САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
Реч XXXV
У спомен светих мученика, а против аријанаца
 
Може ли се речју описати оно што видимо пред собом? Која би реч била прикладна да искаже добра која нам се предочавају? Невероватан призор је пред очима нашим! Мада смо ми ово много пута желели да видимо, ипак виђено далеко премашује нашу жељу.
Опет овде поштујемо Мученике који су за извесно време били заборављени! Поново се сабраше Божји свештенослужитељи, опет се ликује и духовно слави; опет је много људи који желе да празнују, а не да ратују! О, чуда! Бачено је оружје из руку, нема више срдње, баталише ратовања, умукоше позиви у бој, а уместо њих чујемо празнично весеље, видимо смиреност срца која ликују по целом граду који некада беше мајка Мученика, а потом је престао да поштује децу своју. Сада све примисмо и преко мере, како каже Апостол.[1] Хвала вам, Мученици! И овај подвиг припада вама: ви победоносно окончасте велики рат; добро знам да су ти плодови последица ваших јединствених напора; ви подигосте јединствено знамење мира; ви сте свештенослужитеље Божје привукли себи; ви сте овоме сабрању даровали вође који поскакују Духом Светим.
О, колико су изгубили они чији живот није потрајао до данас да би се, пошто су претрпели разне страхоте, насладили добрима овог призора! Јеретичка обмана, налик магли, нестала је и исчезла, развејана је Духом Светим. Засијала је прекрасна ведрина мира и заблисташе звезде овога града, сјајући јарком светлошћу истине; не само да су видљиве током ноћи или по мраку, него посред дана засјаше оне истинском светлошћу правде. Пошто, по речи Апостола, ноћ прође,[2] или верније казано, сасвим је нестала и све је засијало светлошћу дана, зверови се разбежаше, јер само ноћу траже себи храну, и повукоше се у шуме и пештери, а налик на њих и јеретички провокатори, лишени гледања при светлости истине, вукући један другога сакрише своје главе у камене раселине. Наступањем овога дана прекратише се зборови сластољубаца и винопија, посакриваше се придошли лешинари, раскућитељи домова и имања; сваковрсна њихова дела ноћи исчезоше засијавањем светлости мира.
Каква беху њихова дела током протекле ноћи обавијена густом маглом? То су дела достојна заборава и дубоког ћутања да се не би сећањем на њих оскрнавила пријатност насталог тренутка. Како да опишемо беду те ноћи? Како да је и прећутимо? Који несрећни догађај може обиловати толиком трагедијом? Која мисао може створити толико несреће? Који поета може достојно опевати таква страдања? Њихова беда је изнад сваке речи, а страдања премашују моћ повествовања! Она беше поприште ђаволово; у њој је он разместио своје станиште и распоредио своје оруженосце; у њој су владали војници лажи, поборници обмане, ђавоимане слуге, легиони нечистих духова. Али ако желите да се изразим речником паганске терминологије, казаћу овако: у њој је на Цркву насртала лукава војска бесова – Јериниј; присиљен сам овако да назовем оне жене које се показаше неприродно одважне на зло. Једна Језавеља је била у време Илијино, која је тражила крв пророка Господњих; богонадахнути животопис њу иставља за пример ради тога да би, по моме мишљењу, све необуздане жене које живе после Језавеље, у њој пронашле пример за себе. Сада су, међутим, многобројне Језавеље изникле на земљи, као неки коров, и прекомерношћу своје злобе превазиђоше поменуту у Писму. Ако не верујеш мојој речи, осврни се на историју. Она је Ахаву предала Навутејев виноград како би од њега направио врт, место за весеље и женску забаву; а садашње су покушале да потпуно униште живи виноград Божји – мислим на Цркву, и саме су своје намисли спроводиле у злодело.
Који пример да наведем? Какву слику да представим како бих описао ову злобу? На једном зиду сам видео нацртану сличну представу; задржите ми груди које се надимају при помисли на ово или, боље рећи, заједно са мном и ви се унесите у опис несрећа, јер вам нећу излагати туђу невољу, него наша лична страдања! Која је то представа коју ћу вам дочарати као опис десивших се злоба? – На њој је насликан безобразно раскалашан плес неких жена, при коме је свака од њих имала неки неприродан положај (у баснама се овакве жене називају менадама). Косу је развејавао ветар, у рукама су држале светиљке и од њиховог блеска изгледало је као да је цело тело захваћено ватром; одећа на њима је била затегнута због убрзаног дисања, а ноге једва да су дотицале земљу, тако да је деловало као да лебде у ваздуху; ни један положај није одисао благопријатном стидљивошћу. Посред уплакане масе уочавао се лик неког мушкарца, али и то беше неки изглед неодређеног пола, нешто између мушкарца и жене. Тај лик је био дочаран у неком стању болести и малаксалости, у лежећем ставу, на раскошном фијакеру који су возили звери, а присутни су немилице на њега изливали вино. Ову слику су окружавала нека неућутива чудовишта са косматим лицима, која су поскакивала око фијакера на козјим ногама, тако да је цео призор деловао врло безобразно.
Све ово можемо казати о тој ноћи. Жене, познате једино по томе што су осрамотиле пол свој, понижавајући цео људски род, наругаше се и трезвености жена – гордељиво су ишле по целом граду, истављајући на својим лицима обезличену природу, руке своје наоружаше камењем, а без обзира на учињена убиства, поражавале су све својим изгледом. Када су зашле у Божју ограду, оне поставише на свештену катедру свога Корибанта. Потом започеше са пијанством, потекло је вино, и дођоше им људи чак из пустиње и Пане. Током ноћи дешавало се све оно о чему Апостол брани и да се прича, рекавши: срамно је и говорити о ономе што они paдe.[3] Ко може подробно описати сав пламен, камење, убиства и рањавања? Ко ће дочарати усиље и ревност којом су настојали да искорене служитеље светих домова? Ко ће верно описати страст којом су били обузети док су у градовима штаповима тукли једног ревнитеља истине, наговештавајући тиме жељу за убиством?
Није ми јасно како се моја реч, позабавивши се овоземаљским сведочанствима, удаљила од богоприкладног наслађивања. Ред је да се вратимо ономе о чему смо у почетку казивали како бисмо, осоливши се, умили слух свој слатким и пријатним казивањима. Написано је: у данима весеља заборави на злобнике.[4] Дакле, поново се враћам почетној теми. Исчезла је та ноћ и развејана је магла; зраци мира озарују ведрину светлошћу истине. Из ограда Божјих насеља избачено је све мрско и смрадно; на њихово место, у куће побожних људи, уведено је несвакидашње весеље и радост. Нема никаквог разлога да се весеље умањи, нити омаловажи, ни због слављеника, ни због оних који позивају на славље; трпеза је испуњена укусном храном.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Флб 4:18.
  2. Рм 13:12.
  3. Еф.5:12
  4. Сир 11:25.

Comments are closed.