušom, koja je poverovala da je Isus njen Spasitelj.“
Dama upita:
„Da li to znači da su Jevanđelje i ime Isusa Hrista jedno isto?“
Duhovnik odgovori:
„Jevanđelje je ime Isusa Hrista koje je otkriveno svetu. A Isusova molitva je Jevanđelje sažeto u osam reči. Jevanđelje uči Isusovoj molitvi, menjajući čovekovo srce, čineći ga sposobnim da prihvati ime Isusa Hrista. Jer molitva nije samo ponavljanje reči, već upodobljenje Onome Kome se moliš.“
Dama upita:
„Jevanđelje počinje rodoslovom Isusa Hrista, spiskom imena koje mi malo govore. Kakve veze s Isusovom molitvom imaju biblijska imena od Avrama do Josifa? Otvoreno govoreći, ja ih preskačem kad čitam Jevanđelje.“
Duhovnik odgovori:
„U ovim imenima se sadrži, kao da je „šifrirana“, istorija Starog zaveta – osnove Jevanđelja. To su imena ljudi koji su živeli u nadi da će Mesija doći na zemlju. Oni su verovali u Isusa Hrista, Kojeg su objavili proroci. To je spisak onih koji su pripremili svet da primi Spasitelja. Čitajući njihova imena vi u duhovnom smislu dolazite u dodir s njima, i ako izgovarate imena s pažnjom i sveštenim strahom, oni se mole za vas, da se ime Isusa Hrista otkrije vašem srcu. Kad biste posedovali mističko viđenje, ova imena bi vam izgledala kao drago kamenje. Kad čitate Bibliju možda osećate da je u toj knjizi napisano: „Pre dolaska Hrista već je prebivao Hristos.“ Naša duša ima veću snagu nego razum. To su urođeni znanje i sposobnost za opštenje s duhovnim svetom makar u dubini naše duše, u onoj oblasti koja se sad obično naziva podsvešću. Ako budete čitali ova imena kao što čitate molitvu ona će oživeti za vas, prestaće da budu mrtav spisak i ući će u vaš život. Ova imena su plač zemlje zbog izgubljenog raja i svetlost nade, to je ona izabrana grana, na kojoj je procvetao nebeski cvet u Vitlejemu.“
Dama reče:
„Nisam razmišljala o tome.“
Duhovnik je primetio:
„Trebalo je da znate da u Jevanđelju nema nijedne nepotrebne reči, jer je Jevanđelje napisano Duhom Svetim.“
Dama upita:
„Da li možda svakog dana da čitam rodoslov po Mateju i po Luki zato što sam ih ranije propuštala?“
Duhovnik odgovori:
„Bolje je da se rukovodite Ustavom Crkve i pravilom koje vam je blagosloveno. Čitajte, kao što i čitate – svakog dana po jednu glavu iz Jevanđelja, dve glave iz Apostola i dve katizme. Samo u buduće nemojte propuštati ništa iz Jevanđelja. Smatrajte da je celo Jevanđelje napisano za vas, da je upućeno vama i da je svaka reč potrebna za vaše spasenje.“
Dama upita:
„A šta da radim s Isusovom molitvom?“
Duhovnik odgovori:
„Posle jutarnjih i večernjih molitava Isusovu molitvu izgovarajte po trideset minuta, a u toku dana – koliko možete.“
Dama upita:
„Navikla sam da jutarnje i večernje molitve čitam naglas, a šta da radim s Isusovom molitvom?“
Duhovnik odgovori:
„Ako ste sami čitajte naglas, tiho i polagano, usredsređujući um na reči molitve. A ako pored vas ima nekoga, čitajte je u sebi.“
Dama reče:
„Ni dan danas nemam brojanice. U našem krugu je bilo uobičajeno mišljenje da brojanice pripadaju monasima kao deo monaške odeće i da mirjani ne treba da uzimaju u ruke brojanice, kao što ne treba da oblače monašku mantiju.“
Duhovnik odgovori:
„To je jedna od predrasuda našeg doba. Brojanice imaju za cilj da početnike uključe u delanje Isusove molitve, da ga podsete na nju; oni su kao zvonce u ruci, samo nemo. Osim toga, nepismen čovek ili čovek koji je na putu može da zameni kanone i katizme određenim brojem Isusovih molitava po brojanicama. Upravo drevni monasi nisu imali brojanice, jer su se stalno molili. Molitva s prizivanjem imena Božijeg je kod njih bila neprekidna, kao disanje. Brojanice su se nazivale još i lestvicom, odnosno lestvicom koja uzvodi čovekovu dušu u visinu, pritom svaki čvorić na brojanicama predstavlja stepenicu. Zato su brojanice potrebnije nama, početnicima. Nekada je svaki hrišćanin imao brojanice, ali je ovaj običaj počeo da pada u zaborav. I ako se danas pojavite s brojanicama vaši poznanici će vam dosađivati pitanjima da li ste primili monaški postrig, a ako jeste, kad i od koga. Ako ipak želite da imate brojanice, molite se po njima kod kuće, a zatim ih skinite i stavljajte kod ikona. Ali znajte da brojanice od čoveka zahtevaju molitvu i da na Strašnom Sudu mogu da vas razobliče.“
Dama upita:
„Smatrate da zbog moje lenjosti đavo može da me išiba mojim brojanicama?“
Duhovnik odgovori:
„To je njegova stvar. On se za razliku od vas neće savetovati sa mnom. Međutim, svaki blagoslov i svaka svetinja na izvestan način obavezuju čoveka. Gospod je rekao: „Ko je blizu Mene nalazi se blizu vatre.“ Ja vam dajem brojanice na vašu molbu, a vi pazite da ih ne pokrije prašina.“
Dama upita:
„Kako da počnem da se molim?“
Duhovnik odgovori:
„Prva molitva za mirjane je prizivanje Svete Trojice. Prekrstite se s rečima: „Vo imja Oca i Sina i Svjatago Duha. Amin.“ Zatim recite: „Molitvami svjatih otec naših, Gospodi Iisuse Hriste Bože naš, pomiluj nas. Amin.“ Posle dodajte nekoliko reči u svoje ime, na primer: „Gospode, nauči me da se molim“, „Gospode, pomozi mi da se molim,“ „Gospode, daruj mi molitvu“. Zatim čitajte početne molitve od Carju Nebesnij do Oče naš i posle toga bez žurbe izgovarajte Isusovu molitvu trudeći se da sjedinite um sa svakom rečju. Ako vaša misao odluta od molitve vraćajte je nazad kao što majka za ruku vuče kući preterano nestašno dete.
Dama nastavi:
„Isusova molitva, kao što znate, za mene nije nova. Već se bavim, tačnije pokušavam da se bavim njome. Prvo mi je bilo lako. Čudila sam se kako ljudi mogu da žive bez unutrašnje molitve, ako mogu tako da kažem, naslađivala sam se njome. Ali onda je moja duša počela da se hladi. Sopstveno srce mi je izgledalo kao kameno dno, po kojem je nedavno tekao potočić, a sad je počeo da presušuje i nestaje. Prolazile su čitave nedelje, a ja se čak nisam ni sećala molitve. Zatim sam počela ponovo da se molim, ali su pomisli, kao roj pčela koje zuje kružile nad mojom glavom. Zatim su počela da nastaju neka čudna iskušenja: ljudi su kao da su se dogovorili, ustali protiv mene. Počela sam da primećujem neke apsurdne misli, ponekad napade neobjašnjive ljutnje. Znala sam da Isusova molitva čovekovoj duši donosi mir i spokoj, a ovde kao da sam probudila neke mračne sile koje žive, ne znam da li u mom srcu ili van mene i kao da su stupile u borbu sa mnom. Osećala sam da se đavolje misli mešaju s mojima: na primer, idem ulicom pored prodavnice i odjednom mi neki glas govori: „Uzmi kamen i razbij izlog.“ Pitam se da li sam normalna? Ili: kad vidim kola u meni se rađa želja da izgube kontrolu i da me zgaze i tada će se sve završiti, a šta će se završiti – ni sama ne shvatam. Tako se dogodilo nekoliko puta. Počinjala sam Isusovu molitvu i zaboravljala je ili sam odustajala od nje u strahu od iskušenja. Možda će sad stvar krenuti nabolje.“
Duhovnik odgovori:
„Izgovarali ste Isusovu molitvu, a živeli ste kao paganka.“
Dama upita:
„Kako to da shvatim? Već odavno sam počela da idem u crkvu.“
Duhovnik reče:
„Da li ste ispovedali to da ste se bavili teozofijom i učestvovali u spiritističkim seansama?“
Dama je odgovorila:
„Ispovedila sam svoje grehove, ali sam teozofiju smatrala traganjem za istinom. A spiritističkim seansama sam prisustvovala, zato što su tamo bili moji prijatelji. Ozbiljan značaj ovim seansama nisam pridavala, ali treba reći da sam se posle njih odvratno osećala. Već sam tada intuitivno shvatila da se tu krije neka zlokobna opasnost.“
Duhovnik reče:
„Ako to niste ispovedili sile koje su govorile kroz teozofe i pokazivale „čuda“ na spiritističkim seansama nastavile su slobodno da deluju u vama. Premda ste uspeli da iskočite iz močvare, blato koje je ostalo na vama moglo je biti očišćeno samo pokajanjem i blagodaću Božijom. Osim toga, ostali ste paganka, čitajući i dalje beletristiku i poeziju, koji su bili vaš drugi život. Zato u vašem srcu nije mogla da prebiva Isusova molitva. Gospod vam ju je dao kao novoobraćenoj, a zatim su se otvorile stare rane. Nije Isusova molitva stvorila unutrašnji konflikt u vašem srcu, koji je mogao da se završi teškim nervnim potresom, već protivrečnosti između crkvenog života i onog koji ste vodili.“
Dama odgovori:
„Već sam prestala da čitam svetsku literaturu. A što se tiče teozofije i spiritizma, primite moju priču kao ispovest i oprostite mi ove grehove. Sad recite od čega da počnem. Koje rukovodstvo ćete mi ponuditi za Isusovu molitvu?“
Duhovnik reče:
„Prvo ću vam pročitati razrešnu molitvu, a epitimija za vas neka bude zabrana čitanja beletristike i uopšte literature koja budi strasti ili uspomene na prošlost.“
Dama je precizirala:
„U tom slučaju recite otvoreno da mi zabranjujete da čitam svu beletristiku.“
Duhovnik odgovori:
„Ako ozbiljno želite da se bavite Isusovom molitvom, onda da. Jer čitanje je misleno prodiranje u duševni svet junaka iz knjiga i saživljavanje s njima. Zato će se, ako s osećanjima Đulijete, ili ledi Magbet, ili Karmen, koja se još nisu izbrisala iz sećanja vaše duše počnete da izgovarate ime Isusa Hrista, ponoviti istorija koju ste već doživeli. Zbog toga vas svojom zabranom štitim.“
Dama upita:
„A šta da rade oni čiji je posao spojen s čitanjem i preradom velikog broja informacija – da li oni treba da se odreknu Isusove molitve?“
Duhovnik odgovori:
„Teško da je nekome za posao potrebno čitanje romana, osim urednika i nastavnika i profesora književnosti. Ali oni čitaju po dužnosti, s drugom unutrašnjom postavkom. A vi ste čitali zbog strasti i kroz ove romane ste zadovoljavali strasne porive sopstvene duše koji su spolja bili zakočeni u vašem životu. Realizovali ste kroz njih ono što ste se stideli da činite na delu.“
Dama reče:
„Kad sam počela da čitam duhovnu literaturu svetska mi je postala nezanimljiva. Nedavno sam slučajno uzela knjigu jednog pisca kojeg sam ranije čitala bez daha, i šta se desilo? Sad mi njegove pripovetke izgledaju dosadne i falš. Zatvorila sam knjigu prelistavši desetak stranica.“
Duhovnik je primeti:
„Ne zaboravite da se stare bolesti lako vraćaju i da čak i zarasle rane mogu ponovo da se otvore. U svakom slučaju, budite oprezni.“
Dama upita:
„Koju knjigu o Isusovoj molitvi ćete mi blagosloviti da pročitam?“
Duhovnik odgovori:
“ „Lestvicu“ prepodobnog Jovana, igumana Sinajskog.
Dama reče:
„Hvala. Kad mogu da dođem kod vas sledeći put?“
Duhovnik odgovori:
„Onda kad to bude potrebno.“

Jedan komentar

  1. Najbolji ste

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *