НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » ПОУКЕ ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

ПОУКЕ ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

 
ОГЛАСИТЕЉНА ПОУКА ДВАНАЕСТА[1]
 
1. Васпитаници чистоте и ученици трезвености! Прославимо Бога устима пуним чистоте – Бога рођеног од Дјеве. Пошто смо удостојени да једемо месо духовног Јагњета,[2] окусимо сада од главе и од ногу; под главом подразумевам божанство, а под ногама примљено човечанство. Будући слушатељи светог еванђеља, верујте Јовану Богослову. Он, рекавши, у почетку беше Реч и Реч беше у Бога и Бог беше Реч,[3] додао је и следеће речи: и Реч постаде тело! Није свето дело ако му се клањамо као обичном човеку, као што није побожно називати Га само Богом, неоваплоћеним. Ако Христос јесте Бог, што је истина, и ако није примио човечанство, онда је нама спасење туђе. Њему се треба клањати као Богу и веровати да се Он оваплотио и очовечио. Нема користи ако кажемо да је Он човек без божанства; исто тако нема спасења ако у њему не признајемо божанство и човечанство заједно. Исповедајмо долазак Цара и Лекара. Цар Исус, желећи да лечи, исцелио је болесне, опасавши се лентом човечанства. Савршени Учитељ младенаца, младенствовао је са младима да би умудрио неразумне. Хлеб небески силази на земљу да би нахранио гладне.
2. Јудејска деца, не признајући и одбацујући дошавшег, него и даље очекујући месију који ће пострадати, одрекоше се истинитог Христа и у својој заблуди прихватише лажног. И у овом случају показује се истинитост Спаситељевих речи: Ја дођох у име Оца свога и не прихватише ме: ако вам неко дође у своје име, њега ћете прихватити.[4] Сасвим је умесно Јудејцима поставити питање: да ли су Исаијине речи, да ће се Емануило родити од Дјеве, истините или лажне? Ако њега назову лажовом, то ни мало није похвално. Они су имали обичај да своје пророке не само назову лажовима, него и да их камењем убију. Ако је пророк исправан, онда покажите Емануила и реците: тај кога ви још увек очекујете, да ли ће се родити од дјеве или неће? Ако се не роди од Дјеве, онда окривите у лажи пророка; али ако ви очекујете да се то догоди по речима пророка, због чега одбацујете оно што се већ догодило?
3. Оставите Јудејце у њиховој заблуди, јер сами то желе, а Црква Божија треба да се узвишава. Ми признајемо Реч Божију која се истински очовечила, не од похоте мужевљеве и женине, како тврде јеретици, не привидно, него стварно. Да се Он стварно родио од Дјеве, саслушај наставак беседе па ћеш се уверити. Јеретичке заблуде веома су сложене и разноврсне. Неки тврде да се ова Реч уопште није родила од Дјеве; други – Реч се родила, али не од Дјеве, него од жене, из редовног брака; неки опет тврде да оваплоћени Христос није Бог, него обожени човек. Они се усудише да устврде да се није превечна Реч оваплотила, него је неки човек, због личне побожности и труда, добио од Бога венац правде.
4. Ти памти оно што синоћ казасмо о његовом божанству. Веруј да је Он прави јединорођени Син Божији који је рођен од Дјеве. Веруј речима еванђелисте Јована: Реч постаде тело и усели се у нас.[5] Вечна Реч је рођена од Оца пре свих векова, а на крају је примила од нас тело. Многи оспоравају ово и питају: који је разлог да Бог сиђе међу људе и унизи се до човечанства и да ли Божија природа уопште може да се сједини са човеком? Да ли Дјева може да роди без мужа? С обзиром да има веома много различитих примедби, разјаснимо сваку од њих уз помоћ Христове благодати и молитвама свих вас сабраних.
5. Испитајмо најпре због чега је Христос сишао на земљу? Не обраћај пажњу на моју речитост, јер се човек некада може преварити у мудрости. Ако за сваку моју реч не чујеш потврду из Пророка, немој веровати речима. Ако и о Дјеви, и о месту, и о времену, и о начину рођења, не чујеш потврду из божанског Писма, не прихватај сведочанство човеково. Увек се може сумњати у онога ко вас поучава; али ко може сумњати у оно што је проречено за хиљаду и више година? Дакле, ако тражиш узрок Христовог доласка, отвори прву књигу Писма. Бог је створио свет за шест дана: створио је свет за човека. Сунце блиста сјајним зрацима и створено је да би светлило човеку; све што је створено постоји да би нама служило. Трава и биље такође служе нашој потреби. Све што је створено добро је; међутим, ни једно створење не носи у себи лик Божији осим човека. Сунце је створено на само једну реч Божију, а човек је створен рукама Божијим. Створимо човека по лику нашем и обличју.[6] Материјални лик земаљског Цара се веома поштује; колико тек треба поштовати духовни лик Божији? То најмилије створење које је обитавало у рају, завист ђаволска је изагнала из раја.[7] Непријатељ се радовао паду онога коме је завидео: он није могао да трпи свога непријатеља који живи у благостању и радости. Не усудивши се да му директно приступи, због његове постојаности, он приступа жени као слабијој, која је у то време још била дјева. Наиме, Адам је познао жену своју[8] тек после изгнања из раја.
6. Друго колено рода људског чинили су Кајин и Авељ; Кајин је постао први човекоубица. Касније, због умножавања грехова и злобе људи, киша је потопила земљу;[9] на Содомљане је, због њиховог греха, огањ пао са неба. Током времена Бог је себи изабрао Израиљ; међутим, и он се развратио и род изабрани је окривљен. Мојсеј је на брду стајао пред Богом, а народ се, уместо Богу, клањао телету. Тада је Мојсеј, као Законодавац, казао; не чини прељубу,[10] а човек је почео да блудничи,[11] осмелио се на прељубу. После Мојсеја, ради лечења Израиља, беху изаслани Пророци; међутим, ови лекари су заплакали, јер нису били у стању да излече болест њихову, те неки од њих рекоше: неста побожнога са земље и нема правога међу људима; сви вребају крв, сваки лови брата свога мрежом;[12] а на другом месту: помагај Господе, јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим;[13] или: убијају, краду и чине прељубу по земљи.[14] Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима;[15] почеше гатати, чарати, погађати судбину, и још: на хаљинама, у залог узетим, легоше код сваког олтара.[16]
7. Веома је велика била рана која је покривала човечанство. Од ногу његових до главе није било целине; није се могао завој ставити, нити уље помазати.[17] Зато су пророци са сузама и тугом говорили: ко ће од Сиона дати спасење?[18] И: нека буде рука твоја на мужу десниие твоје и на сину човечијем које си оснажио за себе и нећемо одступити од Тебе.[19] Други пророк се молио и вапио: Господе, приклони небеса и сиђи;[20] ране људске премашују наше лекарство: твоје пророке изубијаше, олтаре твоје раскопаше.[21] Зло, које ми нисмо кадри силама својим да уништимо, потребује твоје лекарство.
8. Господ је услишао молитву пророка: Отац није презрео пропадајући род наш; са неба је послао Лекара, Сина свога, Господа нашег. Пророк каже: Господ кога тражите долази; доћи ће ненадано – где? У Цркву своју[22] у којој сте Га каменовали; други пророк, чувши ово одговара му: ти, говорећи о спасењу које долази од Бога, благовестиш о томе тихо! Ти, благовештећи долазак Бога ради нашег спасења, говориш о томе тајно! На гору високу узађи и благовести Сиону; кажи градовима Јудиним.[23] Шта треба казати? Ево, Бог ваш; ето, Господ ваш смело иде;[24] ево, Ја долазим и населићу се међу вама, говори Господ.[25] Многи народи ће припасти Господу.[26] Израиљци су одбацили спасење извршено кроз мене: идем да сакупим сва племена и народе, јер својима дође и своји Га не прихватише.[27] Ти долазиш и шта ћеш даровати народима? Долазим да саберем све народе и да ставим на њих своје знамење.[28] Сваком свом војнику, после мога подвига на крсту, дароваћу печат који ће носити на челу. Други опет пророк каже: приклонио је небеса и сишао и мрак је под ногама његовим.[29] Његов долазак са небеса човеку је несхватљив.
9. Слушајући све ове речи Соломон је саградио чудесни храми пророковао Онога који ће се населити у њему: је ли истина даће Господ поживети са људима на земљи?[30] Предупређујући ово питање Давид, у своме псалму надписаном Соломоновим именом,каже: сићи ће као киша на руно.[31] Киша – овим се благовести његово небеско порекло; на руно – његово човечанство. Киша када пада на вуну, пада без икаквог шума и звука; тако су и мудраци,пошто је неизвесна била тајна његовог рођења, говорили: где је Цар јудејски који се родио?[32] Ирод који се на ово питање узбунио,распитујући се о детету, упита: Где ће се Христос родити?[33]
10. Ко је тај који силази? Давид на истом месту каже: бојаће се тебе док је сунца и месеца, од колена до колена.[34] Други пророк каже: радуј се веома кћери Сионова, проповедај кћери Јерусалима; ево, Цар твој долази теби праведан, да спасе.[35] Царева има много; на којег Цара ти мислиш, пророче? Дај нам неки знак који остали цареви немају. Ако ти говориш о цару који се одева у порфиру, онда нема разлике – сви цареви је носе; ако мислиш на цара који иде у пратњи својих војника и кога носе на златној носилци – сви цареви то раде. Покажи нам неки особени знак долазећег Цара о коме говориш. Одговарајући на ово пророк каже: ето, Цар твој долази теби праведан, да спасе: Он је кротак и доћи ће на магарету и на младунчету његовом, а не на златним кочијама. Ето ти јединственог знака долазећег Цара. Од свих царева једини је Исус дошао на магарету које до тада није било презано у јарам, дочекан усклицима и хвалом у Јерусалиму, као Цар. Шта ће Он учинити? И ти за крв завета твога пустио си сужње твоје из јаме, где нема воде.[36]
11. Међутим, могао је и неко други сести на магаретово младунче. Покажи нам због тога пророче још веродостојнији знак који ће нам потврдити Цара; немој нам указати на неки далеки знак, него на неки нама близак, који је у граду, како бисмо га могли видети и уверити се. Пророк је и на ово одговорио речима: стаће ногама својим, у онај дан, на гори Јелеонској која је наспрам Јерусалима, према Истоку.[37] Свако у граду може да види то место.
12. Сада имамо два доказа, међутим, желимо да сазнамо и трећи. Кажи нам шта ће учинити Господ када дође? Други пророк одговара: ево, Бог наш; и потом: Он ће доћи и спашће нас. Тада ће се отворити очи слепима и уши глувих слушаће. Хроми ће поскакивати као јелен и мутави ће разговетно говорити.[38] Нека нам буду још нека сведочанства предочена. Ти пророче, говорећи о долазећем Господу, представљаш Га као чудотворца који чини знаке каквих до тада није било. Који ћеш нам знак још изнети? Сам Господ ће доћи на суд са старешинама људи и са кнезовима њиховим.[39] Знак је јединствен! Господ се подвргава суду слугу старешина и страда.
13. Када се ово чита Јудејци не желе да слушају; они су затворили уши својих срдаца да не би слушали. Међутим, ми верујемо у Исуса Христа који је дошао и оваплотио се; другачије Га не можемо схватити. Пошто ми нисмо били у стању да гледамо на њега какав је по природи, Он је постао то што смо и ми, како бисмо се удостојили да Га гледамо. Ако не можемо у пуном облику гледати у сунце које је Бог створио четвртог дана, како можемо гледати Бога, Творца сунца? Господ је у пламену сишао на гору синајску; народ није могао ово да поднесе те је казао Мојсеју: разговарај ти са нама, а ми ћемо слушати, да не бисмо помрли када нам Бог буде говорио.[40] На другом месту: ко може, када чује глас Бога живога како Говори из пламена, да остане живР[41] Ако слушање Божијег гласа узрокује смрт, шта ће нам се десити ако гледамо у самог Бога? Дивећи се овоме и сам Мојсеј каже: устрашен сам и дрхтим.[42]
14. Да ли ти желиш да тај који је дошао ради нашег спасења постане узрочник наше пропасти, пошто људи не могу да гледају његову појаву или желиш да нам Он саопшти своју благодат? Данило није могао поднети да гледа анђела; можеш ли ти гледати Господа анђела? Јавио се Гаврило и Данило је пао ничице. Какав је био анђео и у ком обличју се показао? Лице му беше као муња, а не као сунце; очи као светила пламена, а не као пећ ужарена; глас његов као глас народа, а не као глас дванаест пукова анђеоских. Свеједно, пророк је пао ничице. Приступивши му, анђео рече: не бој се, Данило! Устани, услишане су речи твоје. Данило сведочи: устадох уплашен.[43]^ Међутим, он није ништа почео да говори све док га се није дотакло нешто налик на руке људске. Када се јављени преобразио у изглед човека,[44] тада је Данило почео разговор. Шта је казао? Господе, видевши те, утроба ми се преврнула: изгубио сам дах и снагу.[45] Ако је појава анђела лишила пророка гласа и снаге, неће ли и Божије јављање у теби одузети дах твој? Док се, сведочи Писмо, није мене дотакао неко у човечијем изгледу[46] Данило је био изван себе. Дакле, када је опитом потврђена наша немоћ, Господ је на себе узео оно у чему је човек имао потребу. Пошто је човек могао да слуша само њему сродно лице, Спаситељ на себе узима сродну природу да би се људи лакше научили.
15. Чуј и ово. Дошао је Христос да се крсти и да освети крштење; дошао је да би чинио чуда, да хода по морским валовима. Пошто пре његовог јављања у телу море виде и побеже, Јордан се обрати натраг:[47] Господ је стога примио тело да би море, видевши Га, остало и да Га Јордан без страха прихвати. То је један разлог; постоји још један. Кроз дјеву Еву дошла је смрт; кроз Дјеву или још боље из Дјеве је требало да просија живот да би, као што је ону преварила змија, ову благовестио Гаврило. Људи, напустивши Бога, начинише себи идоле са ликом човековим; када су почели да се клањају лажном идолу у људском облику као Богу, Бог је стварно узео изглед човека да би уништио лаж. Ђаво је против нас употребио наше тело, а Павле, знајући ово, каже: видим други закон у удовима мојим који војује против мога ума и поробљава л*е…[48] Дакле, којим оруђем нас је ђаво поробио и преварио, тим истим оруђем смо и спасени. Господ је од нас примио подобије наше да би спасао човека; примио је наш изглед да би потребитом даровао велику благодат, да би грешно човечанство ушло у заједницу са Богом. Где се умножава грех, ту изобилује благодат.[49] Господ је требао да пострада ради нас; међутим, ђаво му не би смео приступити да је са овим био упознат. Да су то знали, не би Господа славе разапели.[50] Тело је постало мамац смрти да би дракон, када се устреми на њега да га прождере, избљувао са њим и све оне које је већ прождерао. Уништиће смрт заувек; и опет: обрисаће Господ сузе са сваког лица.4″
16. Зар се Христос залуд оваплотио? Зар је наше учење измишљотина и људско мудровање? Није ли божанско Писмо наше спасење? Нису ли пророчка предсказања истинита? Чувај верно овај залог да те нико не би могао поколебати. Веруј у Бога који је постао човек. Да је њему сасвим могуће било да се оваплоти, то већ доказасмо. Ако Јудејци у ово још увек не верују, упитајмо их: шта ми тако страшно и туђе проповедамо када тврдимо да се Бог оваплотио, кад и ви сами тврдите да је Авраам угостио Господа? Шта страно ми проповедамо вама када је Јаков устврдио: видех Бога лицем к лицу и спасена је душа моја.[51] Исти тај Господ који је јео Авраамову храну, јео је и нашу. Дакле, шта је у свему томе чудно? Указаћемо вам и на двојицу светитеља који су на гори синајској стајали пред Господом. Мојсеј се налазио у пукотини стене, а Илија је у своје време такође ушао у пукотину стене. Он се на гори Тавор налазио заједно са Господом који се преобразио и пред тројицом ученика Христових разговарао са њим о свему што ће се догодити у Јерусалиму, и о његовом страдању.[52] Могућност његовог оваплоћења већ је доказана напред. Остале доказе препуштам знатижељнима да пронађу.
17. Својевремено сам вам обећао да ћу вам открити време и место Спаситељевог јављања. Да се не бисмо прекоревали због обмане, опростите пропуст, нарочито ви који недавно ступисте у Цркву. Дакле, истражимо време у које је Господ дошао, пошто је долазак био недавно и пошто је Христос Исус јуче и данас један и исти у векове.[53] Пророк Мојсеј каже: поставиће вам Господ Бог пророка између браће ваше, као мене.[54] За сада нећемо говорити о ономе: као мене; то ћемо објаснити у своје време. Када ће доћи обећани и очекивани Пророк? Осврни се, каже Он, на моје Писмо: растумачи Јаковљево пророштво казано Јуди: Јудо, тебе ће похвалити браћа Твоја.[55] Нећемо говорити: неће оскудевати кнез од Јуде и вожд из утробе његове док не дође онај коме припада[56] и тај је чекање, не Јудејаца, него пагана. Губитак власти међу Јудејцима он је ставио као знак доласка Христовог. Да они нису пали под власт Римљана, Христос још не би дошао. Да они још увек имају кнеза из племена Јудиног и Давидовог, Очекивани још не би дошао. Стидим се да поменем редослед њихових садашњих Патријараха. Ко су и каквог порекла, то препуштам зналцима да утврде. Али овај који долази, Који је надање пагана, који још знак на себи има? Јаков даље каже: привезаће за лозу младунче своје.[57] Ето, то је оно младунче о коме разговетно говори Захарија!
18. Постоји још много сведочанстава о времену. Господ ми рече: Син мој јеси ти, Ја Те данас родих; и нешто касније: напасаћеш их палицом железном.[58] Раније сам већ казао да се железна палица односи на римско царство; на основу Даниловог пророштва поучимо се шта још треба казати о свему. Он, благовештећи и објашњавајући Навукодоносору смисао кипа, говори и о дотичном виђењу и о камену одсеченом од горе без руку човекових, који није уобличен људским искуством, који влада целом васељеном. Веома јасно се каже: и у дане оних царева установиће Бог небески царство које неће пропасти на векове, и његово царство неће припасти другим људима.[59]
19. Међутим, нама треба још јачи доказ о времену његовог доласка. Човек, будући неповерљив, ако не сазна тачан број година, не верује у оно о чему се говори. Дакле, колико је времена и колико година како је, након престанка Царства из племена Јудиног, почео да влада иноплеменик Ирод? Разговарајући са Данилом анђео је казао: (обрати пажњу на оно што говори) зато знај и разуми, од кад изиђе реч да се Јерусалим опет сазида до Христа старешине, биће седам недеља и шездесет и две недеље.[60] Шездесет и девет недеља године чине четири стотине осамдесет и три године. Дакле, речи анђела значе да ће након четири стотине осамдесет и три године од оснивања Јерусалима и после владавине кнезова, владати иноплеменик и туђинац у чије време ће се родити Христос. Дарије Мид[61] је окончао градњу Јерусалима шесте године своје владавине, а по рачунању Грка, у прву шездесет шесту Олимпијаду. Олимпијадом се код Грка називају свечане игре и такмичења која се одржавају сваке четврте године, у дан који се појави након четворогодишњег сунчевог тока, остајући од сваке године по три. Ирод је почео да влада сто осамдесет шесте Олимпијаде, четврте године њезине. Сходно томе, између шездесет шесте и сто осамдесет шесте Олимпијаде има замало сто двадесет Олимпијада. Тих сто двадесет Олимпијада дају нам четири стотине осамдесет година. Остале три године вероватно подразумевају време између прве и четврте године. Сад имаш доказ заснован на Писму: од кад изиђе реч да се опет сазида Јерусалим до Христа старешине седам недеља и шездесет две недеље. Ето ти тумачења времена, мада постоје и другачија тумачења о предсказаним Даниловим седминама.
20. Сада чуј Михејеве речи о месту рођења: и ти Витлејеме, земљо Ефратова, мада си најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће изаћи Старешина који ће бити Кнез у Израиљу, коме су почеци од вечних времена.[62] Пошто си и сам Јерусалимљанин, онда ти је познато, јер си већ слушао, и оно што пише у 132. псалму: ево чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо га на пољима.[63] Ово место је доскора било шумовито. Слушао си такође шта је казао Авакум у разговару са Господом: познаћеш се када се приближи година; када настане време јавићеш се.[64] Који је знак долазећег Господа, пророче? Усред година објави Га, јасно говорећи кроз ово Господу да ћеш Ти, који долазиш у телу, поживети и умрети, и васкрсавши из мртвих опет жив бити. Са које стране Јерусалиму ће Он доћи? Од Истока или са Запада, са Севера или Југа? Кажи нам отворено. Он одговара веома прецизно и каже: Бог ће доћи од Темана (Теман, по тумачењу, значи Југ) и светац са горе Фарана: слава његова напуни небеса.[65] Сходно овоме и псалмопевац каже: нађосмо Га на пољима.
21. Још желимо да знамо од кога ће се Он родити и на који начин? О овоме нам казује Исаија: ето, Дјева ће затруднети и родиће сина и наденуће му име Емануил.[66] Јудејци ово поричу (они од вајкада имају лош обичај да се злобно противе истини) и кажу: није написано Дјева, него млада жена (νεανις). Допустићу и ово, па ћу доћи до истине. Довољно је упитати их: Дјева, ако је напаствована, да ли ће дозивати у помоћ после или пре напаствовања? Када Писмо на једном месту каже: завапи отроковица (νεανις) и не нађе се ко ће јој помоћи,[67] зар не мисли овде на Дјеву? Да би ти било јасније да се у божанском Писму и Дјева назива младогодишњом (νεανις), чуј у књизи Царства о Ависаги Сунамки: и би млада жена (νεανις) веома лепа.[68] А сасвим је познато да је она, након што је одабрана, као дјева доведена Давиду.
22. Јудејци упорно тврде да је оно пророштво казано Ахазу о Језекији. Чујмо речи Писма: ишти знак од Господа Бога свога, ишти оздо из дубине или озго са висине.[69] Тај знак несумњиво мора бити ванредан. Вода која је потекла из камена такође је извесно знамење, као и деоба мора, заустављање сунца, и томе слично. Међутим, ово што ће бити казано најбоље ће изобличити Јудејце. Свестан да сам преопширан у казивању и да сте се већ заморили, ипак послушајте пажљиво моје опширно излагање, јер се оно износи због Христа и није баш неважна ствар. Исаија је ово пророштво казао у време цара Ахаза; Ахаз је владао само шеснаест година и ако је у тим годинама њему казано то пророштво, онда приговор Јудејаца изобличава Ахазов наследник Језекија који се зацарио двадесет пете године. Пророштво се односи на шеснаесте године, а Ахаз је родио Језекију девет година пре пророштва. Зашто је требало изнети пророштво о ономе који је рођен још пре владавине Ахаза, оца свога? Пророк није казао да је дјева зачела већ, него о томе говори на основу предзнања.
23. Да ће се Господ родити од Дјеве јасно смо видели. А каквог је порекла и из каквог рода је та Дјева, то ћемо објаснити: заклео се Господ Давиду истином од које неће одступити; од порода твога посадићу на престолу Твоме.[70] И на другом месту: продужићу семе његово довека и престо његов као дане небеске; и потом: једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду; семе његово трајаће довека и престо његов као сунце преда мном.[71] Видиш да је реч о Христу, а не о Соломону? Соломонов престо није био као сунце. Ако неко оспорава ово због тога што Христос није сео на овоземаљски престо Давидов, нека чује следеће речи: на престо Мојсејев седоше књижевницџ и фарисеји.[72] Овде се не мисли буквално на престо, него на власт учења. И под престолом Давидовим немој схватити материјални престо, него само царство. Нека те у ово увере деца која су викала: осана сину Давидовом: благословен је Цар Израиљев![73] Слепци такође кличу: Сине Давидов! помилуј нас![74] Гаврило је јасно посведочио Марији: даће му Господ Бог престо Давида, оца његовог;[75] Павле каже: памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од семена Давидовог, по еванђељу моме;[76] у почетку посланице Римљанима он каже: који је по телу од семена Давидовог.[77] Дакле, поштуј Га као рођеног од Дјеве, верујући пророштву које каже: у то ће се време за корен Јесејев, који ће бити засшава народима, распитивати народи.[78]
24. Јудејци и даље тврдоглаво оспоравају ово. Исаија је такво њихово понашање предвидео, јер каже: зажелеше да огњем сажежени буду. Јер дете нам се роди, а не њима, Син, и даде нам се.[79] Овим показује да је Он најпре био Син Божији, а потом се нама даде; нешто касније каже: царству његовом нема краја[80] Римско царство има свој крај, а Царство Сина Божијег нема. Персијанци и Миђани имају свој крај, а Син Божији нема. Затим долазе речи: на престолу Давидовом и на царству његовом исправиће их. Дакле, света Дјева је родом од Давида.
25. Пречистом Учитељу чистоте предстојало је и приличило је да се роди из чистих сасуда. Јер ако се добри Свештенослужитељ Исусов уздржавао од жена, како је онда сам Исус могао да се роди од мужа и жене? Јер ти си ме, каже он у псалму, извадио из утробеР0 Проникни пажљиво у ово што је речено: извадио из утробе; то нам сведочи да се Он родио без мужа и да је истргнут из утробе и тела девичанског. Људи се иначе рађају из брачне заједнице.
26. Он се не стиди да прими тело од ових чланова пошто је сам Творац свих тих удова и чланова. Ко нам сведочи о томе? Господ каже Јеремији: пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него што си изашао из утробе, посветих те.[81] Ако се није стидео тих чланова када је стварао свет, због чега би сада требао да се стиди када за себе самог ствара свето тело као покривало свога божанства? Бог и сада образује бебе у утроби мајки, као што пише у књизи о Јову: ниси ли ме као млеко измузао и усирио као сир? Кожом и телом обукао си ме, костима и жилама прожео си ме. У саставу човековог тела не постоји ништа срамотно, сем ако се удови не осрамоте прељубама и блудничењем. Онај који је створио Адама, створио је и Еву, тако да су и мушки и женски пол једнако рукама Божијим створени. Ни један уд тела у почетку није створен срамним. Нека умукну сви јеретици који поричу тело, или још горе, самог Творца. Ми памтимо речи апостола Павла: зар не знате да су телеса ваша храм Божији у коме обитава Дух Свети?[82] Пророк у име Исусово такође тврди: тело моје је од њих.[83] На другом месту пише: зато ће их оставити докле не роди она која ће родити.[84] Какав ће бити знак овоме, он касније износи: родиће и вратиће остатак браће његове. А какво ће бити обручење Дјевино, свете Невесте? Заручићу те себи у вери.[85] Јелисавета, разговарајући са њом, каже: благо оној која је веровала да ће се извршити што јој је казао Господ.[86]
27. Нама опонирају и Јелини и Јудејци говорећи да је немогуће да се Христос родио од Дјеве. Јелинима ћемо затворити уста њиховим личним баснама: ви који тврдите да су од баченог камења настали људи, поричете могућност рађања од Дјеве? Ви баснословите да се из мозга родила ћерка. А због чега тврдите да је немогуће Сину да се роди из девичанске утробе? Ви тврдите да је Бахус настао из бедра вашег Јупитера. Због чега поричете нашу истину? Свестан сам да вам говорим оно што не би требало да слушате, али ја то чиним управо сада да би на основу овога што рекох и ви могли изобличити Јелине, а њихове сопствене басне употребити против њих самих.
28. Обрезанима опонирај следећим питањем: да ли је теже да неплодна и стара жена роди или млада Дјева? Сара беше неплодна и није јој се више дешавало оно што се женама обично дешава, али родила је упркос својој природи и стању. Ако старица може да наруши ток природе, онда то може, свакако, и Дјева. Или одбаци и једно и друго или прихвати и једно и друго. Исти Бог је устроји и ово и оно. Немој дрско да кажеш како је Богу тамо било могуће да учини, а овде му није могуће. Или: по коме закону се десило да је рука једног човека истог часа била преображена у сасвим другачије стање? На који начин се рука Мојсејева убелела као снег, а одмах потом, у трену, добила пређашњи и уобичајени изглед? Рећићеш да је то Бог вољом својом учинио. Тамо је вољи Божијој то било могуће, а овде не? Уз то, оно знамење беше само ради Египћана, а ово знамење је учињено ради васељене. О, Јудејци! Да ли је теже да Дјева роди или да се железо претвори у живо биће? Ви верујете да је Мојсејев жезал био претворен у змију, од чега се и сам Мојсеј уплашио; заиста се штап претворио у змију и тај који је држао у својој руци дотични жезал бежао је од њега као од праве змије; Мојсеј је бежао не због тога што се уплашио свога штапа, него змије. Штап његов имао је очи и зубе змијине. Дакле, обичан штап добија изглед змије која шара својим очима, а из Дјевине утробе, вољом Божијом, немогуће је да се роди Дете? Прећутаћу шта се са Аароновим штапом све десило за само једну ноћ: осталом дрвећу овакве појаве дешавају се током многих година. Коме није познато да штап, коме је огуљена кора, ако се засади усред реке неће процветати никада? Ако се Бог не саобрази са природом дрвета, него само остане Творац природе, оно ће остати бесплодно и сухо, док ће суви штап, ма и сасвим огуљен, Божијом силом, процветати и донети плод. Дакле, тај који је сувом штапу даровао натприродну силу и плод, да би потврдио првосвештеника, не може ли даровати Дјеви силу рађања, ради истинитог Првосвештеника?
29. Ове речи требало би свакога да убеде. Међутим, тврдоглави Јудејци и даље противурече и не желе да се увере на основу повести о штапу, уколико се не увере на основу сличних чудеса о надприродним рођењима. Стога ћу им поставити и овакво питање: од кога је Ева у почетку рођена? Која мајка је њу зачела безматерно? Писмо нам сведочи да се она родила из Адамовог ребра. Дакле, зар се из ребра мужевљевог, без мајке, Ева могла родити, а из Дјевине утробе, без мужа, не може да се роди Дете? Женски род треба да буде захвалан мужевљевој благодати, јер Ева је рођена од Адама, а није зачета од мајке, него је настала само од мужа. Марија је одужила овај дуг благодарности јер није родила од мужа, него од себе саме на непорочан начин, кроз Духа Светога, силом Божијом.
30. Замислимо нешто још битније од реченог: иако је рађање тела од тела чудновато, ипак је могућно. Још је чудноватије рађање од праха и образовање човека; да безлична маса добије свој облик и очи боју, то је још чудноватије. Чињеница да се из једног истог праха рађа и снага костију и гибкост хрскавице и разноразни други удови, заиста је чудновата. Да одушевљено блато опходи васељену, да се креће и обликује, такође је чудновато. Да то исто блато учи, говори, гради, влада, заиста је све то чудесно. Неразумни Јудејци! Ко је родио Адама? Зар није Бог узео прах земаљски и обликовао ово тајновито створење?[87] Зар блато може да добије очи? Ако може, због чега Дјева не би могла да роди Сина? Ако се дешава оно што је код људи обично немогуће, због чега онда да се не деси оно што је могуће?
31. Ово смо, браћо, дужни да памтимо како би се овим, као оруђем, штитили. Не трпимо јеретичке заблуде који уче да се све то десило само наизглед, привидно; игноришимо и оне који тврде да се рођење извршило од мужа и од жене, односно, да се Он родио од Јосифа и Марије, пошто је тобоже написано и узе жену своју.[88] Сетимо се да је и Јаков, пре него је добио Рахиљу за жену, казао Лавану: дај ми жену мојуР[89] Као што је Рахиља, пре брака, на основу обећања, названа женом Јаковљевом, тако је и Марија, као заручена, већ названа Јосифовом женом. Уочи прецизност еванђеља које каже: шестог месеца би изаслан од Бога арханђел Гаврило, у Град галилејски Назарет, Дјеви зарученој мужу по имену Јосиф, и даље.[90] На другом месту, у вези пописа, када је Јосиф пошао да се упише, Писмо каже: пође и Јосиф из Галилеје да се упише са Маријом, зарученом за њега женом, која беше трудна?[91] Она беше већ трудна. Међутим, тамо не пише са женом својом, него: са зарученом за њега женом. Посла Бог Сина свога, каже Павле, који није рођен од мужа и жене, него рођеног од жене.[92] Односно, рођеног само од Дјеве. Већ смо доказали да се и Дјева назива женом. Од Дјеве се родио Творац девствених душа.
32. Ти се, можда, чудиш овом догађају?! Томе се чудила и сама Дјева, јер је упитала Гаврила: како ће ми ово бити, кад ја не знам за мужа?[93] Он одговори: Дух Свети сићи ће на тебе и сила Вишњега осениће те; зато ће се и оно што ће се родити назвати Син Божији![94] Чисто и непорочно рођење. Где дише Дух Свети нема никакве нечистоте. Непорочно је телесно рођење Јединорођеног од Дјеве, иако јеретици негирају ову истину. Изобличиће их Дух Свети; ожалостиће се због њих сила Вишњега која је осенила Дјеву; против њих ће сведочити Гаврило у дан суда; посрамиће их јасле које у себе прихватише Господа. Ућуткаће их пастири који су онда радосно благовестили; небројена војска анђела која је у хору појала и хвалила: слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља.[95] Сведочиће Храм у који је Он унесен у четрдесети дан од рођења; две грлице које су принесене на жртву за њега и Симеон, који Га је тада прихватио на руке своје старачке, као и присутна пророчица Анна.
33. Дакле, када Бог сведочи, заједно сведочи и Дух Свети и Христос који каже: зашто хоћете да ме убијете: зар што вам истину говорим?[96] Зато нека умукну јеретици који говоре против његовог човештва. Они противурече Ономе који каже: пипните ме и видите: дух нема тело и кости као што видите да ја имам.[97] Зато, поклонимо се рођеном од Дјеве Господу; нека све дјеве познају венац свога девичанства; нека и монашки ред позна славу чистоте; ми се не лишавамо достојанства чистоте иако је Спаситељ девет месеци обитавао у утроби Дјеве; уосталом, као муж поживео је 33 године. Ако је Дјева примила част због деветомесечног времена, онда је ми имамо због много дужег времена и година.
34. Тецимо поприштем чистоте уз помоћ благодати Божије, младићи и дјеве, старци са младићима.[98] Не препуштајмо се лакомисленој неуздржљивости, него славимо име Христово. Познајмо славу чистоте; она је анђеоски венац који премашује човека. Чувајмо тело које треба да засија као сунце. Немојмо га оскрнавити ради маленог задовољства. За тили час, у моменту, учини се грех, док срамота остаје за дуго година. Они који брину о чистоти јесу анђели који живе на земљи. Дјеве добијају исту част заједно са Дјевом Маријом. Нека све оне одбаце непотребно и сувишно украшавање, похотљив поглед, недоличан поступак, сјај одеће и примамљиво сладострашће – мирис који заудара. Нека свима миомирис буде телесна светост, сједињена са молитвом и добрим делима да би, рођени од Дјеве, Господ, како за нас мушкарце који чувамо чистоту, тако и за достојне венаца жене, казао: радујем се због њих и походићу их и бићу им Бог и они ће бити моји људи.[99] Слава њему у све векове. А м и н.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Говорено катихуменима у Јерусалиму, без припреме, на речи: оваплотившег се и очовечившег се; такође и на Исаијине речи: и још рече Господ Ахазу: ишти знак од Господа Бога свога, ето, девојка ће затруднети и родиће Сина и наденуће му име Емануило; и даље, Ис 7:10-11, 14.
  2. Изл12:9.
  3. Јн 1:1.
  4. Јн5:43.
  5. Јн 1:14.
  6. Пост 1:26.
  7. Прем Сол 2:24.
  8. Пост 4:1.
  9. Пост 6:13.
  10. Изл 20:14.
  11. Број25:8.
  12. Мих7:2.
  13. Пс12:3
  14. Ос4:2.
  15. Пс 106:37.
  16. Амос2:8.
  17. Ис1:6.
  18. Пс12:7.
  19. Пс 80:18,19.
  20. Пс 144:5.
  21. III Цар 19:10.
  22. МалЗ:1.
  23. Ис40:9
  24. Ис 40:10.
  25. Зах2:10.
  26. Зах2:11.
  27. Ис 66:18; Јн 1:11.
  28. Ис 66:18-19.
  29. Пс 17:10.
  30. III Цар 8:27.
  31. Пс72:6.
  32. Мт2:2.
  33. Мт 2:4.
  34. Пс 72:5.
  35. Зах9:9.
  36. Зах9:11.
  37. Зах14:4.
  38. Ис 35:4-6,
  39. ИсЗ:14
  40. Изл 20:19.
  41. Пон зак 5:26.
  42. Јевр 12:21.
  43. Дан 10:12,11.
  44. Дан 10:18.
  45. Дан 10:16-17.
  46. Дан 10:18.
  47. Пс 114:3.
  48. Рм7:23.
  49. Рм5:20
  50. 1 Кор2:8.
  51. Пост 32:30.
  52. Лк. 9:31
  53. Јевр13:8.
  54. Пон зак 18:15.
  55. Пост 49:8.
  56. Овако стоји у грчком изворнику ових поука. Пост 49:10.
  57. Пост 49:11.
  58. Пс2:7, 9.
  59. Дан. 2,44
  60. Дан9:25.
  61. Свети Кирило вероватно под именом Дарија Мида подразумева овде Дарија Истаспа.
  62. Мих 5:2
  63. Пс 132:6
  64. АвЗ:2.
  65. АвЗ:3.
  66. Ис7:14
  67. Пон зак 22:27
  68. 3 Цар1:4
  69. Ис7:11
  70. Пс 132:11.
  71. Пс 89:29, 35, 36.
  72. Мт 23:2.
  73. Мт21:9.
  74. Мт9:27.
  75. Лк1:32.
  76. 2 Тим2:8.
  77. Рм1:3.
  78. Ис 11:10.
  79. Ис9:5, 6.
  80. Ис9:7.
  81. Јер1:5.
  82. 1 Кор6:19.
  83. Ос9:12.
  84. Мих5:3
  85. Ос2:20
  86. Лк1:45
  87. Пост2:7.
  88. Мт1:24.
  89. Пост 29:21.
  90. Лк 1:26.
  91. Лк 2:4, 5.
  92. Гал4:4.
  93. Лк1:34.
  94. Лк1:35.
  95. Лк2:14.
  96. Јн2:14.
  97. Лк 24:39.
  98. Пс 149:12
  99. II Кор 6:16; Лев 26:11,12

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *