NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » SABRANE BESEDE

SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
Reč XXXV
U spomen svetih mučenika, a protiv arijanaca
 
Može li se rečju opisati ono što vidimo pred sobom? Koja bi reč bila prikladna da iskaže dobra koja nam se predočavaju? Neverovatan prizor je pred očima našim! Mada smo mi ovo mnogo puta želeli da vidimo, ipak viđeno daleko premašuje našu želju.
Opet ovde poštujemo Mučenike koji su za izvesno vreme bili zaboravljeni! Ponovo se sabraše Božji sveštenoslužitelji, opet se likuje i duhovno slavi; opet je mnogo ljudi koji žele da praznuju, a ne da ratuju! O, čuda! Bačeno je oružje iz ruku, nema više srdnje, batališe ratovanja, umukoše pozivi u boj, a umesto njih čujemo praznično veselje, vidimo smirenost srca koja likuju po celom gradu koji nekada beše majka Mučenika, a potom je prestao da poštuje decu svoju. Sada sve primismo i preko mere, kako kaže Apostol.[1] Hvala vam, Mučenici! I ovaj podvig pripada vama: vi pobedonosno okončaste veliki rat; dobro znam da su ti plodovi posledica vaših jedinstvenih napora; vi podigoste jedinstveno znamenje mira; vi ste sveštenoslužitelje Božje privukli sebi; vi ste ovome sabranju darovali vođe koji poskakuju Duhom Svetim.
O, koliko su izgubili oni čiji život nije potrajao do danas da bi se, pošto su pretrpeli razne strahote, nasladili dobrima ovog prizora! Jeretička obmana, nalik magli, nestala je i isčezla, razvejana je Duhom Svetim. Zasijala je prekrasna vedrina mira i zablistaše zvezde ovoga grada, sjajući jarkom svetlošću istine; ne samo da su vidljive tokom noći ili po mraku, nego posred dana zasjaše one istinskom svetlošću pravde. Pošto, po reči Apostola, noć prođe,[2] ili vernije kazano, sasvim je nestala i sve je zasijalo svetlošću dana, zverovi se razbežaše, jer samo noću traže sebi hranu, i povukoše se u šume i pešteri, a nalik na njih i jeretički provokatori, lišeni gledanja pri svetlosti istine, vukući jedan drugoga sakriše svoje glave u kamene raseline. Nastupanjem ovoga dana prekratiše se zborovi slastoljubaca i vinopija, posakrivaše se pridošli lešinari, raskućitelji domova i imanja; svakovrsna njihova dela noći isčezoše zasijavanjem svetlosti mira.
Kakva behu njihova dela tokom protekle noći obavijena gustom maglom? To su dela dostojna zaborava i dubokog ćutanja da se ne bi sećanjem na njih oskrnavila prijatnost nastalog trenutka. Kako da opišemo bedu te noći? Kako da je i prećutimo? Koji nesrećni događaj može obilovati tolikom tragedijom? Koja misao može stvoriti toliko nesreće? Koji poeta može dostojno opevati takva stradanja? Njihova beda je iznad svake reči, a stradanja premašuju moć povestvovanja! Ona beše poprište đavolovo; u njoj je on razmestio svoje stanište i rasporedio svoje oruženosce; u njoj su vladali vojnici laži, pobornici obmane, đavoimane sluge, legioni nečistih duhova. Ali ako želite da se izrazim rečnikom paganske terminologije, kazaću ovako: u njoj je na Crkvu nasrtala lukava vojska besova – Jerinij; prisiljen sam ovako da nazovem one žene koje se pokazaše neprirodno odvažne na zlo. Jedna Jezavelja je bila u vreme Ilijino, koja je tražila krv proroka Gospodnjih; bogonadahnuti životopis nju istavlja za primer radi toga da bi, po mome mišljenju, sve neobuzdane žene koje žive posle Jezavelje, u njoj pronašle primer za sebe. Sada su, međutim, mnogobrojne Jezavelje iznikle na zemlji, kao neki korov, i prekomernošću svoje zlobe prevaziđoše pomenutu u Pismu. Ako ne veruješ mojoj reči, osvrni se na istoriju. Ona je Ahavu predala Navutejev vinograd kako bi od njega napravio vrt, mesto za veselje i žensku zabavu; a sadašnje su pokušale da potpuno unište živi vinograd Božji – mislim na Crkvu, i same su svoje namisli sprovodile u zlodelo.
Koji primer da navedem? Kakvu sliku da predstavim kako bih opisao ovu zlobu? Na jednom zidu sam video nacrtanu sličnu predstavu; zadržite mi grudi koje se nadimaju pri pomisli na ovo ili, bolje reći, zajedno sa mnom i vi se unesite u opis nesreća, jer vam neću izlagati tuđu nevolju, nego naša lična stradanja! Koja je to predstava koju ću vam dočarati kao opis desivših se zloba? – Na njoj je naslikan bezobrazno raskalašan ples nekih žena, pri kome je svaka od njih imala neki neprirodan položaj (u basnama se ovakve žene nazivaju menadama). Kosu je razvejavao vetar, u rukama su držale svetiljke i od njihovog bleska izgledalo je kao da je celo telo zahvaćeno vatrom; odeća na njima je bila zategnuta zbog ubrzanog disanja, a noge jedva da su doticale zemlju, tako da je delovalo kao da lebde u vazduhu; ni jedan položaj nije odisao blagoprijatnom stidljivošću. Posred uplakane mase uočavao se lik nekog muškarca, ali i to beše neki izgled neodređenog pola, nešto između muškarca i žene. Taj lik je bio dočaran u nekom stanju bolesti i malaksalosti, u ležećem stavu, na raskošnom fijakeru koji su vozili zveri, a prisutni su nemilice na njega izlivali vino. Ovu sliku su okružavala neka neućutiva čudovišta sa kosmatim licima, koja su poskakivala oko fijakera na kozjim nogama, tako da je ceo prizor delovao vrlo bezobrazno.
Sve ovo možemo kazati o toj noći. Žene, poznate jedino po tome što su osramotile pol svoj, ponižavajući ceo ljudski rod, narugaše se i trezvenosti žena – gordeljivo su išle po celom gradu, istavljajući na svojim licima obezličenu prirodu, ruke svoje naoružaše kamenjem, a bez obzira na učinjena ubistva, poražavale su sve svojim izgledom. Kada su zašle u Božju ogradu, one postaviše na sveštenu katedru svoga Koribanta. Potom započeše sa pijanstvom, poteklo je vino, i dođoše im ljudi čak iz pustinje i Pane. Tokom noći dešavalo se sve ono o čemu Apostol brani i da se priča, rekavši: sramno je i govoriti o onome što oni pade.[3] Ko može podrobno opisati sav plamen, kamenje, ubistva i ranjavanja? Ko će dočarati usilje i revnost kojom su nastojali da iskorene služitelje svetih domova? Ko će verno opisati strast kojom su bili obuzeti dok su u gradovima štapovima tukli jednog revnitelja istine, nagoveštavajući time želju za ubistvom?
Nije mi jasno kako se moja reč, pozabavivši se ovozemaljskim svedočanstvima, udaljila od bogoprikladnog naslađivanja. Red je da se vratimo onome o čemu smo u početku kazivali kako bismo, osolivši se, umili sluh svoj slatkim i prijatnim kazivanjima. Napisano je: u danima veselja zaboravi na zlobnike.[4] Dakle, ponovo se vraćam početnoj temi. Isčezla je ta noć i razvejana je magla; zraci mira ozaruju vedrinu svetlošću istine. Iz ograda Božjih naselja izbačeno je sve mrsko i smradno; na njihovo mesto, u kuće pobožnih ljudi, uvedeno je nesvakidašnje veselje i radost. Nema nikakvog razloga da se veselje umanji, niti omalovaži, ni zbog slavljenika, ni zbog onih koji pozivaju na slavlje; trpeza je ispunjena ukusnom hranom.
 


 
NAPOMENE:

  1. Flb 4:18.
  2. Rm 13:12.
  3. Ef.5:12
  4. Sir 11:25.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *