POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
BESEDA O RASLABLJENOM U BANJI[1]
 
1. Gde god se pojavi Hristos, tu je i spasenje. Ako vidi carinika kako sedi na carini, On ga učini apostolom i evanđelistom;[2] ako se sa mrtvima sahrani, vaskrsava ih; slepima vraća vid, gluvima sluh, a banje i lečilišta pohodi ne zbog toga što Ga interesuje arhitektura, nego da bi tamošnje bolesnike lečio.
2. U Jerusalimu je postojala jedna banja[3] sa pet tremova: četiri trema behu okolo, a peti je bio smešten u središtu i u njemu je ležalo mnoštvo bolesnika; neverstvo Judejaca beše veoma veliko. A lekar duša i tela darovao je svima iscelenje, shodno jačini bolesti, lečeći najpre one koji duže vremena boluju da bi ih oslobodio dugogodišnjeg bremena. Bio je tu jedan bolesnik koji ne da je dan ili dva ležao bolestan i ne mesec ili dva i ne jednu godinu ili dve da je bolovao, nego trideset i osam godina bolestan beše. S ozbirom da je toliko dugo bolan ležao, svi su ga već upoznali i zapazili, naročito kada se na njemu posvedočila sila Lekareva: nema toga ko nije znao za raslabljenog. Iako je Lekar ispoljio silu svoju, ipak su mu smetnje pravili oni koji Ga rđavo shvatiše i prihvatiše.
3. Pohodeći banju On je video:[4] ne da je bio pozvan, nego je svojim božanskim dejstvom nadomestio nedostatak poziva. Video je, nije pitao, onoga koji je toliko godina bolovao. Video je i poznao onoga kojeg je i pre viđenja znao. Ako je njemu znano i ono što se nalazi u srcu čovekovom i ako mu za to niko nije morao da posvedoči: sam je znao šta je u čoveku,[5] onda je sasvim razumljivo što poznaje bolesti koje spolja napadaju čoveka.
4. Video je nekog čoveka gde leži, izmučen teškom bolešću. On je imao veliko breme greha na sebi i dugo godina je patio. Tom čoveku je upućen poziv koji sasvim odgovara njegovom stanju: želiš li da budeš zdrav? Ništa drugo mu nije kazao, nego ga je ostavio u nedoumici: pitanje je bilo dvosmisleno. On nije bolovao samo telom, nego i dušom, kao što je Lekar posle i obelodanio: sada si zdrav; nemoj više da grešiš da ti ne bude gore; toga radi ga je i upitao: želiš li da budeš zdrav? Koliko je velika sila Lekareva koji nudi svoju pomoć volji bolesnikovoj! Pošto spasenje dolazi od vere, raslabljeni je u tom smislu i čuo ovo pitanje želiš li? ne bi li na osnovu volje njegove bilo izvršeno spasiteljno dejstvo. Ovakvo pitanje jedino priliči Isusu, a ne i lekarima tela. Lekari telesnih bolesti ne mogu svakoga upitati želiš li da budeš zdrav? Isus, međutim, uvažava želju i veru prima i badava daruje.
5. Išao je jednom prilikom Spasitelj putem i vide dva slepca kako sede ukraj puta;[6] slepi behu telom, ali prosvećeni umom. Koga nisu primetili književnici, na Toga su ukazivali slepci svojim vapajem. Fariseji, koji su poznavali zakon i druge su učili zakonu i o zakonu su razmišljali dan i noć, od mladosti do starosti svoje, ipak konstatovaše: mi ne znamo odakle je ovaj; svojima dođe i svoji ga ne poznaše?[7] Slepci, međutim, zavapiše rečima: Sine Davidov, pomiluj nas.[8] Koga nisu poznali naučeni zakonu, Toga poznadoše oni bez očinjeg vida. Njima je Spasitelj pristupio i kazao: verujete li da ja to mogu učiniti?[9] Kao i: šta hoćete da vam učinim?[10] Nije ih upitao šta hoćete da vam kažem? Nego: šta hoćete da vam učinim? Tvorac je u isto vreme bio i Životodavac koji nije od sada počeo da tvori (Otac njegov svagda tvori i On sa Ocem svojim zajedno tvori):[11] Tvorac svagda ima jedno dejstvo. Jedan od Jednog, koji je neposredno rođen, upita slepce: šta hoćete da vam učinim? Ne da On nije znao šta oni žele, jer to su svi znali već, nego želi da im na osnovu njihove volje i reči daruje svoj dar kao da su Ga oni na to ubedili. Sveznajući nije bio u neznanju po pitanju njih, nego je očekivao njihovu reč molbe kojom će biti uzrokovano njegovo dejstvo.
6. Na isti način On pristupa i bolnom u banji (ni malo nije čudno što je ovom bolesniku pristupio Taj koji je sa nebesa sišao nama na zemlju) pitajući ga: želiš li da budeš zdrav? Svojim pitanjem On mu otvara oči i pobuđuje na odgovor. Veliki je to dar blagodati, jer je nezaslužen; zbog toga je i bolesnik dobio Lekara koji mu je dobrovoljno pristupio. Bolesnik odgovori: da, Gospode! Dugogodišnje bolovanje me nagoni da želim zdravlje i ja ga žarko želim, ali nemam čoveka. Ne očajavaj, čoveče! Nemaš čoveka, ali imaš Boga pored sebe. On je jednom prirodom čovek, a drugom Bog: i jedno i drugo u njemu treba ispovediti! Ako ispovedimo samo čovečanstvo bez Božanstva zaludno je i navlači kletvu: proklet je svaki koji se uzda u čoveka.[12] Zbog toga, ako se i mi samo uzdamo u Isusa, znači da se uzdamo samo u čoveka i ne uključujemo istovremeno u tu nadu i Božanstvo: to je dostojno kletve. Mi, međutim, ispovedamo i Boga i čoveka u njemu i jedno i drugo je istina: Boga, jer On je istina od istinitog Oca rođena; čoveka, jer nije prividno rođen, nego istinski, te i mi istinsko spasenje očekujemo.
7. Nema sumnje da želim da se izlečim, ali nemam čoveka. Nije li (Spasitelj) upravo tamo dejstvovao gde je spasenje dovedeno u pitanje? Mnogi od bolesnika imađahu svoje kuće, behu i poznati, ali je bilo i ovakvih koji su u svakom pogledu bili ugnjeteni ubogošću i spolja nisu mogli očekivati ni od koga bilo kakvu pomoć, nego su bili prepušteni sebi, imajući za pomoćnika jedinorođenog Sina Božijeg. Želiš li da budeš zdrav? Da, Gospode, ali nemam čoveka koji će me spustiti u vodu kada se zatalasa. Ti, međutim, imaš izvor po kazanom: jer je u Tebi izvor života;[13] izvor koji proizvodi druge izvore. Ako neko pije od vode ove, iz njegove utrobe isteći će reke,[14] ali ne reke i vode koje teku naniže, nego vode koje poskakuju;[15] (Isusova voda čini da mi poskakujemo iz nizine uvis, u nebesa, a ne da teče sa viših u niže oblasti). Vode koje poskakuju u život večni: jer izvor dobara jeste Isus.
8. Šta ti očekuješ od banje? Imaš Toga koji po vodi ide;[16] koji preti vetru;[17] koji obuzdava more;[18] koji ne samo da je sam hodio po moru kao po suvom, nego je tu silu dao i Petru. Kada je nastala duboka noć i kada se sama Svetlost pojavila i nije bila prepoznata (Isus kada je hodao po vodi nije bio prepoznat na osnovu svojih crta lica, nego je boja glasa potvrdila njegovo prisustvo), tada su oni koji pomisliše da vide utvaru zadrhtali, uplašiše se[19]. Isus im reče Ja sam, ne plašite se! Petar mu odgovori: ako si Ti onaj koga ja poznajem, Koga mi je blagovestio Otac, kaži mi da ja dođem do Tebe po vodi.[20] Isus mu, kao štedri Darodavac, odgovori: dođi.
9. Dakle, pored vode u banji stajao je Ukrotitelj vode i Tvorac, kome je raslabljeni kazao: nemam čoveka da me spusti u vodu kada se zatalasa. Spasitelj mu reče: zbog čega treba da čekaš talasanje vode? Isceli se bez talasanja. Zašto čekaš vidljivo kretanje? Rečju zapovesti (moje) desiće se iscelenje brže od pomisli. Pogledaj silu izvora i poznaj Boga koji se javio u telu. Ne obaziri se na ono što vidiš samo, nego poznaj dejstvujućeg kroz vidljivo. Nemam čoveka da me spusti u vodu kada se zatalasa. Isus mu reče: zašto se uzdaš u male stvari? Zašto očekuješ iscelenje od vode? Ustani,[21] tebi govori vaskrsenje.[22] Spasitelj svagda svima biva sve: gladnima hleb, žednima voda, mrtvima vaskrsenje, bolnima lekar, grešnicima spasenje.
10. Ustani! Uzmi postelju tvoju i hodi! Najpre ustani, najpre odbaci bolest, a potom se osnaži u veri. Najpre postani snažan da poneseš odar koji je sve do sada nosio tebe; nauči se da nosiš drvenu postelju koja je tebe dugo godina nosila. Zapovedio mu je Spasitelj da ponese drvenu postelju za koju je napisano: odar je načinio sebi Car od drveta livanskog; stubce je načinio od srebra, uzglavlje od zlata, a iznutra je drago kamenje.[23] Sve su ovo simvoli stradanja koji su opisani u bračnoj Pesmi nad pesmama; nemoj i ti, kao mnogi, da shvatiš ovu knjigu kao opis ljubavnih uzdaha, nego je shvati kao razgovor ženiha i neveste, prepune trezvenosti i celomudrija. Ako ne možeš da shvatiš ove Pesme, počni najpre od Priča i postupno dođi do Pesama. Premudrost sazda sebi dom.[24] Kao da je reč o ženi: i posla svoje sluge. I opet na drugom mestu: poželi je i sačuvaće te.[25] Ovde se ne misli na želju za ženom, nego za premudrošću koja progoni i uklanja telesnu pohotu. Gde se javi mudrost, tu se odgoni pohota. Kod premudrosti ne postoji strast (plotska), nego razumevanje pomisli. Kao tovni konji su,[26] eto ti beslovesnog stremljenja! Dakle, ako u Pesmi nad pesmama čuješ da ti se govori o ženihu i nevesti, ne vezuj se za zemlju i ne prihvataj ove reči sa strašću: (neto) od bestrasnih stvari podvizavaj se protiv strasti.
11. O božanskim Pesmama, prepunim celomudrija i ukazanja na stradanje Hristovo, razmišljaj trezveno. Blagovešteći o stradanjima Spasiteljevim one nam ukazuju i na mesto: uđe u vinograd[27] i bi tamo pogreben. Pominju se i mirisi: kao lehe mirisnoga bilja.[28] Pesma nam kazuje i o događajima koji se desiše posle vaskrsenja: jedoh hleb moj sa medom mojim.[29] Zaista mu dadoše meda u saću.[30] Govori se i o vinu pomešanom sa smirnom: napojiću te vinom mirisavim.[31] O miru izlivenom na glavu njegovu kazuje se na drugom mestu: dok je Car za stolom, narod moj pušta svoj miris; dok se nalazio u kući Simona gubavog dođe žena sa sudom od alavastra punog nardovog mira i izlivaše na glavu njegovu.[32] Isto i o krstu: odar tj. krsno drvo nosiće. Stupce mu je načinio od srebra,[33] jer načelo krstu beše od srebra. Kao što raskošna kuća ima zlatni svod, a celokupno zdanje je ograđeno stubovima, tako je Hristovom Raspeću i Vaskrsenju uzrok bilo srebro. Da Ga Juda i nije predao, On bi svejedno bio razapet. I radi toga, kao načelo preslavnog stradanja, stubove je učinio od srebra.
12. Uzglavlje od zlata.[34] Zbog toga Ga i obukoše u porfiru: mada je to bilo ruganja radi, ipak su učinili ono što je proroštvo predskazalo jer On zaista beše Car. Svejedno što su bili pobuđeni ruganjem, ipak su to učinili, a sve da bi se oznamenovalo njegovo carsko dostojanstvo. Mada trnov, ipak je na glavi imao venac koji su mu vojnici ispleli, jer i inače careve proglašavaju vojnici. Uzglavlje od zlata, a iznutra drago kamenje. Učitelji Crkve znaju za mesto Litostroton koje se jevrejski naziva Gavata,[35] a nalazilo se u dvorcu Pilatovom.
13. Ovo sam sve kazao kao digresiju, pobuđen rečju postelja. Dakle, Gospod mu reče: uzmi postelju svoju i hodi. Dugovečna bolest, a lečenje veoma kratko. Dugogodišnja paraliza, a ukrepljenje tetiva vrlo uspešno. Ta On je bio lično Taj koji je i tetive stvorio, koji je lečio različitim čudesima i načinima, između ostalog i blatom.[36] Ako nekom namažete oči blatom, vi ćete mu onemogućiti gledanje; Isus je, međutim, upravo blatom, kojim je pomazao slepcu oči, vratio vid. Jednome je na jedan način pomogao, drugome na drugi, a ovome: ustani, uzmi postelju svoju i hodi. Šta misliš, kako su se užasnuli svi prisutni koji videše ovo? Iako čudo nisu mogli poreći, jer je očigledno, ipak i protivljenje ne beše ništa blaže. Dugogodišnja bolest se izlečila namah, ali dugogodišnje neverje nije. Judejci još uvek ostadoše u strastima svojim i ne htedoše da se iscele.
14. Ako ima mesta užasu i divljenju, onda ima mesta i poklona Lekaru duša i tela. Oni su roptali jer behu takav soj koji dobro preobraća u zlo, govoreći za slatko da je gorko i za gorko da je slatko.[37] Isus je sve ovo činio u subotu, a učinjeno delo beše zabranjeno činiti subotom. Ako se reč rečju pobija, delo ostaje neprikosnoveno: iscelenje je učinjeno u subotu i time smo poučeni da se ne prepiremo rečima, nego delima da ubeđujemo protivnike.
15. Oni rekoše: subota je i ne treba da nosiš postelju.[38] Zakonodavac je stajao pored njih i neko reče: postavi, Gospode, sudiju nad njima: misli se na Spasitelja. A taj koji je nedavno isceljen, dobivši mudrost reči, hitro odgovori: neću odgovoriti na osnovu zakona, nego ću kratki odgovor dati. Svi znate moju dugogodišnju bolest i ležanje. Niko od vas nikada nije ukazao ni trunku sažalenja i brige da bi me uzeo i prvog spustio u vodu, kako bih se izlečio. Ako onda niste ispoljili brigu prema meni, zbog čega se sada brinete i kažete: ne priliči da nosiš postelju. Odgovoriću veoma kratko: Onaj koji me je stvorio, On mi to reče[39] Ako mene prezirete, onda zbog čuda nada mnom uzdrhtite: nije stavio zavoje, nije koristio lekove i lekarske veštine, nego je kazao jednu jedinu reč i sve se izvršilo. On je zapovedio i ja ispunjavam zapoveđeno. Priklanjam se njegovoj zapovesti kojom me je izlečio jer da Taj, koji je zapovedio, nema moć da me izleči zapovešću, zalud bi mi bilo da Ga slušam. Pošto me je On jednom jedinom rečju izlečio i oslobodio dugogodišnje bolesti ja Ga vrlo rado slušam, jer Ga je i moja bolest poslušala i preokrenula se na dobro: Taj koji me je stvorio, On mi reče: uzmi postelju svoju i hodi.
16. Isceljeni nije znao ko je[40] Iscelitelj. Ovo nam potvrđuje koliko je slavoljubivost bila tuđa Spasitelju: pošto je izlečio bolnoga On se jednostavno uklonio sa lica mesta. Mi ljudi, međutim, činimo suprotno. Ako imamo snoviđenje ili nekom pomognemo ili zaklinjanjem odagnamo besove, mi ne samo da ne nastojimo da prikrijemo dobro koje učinismo, nego se njime hvalimo još i dok nas ne upitaju o tome. Isus nas je svojim delima naučio kako da postupamo: On je blagovremeno došao i u pravi čas se udaljio sa lica mesta. Kada je nastalo vreme hvale za tako veliko delo On je jednostavno otišao; a kada se narod razišao On je, da bi zajedno sa telesnim izlečenjem darovao i duhovni lek, prišao izlečenom i kazao: eto, sada si zdrav; idi i ne greši više.[41]
17. Lekar duše i tela različito postupa; nekada prvo leči dušu, a nekada sasvim suprotno: prvo telo, pa dušu. Zato nemoj više grešiti da ti ne bude gore, poučavajući mnoge primerom jednoga. Ako bilo kada padnemo u bolest ili iskušenje, nikada ne treba nastalo stanje pripisivati Bogu u krivicu. Bog nikoga ne iskušava zlom i On nikoga ne iskušava.[42] Svaki od nas biva bijen i sramoćen gresima svojim.[43] Zato nemoj više grešiti da ti ne bude gore što; neka ovo čuje svaki čovek; ko je nekada bio bludnik, neka odbaci od sebe ovu strast, a ko je zakidao drugima na plati, neka sada bude široke ruke. Čuj pljačkašu i ne greši više! Velika je Božija nezlobivost i obilna je blagodat. Ali ti nemoj ovo da zloupotrebljavaš da ne bi bio prezren: nemoj i dalje da grešiš jer je Bog, tobože, dugotrpljiv. Leči svoje telesne strasti i izgovaraj ono što malo pre pročitasmo: dok bejasmo u telu, strasti grehovne kroz zakon dejstvovahu u udovima našim.[44] Iako Apostol pominje telo ipak ne misli na telo u koje smo obučeni, nego podrazumeva telesna dela naša. On je još uvek bio u telu kad je kazao: dok bejasmo u telu… Kao što je kazao, kad je hteo da pusti potop: neće moj Duh prebivati u ljudima ovim jer su telo,[45] zato što se duh izmenio u telesne požude: tako u istom smislu i ovde Apostol kaže: dok bejasmo u telu.
18. Dakle, neka niko ne ostane u telu nego, mada u telu, neka ne hodi po telu.[46] Apostol nema nameru da se mi sasvim izdvojimo iz sveta nego da, nalazeći se u telu, ne radimo za telo, da ne dozvolimo da nas telo savlada. Ne da radimo za telo, nego da gospodarimo telom: hranu ćemo umereno koristiti, nećemo stomak opterećivati jelom nego ćemo, obuzdavajući stomak, preuzimati vlast i nad ostalim strastima. Neka duša upravlja telom, a ne da dozvoli da bude porobljena telesnim zadovoljstvima: zato ne greši da ti ne bude gore šta. Reč se svima propoveda: o, kada bi svako uvo čulo njegovu reč! Ali pošto to nije tako, Spasitelj kaže: ko ima uši da čuje, neka čuje: upućujući ovu primedbu onima koji imaju plotske uši.
19. Neka svaki čuje Isusa i neka ne greši više; bolje je pripasti Onome ko oprašta grehe. Ako nas bolest savlada, njemu treba da pribegnemo. Ako bolujemo dušom, pođimo pravom Iscelitelju; gladujemo li – primićemo hleb; jesmo li mrtvi – vaskrsnućemo; ako smo ostarili u neznanju, od sušte Premudrosti izmolimo mudrost.
20. Mi se veoma raspričasmo i otegnusmo besedu; možda smo i zanemarili pouku našeg Pastira po kojoj treba više da slušamo blagu i bitnu reč kako bismo je pravilno iskoristili i uzneli delima svojim slavopoj Bogu; njemu neka je slava i sada i uvek i u vekove vekova. A m i n.
 


 
NAPOMENE:

  1. Beseda sv. oca našeg Kirila Jerusalimskog na priču kod evanđeliste Jovana 5. glava, 2-16. stih
  2. Mt9:9.
  3. Jn5:2, 3.
  4. Jn5:6.
  5. Jn 16:30; 2:25.
  6. Mt 20:30.
  7. Jn 9:29; 1:11.
  8. Mt 9:27; 20:30.
  9. Mt9:28
  10. Mt 20:32
  11. Jn 5:17.
  12. Jer 17:5
  13. Ps 36:10.
  14. Jn 4:14
  15. Jn 7:38.
  16. Mt 14:25.
  17. Mt8:26.
  18. Mk4:39.
  19. Mt 14:25, 26.
  20. Mt 14:29.
  21. Jn 5:8.
  22. Jn 11:25.
  23. Pesma 3:9-10.
  24. Priče 19:1, 3.
  25. Priče4:6.
  26. Jer 5:8
  27. Pesma5:1
  28. Pesma 5:13.
  29. Pesma5:1.
  30. Lk 24:42.
  31. Pesma 8:2; Mk 15:23.
  32. Pesma 1:12; Mk 14:3.
  33. PesmaZ:9, 10.
  34. Pesma 3:10; Mt 27:28.
  35. Gavata na jevrejskom, a Litostroton na grčkom, označava mesto u kamenu gde se nalazila sudijska stolica.
  36. Jn 9:6-7.
  37. Is5:20
  38. Jn 5:10
  39. Jn 5:11
  40. Jn 5:13.
  41. Jn 5:14.
  42. Jak 1:13.
  43. Priče5:22.
  44. Rm7:5
  45. Post 6.Z.
  46. II Kor 10:2, 3.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *