НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » ПОУКЕ ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

ПОУКЕ ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

 
ОГЛАСИТЕЉНА ПОУКА ОСАМНАЕСТА[1]
 
1. Корен сваком добром делу јесте уздање у васкрсење. Исчекивање награде снажи душу у добром делу. То је разлог због кога сваки делатник лако подноси невоље и напор, јер предвиђа за свој труд добру плату; код оних, међутим, који се труде али не виде плату, пре времена, заједно са телом, изнемогава и душа. Војник који очекује награду смело иде у бој против непријатеља; међутим, ни један војник који служи неразумном цару, који му не даје плату за учињени напор, не жели да умре за њега. Исто тако и свака душа која верује у васкрсење чува саму себе, како и треба, док душа која не верује у васкрсење препушта се пропасти. Који верује да ће тело васкрснути чуваће га и неће га прљати блудом и прељубама; ко неверује у васкрсење препушта се блудним насладама и сасвим му је свеједно за тело, као да је туђе. Вера у васкрсење мртвих јесте веома битна поука и учење Свете Саборне Цркве: важна и веома потребна.Мада се многи не слажу са овим, ипак сама истина га уверава. Овоме противурече Јелини, не верују Самарјани, одбацују јеретици. Противуречје је разнолико и многоврсно, а сама истина је једнообразна.
2. Јелини, као и Самарјани, противуречећи нашем учењу кажу: у земљу одлази умрли човек и трули у њој; све се претвара у црве,а потом и црви умиру. Оваквој трулежи и пропасти подвргава се тело: како ће оно онда моћи да васкрсне? Оне који се удавише умору појеле су рибе, па су и те рибе појеле неке друге рибе. Медведи и лавови појели су многе људе, чак су и кости њихове сатрли. Орлови и вране који су појели телеса умрлих мртваца разлетеше се по целом свету. Одакле ће се њихово тело појавити? Наиме, од птица које су искљуцале мртва телеса, неке угинуше у Индији, друге у Персији, а неке у земљи Гота. Неки људи изгореше у пламену и од њих је остао само пепео, али је и њега расејао ветар или киша на све стране. Одакле ће се узети њихово тело?
3. За тебе, човече, који си ограничен и слабашан далеко је Индија од земље Гота; далеко је Шпанија од Персије; Богу, пак, који у својој руци држи целу земљу све је веома близу. Дакле, немој ти немоћан да представљаш немоћним Бога, него обрати пажњу на његову свемоћ. Сунце није велико дело Божије, али једним зраком загрева цели свет; ваздух који је Бог створио обујмљује цели свет; а Бог, Творац сунца и ваздуха, зар је далеко од света? Нека се измешају различита биљна семена (теби слабом сасвим приличе једноставни примери) и све растиње њихово налазиће се у твојој шаци; кажи ми, да ли ће ти бити тешко или веома лако да разликујеш свако семе и да их раздвојиш и посебно засадиш, како би расли сваки са својом врстом? На тај начин ти можеш оно што је у руци твојој веома лако да издвојиш и доведеш у пређашње стање; зар Бог не може да раздвоји и издвоји и доведе у пређашње стање оно што се налази у руци његовој? Схваташ ли шта ти говорим? Није ли безочно одбацивати ово?
4. Проникни и у закон правде и осврни се на себе самог. Ти имаш различите слуге: једни су добри, други су, међутим, лоши. Добре, свакако, поштујеш, а рђаве кажњаваш. Ако пресуђујеш, добре ћеш наградити, а зЛе казнити. Дакле, ти као смртник поседујеш извесну праведност; па зар Бог, који је вечни Цар свега, нема праведну плату? Нечастиво је овако шта порицати. Размисли о овоме што ти говорим: многе убице умреше у својим постељама и прођоше некажњено; где је правосуђе Божије? Некада се деси да убица убије педесет људи, али ће му свеједно бити одсечена глава; где ће он добити казну за осталих 49 убистава? Ако нема суда и давања по заслузи након краја света овога, онда можеш оптужити Бога за неправосудност. Немој се чудити спорости његовог суда. Сваки подвижник бива након подвига или овенчан или посрамљен. Тај који одређује подвижницима награду никада их не награђује током подвига, него чека да се све заврши да би на крају, сагледавши све, могао да узврати правоваљаном наградом и венцем славе. На исти начин и Бог, све док траје подвиг у овом свету, мада донекле награђује праведнике, коначну награду ће им дати на крају.
5. Ако по твом мишљењу нема васкрсења мртвих, због чега онда оптужујеш оне који пљачкају мртваце? Ако је тело погинуло и ако се не треба надати васкрсењу, због чега судити онима који пљачкају мртваце? Видиш ли да, иако устима поричеш васкрсење, својом савешћу потврђујеш истину васкрсења?
6. Посечено дрво поново цвета; зар човек, кога је посекла смрт, неће се обновити? Оно што сејемо и жањемо ми чувамо на гувну; а човек када се пожње из овога света зар неће бити сачуван на гувну тога света? Када се виноградска лоза ореже и сасеку гране, ако се засаде у земљу оне ће опет да оживе и да роде род; зар човек, за кога је и виноградска лоза као и све остало биље створено, неће васкрснути након одласка у земљу? Ако упоредимо ствари поставља се питање шта је теже: извајати нову статуу или разбијену довести у пређашње стање? Бог који нас је створио ни из чега, зар не може васкрснути наше биће после смрти? Ти, будући Јелин, не верујеш у оно што каже Писмо за васкрсење: размотри ово питање из саме природе и увери се у казано на основу виђеног до сада. Сељак сеје пшеницу или неку другу културу: посејано семе умире, трули и постаје непогодно за храну. Али, пошто је иструлило оно поново клија, рађа се и на површини земље јавља се у прекрасном облику; треба знати да је пшеница створена нас ради! Не само пшеница, него и све друге културе створене су ради наше исхране, а не ради себе самих. Дакле, то што је створено нас ради умире и оживљава, а ми за кога је све ово створено, зар нећемо устати?
7. Сада је зимски период као што знате; дрвеће делује као мртво: где је лишће смоквино? Где су гроздови виноградски? Зими је све мртво, а у пролеће све наново зелени; када наступи одређено време тада као да им само мртвило саопштава и дарује живот. Бог, знајући унапред за твоје неверје, сваке године на видљив начин показује силу васкрсења да би ти гледајући на ово што се пред тобом дешава са безживотним стварима, поверовао у оно што се тиче живих бића. Муве и пчеле углавном се даве када падну у воду, али својевремено опет оживљавају; неке врсте животиња зими бивају као мртве, али током лета поново оживљавају. Сходно слабости твојих сила, ја ти и предлажем једноставне примере. Тај који бесловесним и презреним животињама надприродно дарује живот, неће ли пре даровати живот нама због којих је све њих створио.
8. Упорни Јелини желе још јаснији пример у мртвих; они кажу да иако овакве животиње оживљавају у своје време, ипак се то неће десити са свима које иструле. Они желе да наочиглед виде животињу која трули и васкрсава. Предвидео је Бог људско неверје и ради тога је саздао птицу феникс.[2] Она, како пише Климент и многи други повесничари, с обзиром да је у свом роду јединка, сваких пет стотина година долеће у Египат и показује васкрсење; она се не јавља у пустим местима, где је нико не види, него у градовима се појављује да би се сви који не верују могли осведочити. Сачинивши себи гнездо од ливана, смирне и других миришљавих трава, кад наступи време она слеће у направљено гнездо, умире и почиње да трули. После тога из иструлелог тела умрлог феникса рађа се неки црв. Он нараста и прераста у птицу (ти не мораш веровати овоме, али се можеш упознати да и пчеле настају из оваквих црвића; уосталом, из веома житког јајета птице развија се перје и кости и цео састав њезин). Затим феникс, о коме говорих, покривши се перјем и обликовавши се, узлеће у ваздух у истом оном облику у којем је и умро; овим се веома јасно показује људима васкрс мртвих. Птица феникс је достојна дивљења, али она је бесловесни створ који никада не славослови Господа. Лети она по ваздуху, али не зна јединорођеног Сина Божијег. Дакле, бесловесној животињи која не познаје Творца дарује се васкрсење; зар неће васкрсење бити даровано и нама који прослављамо Бога и чувамо заповести његове?
9. Али, пошто је феникс, знамење васкрса, далеко од нас и ретко се јавља, можеш и посумњати у његово постојање; али не можеш посумњати у оно о чему се осведочаваш свакодневно. Пре сто или две стотине година где бејасмо сви ми који сада говоримо и слушамо? Да ли нам је познат првобитни састав наших тела? Зар не знаш да се ми рађамо из слабашних, безличних и једноличних материја? Из те једноличне материје образује се живи човек; из тога слабашног, када добије изглед тела, формирају се нерви, очи и ноздрве ради мириса, уши ради слушања, језик ради говора, срце које куца, руке за рад и ноге ради ходања, и сви остали чланови тела. И то слабашно постаје градитељ бродова и кућа – постаје уметник сваке врсте, али и војник и законодавац и цар. Бог који је из безличне материје створио нас, зар није кадар и нас умрле да васкрсне? Тај који из најслабашнијег вештаства образује тело, не може ли умрло тело васкрснути? Тај који је створио оно што до тада није постојало, неће ли васкрснути то што је већ постојало, па умрло?
10. Ево ти још јаснији доказ васкрсења мртвих на небу и међу светилима небеским, које потврђује сваки месец. Месечево тело у одређено време потпуно губи своју светлост те се ни мало не види, а после тога поново добија свој пуни сјај и враћа се у пређашње стање. Да би ти имао поуздан знак месец се након неколико година потпуно претвара у крв, а након тога опет добија своје светлеће тело. Бог је ово устројио да би и ти, човече, који си из крви састављен, веровао када се поведе реч о васкрсењу мртвих. Овакве доказе и примере треба користити против Јелина. Са онима који не прихватају записано у Писму немој се борити речима Писма, него логичким закључцима. Њима је, наиме, сасвим непознато ко је Мојсеј, ко Исаија; они не познају ни еванђеље, ни Павла!
11. Сада ћемо се посветити Самарјанима који прихватају закон,али одбацују пророке; за њих неће добро послужити данашњечитање из пророка Језекиља, јер већ рекох да они пророке одбацују.Како њих да убедимо? Обратимо се ономе што пише у закону.Овако говори Бог Мојсеју: Ја сам Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.[3] Нема сумње да Господ Бог поседује суштинско биће и постојање. Ако су Авраам, Исаак и Јаков престали да постоје, онда је очигледно да ће Бог бити Богом и оних којих нема. Да ли земаљски цар икада говори да је он цар оних војника којих више нема? Да ли ико показује богатство које не поседује? Дакле, треба предпоставити да Авраам и Исаак и Јаков и даље постоје и да Бог јесте Бог живих. Није Он казао: Ја сам био, него: Ја јесам Бог њихов. А да ће суд заиста бити, о томе говори Авраам Господу: неће ли тај који суди свој земљи учинити суд?[4]
12. Самарјани и поред овога негодују и противурече тврдећи да душе Авраамова и Исаакова и Јаковљева могу оживети, али тела не могу васкрснути. Да ли је било могуће Мојсејевом жезлу да постане змија? Зар онда тела праведних људи не могу да оживе и васкрсну? Оно није било по закону природе, а ово што је по закону природе зар неће доћи у пређашње стање? Штап Ааронов, сасечен и сув, процветао је без влаге и воде; иако се налазио под кровом, он је процветао цветом који расте у пољу и налазећи се на сувом месту за само једну ноћ донео је плод који роди на местима влажним, на местима која се наводњавају током многих година. Штап Ааронов као да је из мртвих васкрсао; зар неће и Аарон устати? Да би му доделио Првосвештенство Бог је над штапом учинио чудо; па зар неће Бог благоизволети да и самог Аарона васкрсне? Жена се против свих природних закона претвара у со и тело јој се претвара у со; па зар не може тело после извесног времена опет да постане тело? Лотова жена је постала слани стуб; неће ли Авраамова жена васкрснути? Којом силом је измењена рука Мојсејева, јер је у трену постала бела као снег, да би потом повратила пређашњи изглед? Без сумње десило се то Божијом заповешћу. Да! Тада је Божија заповест била силна и моћна, а зар сада више то није?
13. Из чега је у почетку човек створен, најлакомисленији од свих људи – Самарјани? Отворите прву књигу Писма коју и ви признајете: и створи Бог човека од праха земаљског. Прах се претвара у тело, па зар неће тело поново постати телом? Ја вас питам: из чега се састоји небо и земља? Из чега сунце и месец и звезде? Како су из воде настале птице и рибе? Како су из земље произашле све животиње? Толике се миријаде изведоше из небића у биће, па зар ми људи, који носимо обличје Божије нећемо васкрснути? Заиста је мисао Самарјана препуна неверја, а неверницима предстоји велика осуда! Авраам каже Господу: који суди свој земљи… Они који се. поучавају законом не верују овоме што пише. Пише да је човек створен из земље и томе не верују они који читају закон.
14. Ово је све казано за невернике, а за нас који верујемо постоји сведочанство код пророка. Пошто има оних који не верују ономе што читају код пророка и супротстављају нам написане речи: нечастиви неће васкрснути за суд,[5] и: ако човек сиђе у ад неће изаћи;[6] или: хоће ли те мртви хвалити, Господе;[7] (написано је веома добро, али они рђаво тумаче): онда је потребно ма и овлаш одговорити на примедбе. Када се каже да нечастивци неће васкрснути за суд, мисли се да ће они васкрснути али не за суд, него за осуду. Богу није потребно дуговремено истраживање и ислеђивање, него у исто време када васкрсну, нечастивци ће добити заслужену казну. И када се каже: хоће ли те мртви хвалити, Господе, тиме се показује да се време покајања и опроштаја грехова ограничава само на овај живот током којег ће они који добију опроштај хвалити Господа, а сви који окончају живот у гресима, после смрти своје не могу хвалити Господа: они ће плакати, јер хвала припада благодарнима, а плач кажњенима. Због тога ће праведници и тада хвалити Бога, а умрлима у греху није време да Га славе.
15. Што се тиче места код Јова: ако човек сиђе у ад, неће изаћи, те речи схвати на следећи начин. Написано је: неће изаћи и вратити се својој кући.[8] Када прође овај свет и разруши се сваки дом, у који ће дом човек моћи ући кад је настала нова земља? Међутим, боље је саслушати и остале речи записане: за дрво постоји нада ако се посече, да ће се подмладити и да неће остати без изданка. Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов, чим осети воду опет напупи и пусти младице као присад. А човек умире изнемогао и кад издахне, где је?[9] Овим речима он као да прекорева, јер поставља питање: где је? Дрво се суши и обнавља; та зар неће човек, за кога је дрво створено, устати? Да не би ти помислио како ја изврћем смисао речима, читај следеће речи. Пошто је упитао: човек кад умре где је, он каже: кад умре човек, хоће ли оживети? Да би на истом месту казао: чекаћу докле ми дође промена.[10] На једном другом месту опет каже: и ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.[11] А пророк Исаија каже: оживеће мртви твоји и моје ће мртво тело устати.[12] Пророк Језекиљ такође врло јасно каже: Ја ћу отворити гробове ваше и извешћу вас из гробова ваших.[13] Данило слично каже: многи од оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни.[14]
16. Свето писмо много пута сведочи о васкрсу мртвих. Осим наведених и на другим местима говори се о томе; само овлаш ћемо подсетити на васкрсење четвородневног мртваца Лазара, као и на васкршавање сина удовичиног. Ради знања само помињемо ћерку старешине синагоге, а ради јачег утиска подсећамо вас на чињеницу да се и камење распало и тела многих светих устадоше када су се отворили гробови.[15] Нарочито треба поменути да је и Христос устао из мртвих. Ја не помињем Илију, нити сина удовичиног кога је он васкрсао, нити указујем на Јелисеја који је у два маха васкрсао мртве: једном за живота свога, а други пут после смрти. Још као жив он је савршио чудо васкрсења душом својом. Да не бисте помислили да ми поштујемо само душе праведника, као да тела праведна немају никакву силу, подсетите се да је мртвац који је упао у гроб Јелисејев оживео, јер се дотакао костију његових. Мртво тело пророково савршило је исто дело као и душа његова. Иако је тело лежало мртво у гробу, ипак је даровало другоме живот, а само је и даље остало мртво. Због чега? Ради тога да дело васкрсења не би било приписивано само души и да би се показало да и онда, када се душа не налази у телу, тело светих и даље садржи чудновату силу; у телу је много година обитавала праведна душа којој се тело у свему покорило. Ми не смемо као деца остати неверни према овоме, као да се и није десило. Ако мараме и пешкири, одвојене од тела, исцељују болеснике који их се дотакну, зар неће само тело пророково васкрснути мртве?
17. О овоме можемо још много говорити, али због умора узрокованог дуготрајним постом који је био у петак и због нашег бдења, казаћемо о томе само укратко не бацајући многа семена да бисте ви, по примеру добре земље, прихвативши семе родили обилан плод. Напоменимо само да су и апостоли васкршавали мртве: Петар је у Јопи васкрсао Тавиту, Павле Евтиха у Троади као и сви остали апостоли, мада то није понаособ забележено. Сетите се речи апостола Павла написаних у првој посланици Коринћанима против оних који тврде да нема васкрсења: како ће устати мртви? У каквом телу ће доћи? Он одговара: ако мртви неће устати, онда ни Христос није устао.[16] Невернике он назива безумнима; присетите се свеколиког учења о васкрсењу мртвих које је он тамо развио, али сетите се и онога што је написао Солуњанима: не желим да останете у незнању поводом умрлих да не бисте туговали као безнадежни.[17] Прочитајте све што о томе пише на том месту, а нарочито речи: и мртви у Христу васкрснуће најпре.[18]
18. Нарочито обратите пажњу на речи којима Павле, просто као прстом, указује следеће: треба да се ово трулежно обуче у нетрулежно и мртво да се обуче у бесмртност.[19] Ово тело неће устати у истом стању немоћи у коме се и сада налази, него ће се изменити и преобући у нетрулежност; измениће се као што се железо мења и прима изглед огња у који је постављен или још боље, како је ово знано васкрситељу Господу. Устаће исто ово тело, али не у истом стању, пошто ће сада постати вечно. Тело неће имати више потребе за оваквом храном којом сада одржава живот, нити ће му бити потребна кочија за путовање. Оно ће бити духовно, чудновато, са својствима која ми сада не можемо објаснити. Тада ће праведниџи засијати као сунце… и као месец или било које друго светило[20] каже Писмо. Предвиђајући човеково неверје Бог је маленим црвима, који се јављају током лета, дао да из својих тела испуштају светлост, да им тела светлуцају, како би људи и на основу овог примера поверовали у оно што их очекује. Тај који даје делимично, може даровати и све: Тај који је створио светлуцавог црвића, још више ће просветити праведног човека.
19. Дакле, ми ћемо устати и имаћемо вечна тела, али она неће бити иста код свих. Ако је неко праведан, добиће небеско тело у коме ће моћи да контактира са анђелима; ако је неко грешан, добиће вечно тело које треба да истрпи вечне муке због грехова својих, да би вечно горео у огњу, а да не сагорева. Бог ће по правди дати и једнима и другима. Ми ништа не чинимо без тела. Устима хулимо, али се устима и молимо; телом блудничимо, али телом чувамо и чистоту; руком својом крадемо, али њоме пружамо и милостињу; исто је овако у свему осталом. Дакле, уколико је тело у свему садејствовало души, у будућем веку добиће плату сасвим прикладну делима својим.
20. Чувајмо, браћо, тела своја и не злоупотребљавајмо их као да су нам туђа; не понашајмо се као јеретици који тврде да нам је страна ова телесна одећа наша; чувајмо је као своју, пошто нам треба дати одговор Господу за све што учинисмо у телу. Не причај: нико ме није видео и не мисли да не постоје сведоци делима твојим; често нема човека као сведока, али је зато нелаживи Творац сведок и Он, боравећи на небесима,[21] види сва дела твоја; осим тога, прљавштина греха остаје на телу! Као што се рана претвори у красту и пошто одпадне са тела оставља на кожи известан белег за собом, тако исто и грех рањава душу и тело и за собом оставља траг на њима; тај траг се уклања само код оних који се крсте. Ране и трагове на души и телу цели Бог крштењем, али и пре тога ми смо дужни да водимо рачуна о делима како не бисмо упрљали одећу тела и да се не бисмо због краткотрајног блуда и сладострашћа или било којег другог греха лишили небеског спасења, него да наследимо вечно царство Божије, којег све вас да удостоји Бог својом благодаћу.
21. Ово је све требало казати да би се доказало васкрсење мртвих. А исповедање вере које вам поновисмо при нашем читању дужни сте да пажљиво запамтите.
22. Наш Символ вере у свом поретку садржи следеће: (верујем) у једно крштење покајања за опроштај грехова и у једну Свету Саборну Цркву и у васкрсење тела и у живот вечни. О крштењу и покајању казано је веома много у нашим првим поукама, а о васкрсењу мртвих сада говорисмо, на речи: и у васкрсење тела. Сада нам преостаје да се осврнемо на речи: и у једну Свету Саборну Цркву. О Цркви ми можемо врло много казати, али казаћемо укратко.
23. Црква се назива Саборном због тога што се налази раширена по целој васељени, од краја до краја њезиног и што свагде у пуноти предаје то учење које људи морају знати: о стварима видљивим и невидљивим, небеским и земаљским, што цео род људски приводи истинитој вери, старешине и подређене, образоване и необразоване, што лечи и исцељује било који грех који се учини телом или душом и што у себи пројављује савршенство у сваком погледу, које је пропраћено и посведочено у делима, речима и у било којим другим духовним даровима.
24. Црквом, пак (тј. сазивом или сабрањем) назива се она по природи ствари, јер све сазива и сабира заједно, као што Господ каже у књизи Левитској: сав лик сабери пред вратима скиније сведочанства.[22] Интересантно је да се израз: сабери, први пут у Писму помиње када је Бог поставио Аарона за првосвештеника. У књизи Поновљених закона Бог каже Мојсеју: сабери ми људе и чујте речи моје, да бисте научили да ме се бојите.[23] Указање на Цркву видимо и у помену о таблицама: на њима беху написане све речи које вам каза Господ на гори, када вам је говорио из пламена у дан сабрања.[24] Мојсеј као да каже: у тај дан у који вас позва Бог, ви се сабрасте. Псалмопевац такође каже: исповедамо Те (Господе) у сабору великом: усред мноштва народа хвалићу Те.[25]
25. Најпре је Псалмопевац појао: у цркви благословите Бога, Господа, који сте од извора Израиљевог.[26] Од оног времена како су Јудејци, због пакости према Спаситељу, отпали од благодати, Спаситељ је саздао другу, од пагана, Хришћанску нашу Свету Цркву, за коју је казао Петру: на том камену сазидаћу Цркву своју и врата адова неће је надвладати.[27] Говорећи о једној и другој Давид недвосмислено каже: за прву, одбачену: омрзох цркву лукавих;[28] за другу, која ће тек бити саздана, говори у истом псалму: Господе, заволех красоту дома твога[29], и: у црквама благосиљаћу Те, Господе![30] Када је прва црква јудејска одбачена, тада се по целој васељени почеше умножавати Христове цркве за које је у Псалмима казано: појте Господу химну нову, хвалу његову у цркви преподобних.[31] Сходно овоме, пророк каже Јудејцима: нисте ми мили, говори Господ Сведржитељ[32]. Затим: јер се име моје, од Истока до Запада, прославља међу паганима.[33] О овој Светој Васељенској Цркви Павле пише Тимотеју: познај како треба живети у дому Божијем ко)и )е црква Бога живога, стуб и тврђава истине.[34]
26. Пошто се име Црква користи у разним приликама и различитим случајевима, као што се за народ у ефеском позоришту каже: рекавши ово одпусти сабравши се народ[35] (Цркву), сасвим исправно можемо и саборишта јеретика тј. Маркионита и Манихејаца и других, назвати црквом лукавих: Символ вере те, предострожности ради, поучава да верујеш само у једну Свету Саборну Цркву, а саборишта јеретичка да избегаваш. Свагда остани у Светој Васељенској Цркви у којој си и рођен. Ако те пут нанесе у неки град, немој питати просто: где је храм Господњи? Нечастиви јеретици и сви остали лукави називају своје грађевине храмовима Господњим; немој питати просто ни: где је црква? Него: где је Васељенска Црква? Само је ово лично име и назив Свете и свеопште наше Мајке Цркве која је Невеста Господа нашег Исуса Христа, јединорођеног Сина Божијег. Стоји написано: јер и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу…[36] Она на себи носи лик и подобије вишњег Јерусалима који је слободан и Мајка је свима нама.[37] Она је прво била безплодна, а сада има много деце.
27. После одбацивања прве, у овој другој, Васељенској Цркви, по речима апостола Павла: Бог постави прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, четврто чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања, управљања, различитих језика[38] и сваки вид врлине тј. премудрост и разум, целомудреност и правду, милостињу и човекољубије и неизбледиво трпљење у време гоњења. Та Црква, која је оружије правде деснима и левима, слава и бесмртност, најпре у време гоњења и искушења, најразличитијим венцима овенчала је свете мученике због њиховог трпљења, а сада, у време мира, благодаћу Божијом, добија заслужену част од царева и управитеља и од људи било којег рода и сталежа. Цареви држава и народа имају границу своје власти, једино Света Васељенска Црква у целом свету има неограничену силу. Бог, као што пише, поставио је свет као њезину границу.[39] Ако бих ја усхтео да о њој говорим подробно, требало би ми врло много времена.
28. У тој Светој Васељенској Цркви ми добијамо поуку и водећи богоприличан живот наслеђујемо Царство небеско и живот вечни, ради чега и подносимо све невоље и напоре. Вечни живот није небитан циљ и намера, односно, предмет нашег настојања. Зато се у исповедању вере, после свега, каже: и у васкрсење шела тј. мртвих, о чему већ разговарасмо, те се научисмо веровати: и у живот вечни, ради којег се ми хришћани и подвизавамо.
29. Дакле, суштаствени и истинити живот јесте Отац који кроз Сина у Духу Светом на све излива небеске дарове. По његовој човекољубивости нама је нелаживо обећан вечни живот; не треба сумњати у истиниту могућност овога. Не треба да се осврћемо на нашу слабост, него на Божије свемогућство: Богу је све могуће! Пошто је тако и ми смо дужни да ишчекујемо живот вечни као што каже Давид: и од праведних многих којих је као звезда вазда и довека.[40] Такође и Павле каже: и тако ћемо свагда са Господом бити.[41] Са Господом свагда бити значи живети вечно. Спаситељ V еванђељу веома јасно каже: и ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.[42]
30. Постоји много доказа везаних за живот вечни. Нама, који желимо да наследимо и задобијемо овај живот вечни, божанско Писмо предлаже средства којима ћемо жељено остварити. 11ошто сам већ прилично отегао беседу, нећемо изнети сва сведочанства, него ћемо њихово истраживање препустити радозналима и упорнима. Казаћемо само оволико: некада се као средствоиставља и вера, јер пише: онај који верује у Сина имаће живот вечни.[43] На другом месту стоје речи Спаситељеве: заиста, заиста вам кажем који слуша речи моје и верује Пославшем ме, има живот вечни[44]. Некада се као средство иставља еванђеоска проповед^ Спаситељ каже: који жање добија плату и сабира плод за живот вечни. Некада је то мученички подвиг и исповедање Христа, јер каже Христос: који изгуби душу своју у животу овоме, сачуваће је за живот вечни.[45] Предпостављање имена Христовог имању и сродницима: и сваки који остави брата или сестру мене ради наследиће живот вечни.[46] Чување заповести: не чини прељубе, не убиј, и даље;[47] ово је био Спаситељев одговор младићу који Га је упитао: Учитељу, благи, шта да учиним да наследим живот вечни?[48] Напуштање злих дела и служење Богу, као што каже Павле: а сад, ослободивши се греха и поставши слуге Божије, имате плод свој на освећење, а крај – живот вечни.[49]
31. Постоје још и многа друга средства за живот вечни која не поменух сада због њиховог мноштва. Господ, једини човекољубац, није отворио само једна или двоја врата, него је отворио многа врата за улазак у живот вечни како бисмо га сви наследили, уколико не постоје неке друге сметње. Сада сам само укратко казао о животу вечном који у исповедању вере представља последњи предмет учења и крај. Сви ми, и који поучавамо и који се поучавате, нека се удостојимо њега благодаћу Божијом.
32. Најзад, љубљена браћо, молим све вас да достојно припремите душе своје за примање небеских дарова. Колико је било могуће ја сам у овим поучним беседама, благодаћу Божијом, током протеклих дана Четрдесетнице пренео исповедање свете и апостолске вере. Можда нисам казао све што је требало да кажем, јер сам много испустио; за узвишеније, потребан је бољи и спремнији учитељ и предавач. Када наступи дан Свете Пасхе и када се ви, љубљени, просветите у Христу бањом новог рођења, тада ћете опет чути, ако да Бог, пригодно учење о томе са каквом побожношћу и припремом ви, као позвани, треба да ступите у Цркву; чућете због чега се савршавају свете тајне и обред крштења, са каквом побожношћу и припремом треба, после крштења, приступити Светом жртвенику Божијем и причестити се Духовним и Небеским Тајнама да би душа ваша, просвећујући се најпре речју учења, познала у свакој ствари величанственост дарова ниспосланих од Бога.
33. По Светом и Спасоносном дану Пасхе, почев од другог дана њезиног, сваког дана током седмице, сабираћете се на Свето место васкрсења и слушаћете друге поуке, ако буде воља Божија. Из тих поука сазнаћете о свему ономе што се са вама десило; све о чему будемо говорили биће подкрепљено цитатима из Старог и Новог завета. Сазнаћете најпре о ономе што предходи светом крштењу, а потом ћете дознати на који начин добисте опроштај грехова у воденој купели;[50] сазнаћете како сте освећени и како постадосте причасници имена Христовог; на који начин вам је дарован печат дејством Духа Светог; дознаћете о тајнама Новог завета које се савршавају на жртвенику, које овде добише свој почетак, и шта је о њима казано у божанском Писму, која је њихова сила, на који начин треба да им се приступа и на који начин их употребљавати; на крају ћу вам казати како треба да проводите време и себе достојно, и речима и делима, да припремате за благодат која се у тајнама дарује, како бисте сви задобили живот вечни. О свему томе, ако Бог да, ја ћу вам говорити.
34. Уосталом, браћо, радујте се у Господу свагда и опет кажем: радујте се,[51] јер се приближи избављење ваше,[52] а ваше спасење исчекују небеске анђеоске војске и глас већ вапије у пустињи: припремите пут Господњи.[53] Пророк кличе: ожеднели пођите на воду; и још: послушајте ме и понесите блага и насладиће се добрим душа ваша; нешто касније чујте радосне речи: свети се, свети се, нови Јерусалиме;[54] за тај Јерусалим каже пророк: после ових времена назваћеш се Град правде, мајка градовима, верни Сион, јер од Сиона изађе закон и реч Господња из Јерусалима[55], која се одавде разлила по целој васељени као киша. Обраћајући се Сиону пророк каже за вас: погледај около и види сабрања деце твоје. А Сион одговара: ко су они што ми као облаци долећу и као птице са својим птићима?[56] Облаци – јер су духовни, а птице – јер су незлобиви. На другом месту опет: ко је чуо овако нешто и ко је видео тако шта? Може ли земља родити у један дан; може ли се народ родити одједном? А Сион је родио децу своју чим је осетио болове.[57] Све ће се испунити неизрецивом радошћу, јер Господ је казао: ето, Ја творим весеље Јерусалиму и људима својим радост.[58]
35. И због вас ћу казати већ сада: радујте се небеса и весели се земљо … помиловао је Бог људе своје и утешио је смерни народ свој.[59] Ово зависи од човекољубија Господњег који вам каже: Гле, узех као облак безакоња твоја и као помрчина грехе твоје.[60] А ви, пошто се удостојите имена верни, за које је казано: који ми служи добиће ново име које ће бити благословено на земљи,[61] кажите радосно: благословен је Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа који нас је благословио сваким благословом духовним у Христу на небесима. У коме имамо избављење крвљу његовом, опроштај грехова богатством благодати његове, коју је преумножио у нама… Бог је богат у милости због велике љубави којом нас је заволео и нас, који бејасмо мртви због грехова, оживео је са Христом…;[62] због тога хвалите Господа свих добара, говорећи: а када се јави доброта и човекољубије Бога, Спаситеља нашег, не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом новог рођења и обновљења Духом Светим, кога је изобилно излио на нас кроз Исуса Христа, Спаситеља нашег да бисмо, оправдани његовом благодаћу, постали наследницџ живота вечног као што се надамо. Сам Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац славе, нека вам дарује Духа премудрости и откровења да га познате и просветљене очи срца вашег[63] и да Он учини да и дела и мисли ваше свагда буду добре. Њему слава, част и сила, кроз Господа нашег Исуса Христа, са Духом Светим, сада и свагда и у бесконачне векове. А м и н.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Говорено катихуменима у Јерусалиму, без припреме, на речи: и у једну Свету, Саборну Цркву; верујем у васкрсење тела и живот вечни. Такође и на речи Језекиљеве: и би на мени рука Господња и изведе ме у Духу Господњем и постави ме насред поља, препуно костију људских…
  2. Ову пицу неки писци сматрају обичним символом, или сликом којом ће се дочарати васкрсење мртвих, али њезино стварно постојање у свету поричу.
  3. Изл 3:6, 15, 16
  4. Пост 18:25.
  5. Пс 1:5
  6. Јов 7:9
  7. Пс 114:25
  8. Јов 7:9-10
  9. Јов. 14:7-10
  10. Јов. 14:14
  11. Јов. 19:26
  12. Ис. 26:19
  13. Јез. 37:12
  14. Дан. 12:2
  15. Мт. 27:52
  16. I Кор 15:35, 16.
  17. I Сол 4:13.
  18. Тамо. стих 16.
  19. I Кор 15:53
  20. Мт 13:43; Дан 12:3
  21. Пс 89:38
  22. Лев. 8, 3
  23. 2 Мојс. 4, 10
  24. 2 Мојс.. 9, 10
  25. Пс. 34, 18
  26. Пс. 67, 27
  27. Мт. 16, 18
  28. Пс. 25, 5
  29. Пс. 25, 8
  30. Пс. 25, 12
  31. Пс. 149, 1
  32. Мал. 1, 10
  33. Мал. 1, 11
  34. 1ТимЗ:15.
  35. Дела 19:40.
  36. Еф5:25.
  37. Гал4:26.
  38. I Кор 12:28.
  39. Пс 148:3.
  40. Дан 12:3
  41. I Сол 4:17
  42. Мт 25:46
  43. Јн 3:36
  44. ЈнЗ:24
  45. Јн 12:25.
  46. Мт 19:29.
  47. Тамо. стих 18.
  48. Тамо. стих 16
  49. Рм 6:22.
  50. Еф 5:26.
  51. Флб 3:1; 4:4.
  52. Лк 21:28.
  53. МтЗ:3
  54. Ис 55:1, 2; 60:1
  55. Ис 1:26; 2:3
  56. Ис60:4, 8
  57. Ис66:8.
  58. Ис 65:18.
  59. Ис 49:13.
  60. Ис 44:22.
  61. Ис 65:15,16.
  62. Еф 1:3, 7, 8; 2:4, 5
  63. Тит 3:47; Еф 1:17-18

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *