НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » ПОУКЕ ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

ПОУКЕ ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

 
ОГЛАСИТЕЉНА ПОУКА СЕДАМНАЕСТА[1]
 
1. У пређашњој мојој поуци ми смо, колико до нас стоји, предложили вашој љубави део сведочанстава о Духу Светом; сада ћемо, међутим, вољом Божијом, наставити казивање навођењем преосталих сведочанстава из Новог завета. Најпре бих, да се не би оптерећивала пажња ваша (наиме, речју о Духу Светом никада се не можемо заситити), изнео оно што је остало недоречено. Сада сасвим одговорно признајем да наша слабост не може сместити и појмити све оно што је у Писму казано о Духу, али без обзира на то ја ни сада нећу прибегнути људском умовању, него ћу износити само оно што пише у Писму, јер тако је најбоље, по речи апостолској: што и говоримо не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светога.[2] Ми поступамо као путници или морепловци који свагда имају само један циљ и желе да га остваре; али ипак, због слабости човекове, врло често се праве станке и паузе на том путу у неком познатом граду или пристаништу.
2. Мада своје казивање о Духу Светом делимо на станке, ипак знајте да Он сам није дељив и да је један и исти. Као што и у учењу о Оцу некада говоримо о томе због чега се Он назива Отац или Сведржитељ, а некада говоримо о томе да је Он Творац свега, ипак таквим деобама у казивању и учењу не дели се вера: постојао је и јесте један свршетак побожности. Као што смо у казивању о јединорођеном Сину Божијем једно време казивали само о његовом божанству, а другом приликом говорили само о његовом човечанству и мада смо учење наше о Господу нашем Исусу Христу делили на многа расуђивања, ипак смо све време проповедали једну нераздељиву веру у њега. На исти начин и сада треба схватити деобу казивања и поука наших о Духу Светом. У суштини ми проповедамо једну нераздељиву веру у њега. Један је и исти Дух Свети који своје дарове дели како хоће и како коме приличи, како му је угодно, али сам остаје нераздељив. Утешитељ није неко други, различит од Духа Светог, негоје један и исти, само што се различитим именима назива. Он има живот и самобиће; говори, дејствује и јесте осветитељ свих разумних бића која је Бог кроз Христа створио тј. анђела и људи.
3. Да не би због ових различитих назива и имена или услед незнања неки помислили како постоје и различити, многи, духови, а не да постоји само један и исти Дух, ти себе обуздај и опомени да је васељенска црква у свом исповедању вере предала следеће учење: верујем у једнога Духа Светога, Утешитеља, који је говорио кроз пророке; на основу овога бићеш уверен и утемељен да, мада су многи називи, ипак је један само Дух Свети. О тим оменима, одабравши неколико од њих, ми ћемо сада говорити.
4. Он се просто назива Духом, као што мало пре прочитасмо: овим Духом даје се реч премудрости.[3] Назива се Духом истине по речима Спаситељевим: када дође Дух истине.[4] Назива се Утешитељем, опет по речи Спаситељевој: ако ја не одем Утешитељ неће доћи.[5] А да је Он један и исти, само именован различитим и многим именима, видимо из следећег. Јасно је за њега казано: Утешитељ је Дух Свети.[6] У вези са тим, да је Он Утешитељ и Дух истинити, речено је: тога Утешитеља даћу вам да буде стално са вама у векове, Духа истинитог. И још: када дође Утешитељ кога ћу вам послати од Оца, Дух истине.[7] Назива се Он и Духом Божијим, као што пише: и видех Духа Божијег како силази.[8] И на другом месту: сви који се руководе Духом Божијим, синови Божији су.[9] Назива се Он и Духом Очевим, како каже Спаситељ: нећете ви говорити, него Дух Оца вашег говориће кроз вас.[10] Павле каже: тога ради приклањам колена своја Оцу … да бисте се утврдили Духом његовим.[11] По речима Петровим Он се назива и Духом Господњим: због чега се договористе да искушате Духа Господњег?[12] Назива се и Духом Божијим, али и Духом Христовим, како пише Павле: ви нисте у телу, него у Духу, пошто Дух Божији живи у вама: ако неко нема Духа Христовог, тај није његов.[13] Назива се и Духом Сина Божијег: а пошто сте синови, посла Бог Духа Сина свога. Нарочито се назива Духом Христовим: у које или какво време јављаше се у њима дух Христов.[14] А на другом месту: вашол“ молитвом и даром Духа Исуса Христа.[15]
5. Осим ових пронаћићеш и друга имена која се односе на Духа Светог. Он се назива Духом светиње, јер пише: по Духу светиње.[16] Назива се и Духом усиновљења, по речи Павловој: не примисте Духа робства за страх, него примисте Духа усиновљења који вапије: ава Оче![17] Назива се и Духом откровења: да вам се дарује Дух премудрости и откровења да Га познате.[18] Назива се^и Духом обећања, како сведочи Павле: у кога и ви поверовасте и знаменовасте се Духом обећања Светим.[19] Назива се још и Духом благодати по речима истог апостола: и Духа благодати вређа.[20] Назива се још и многим другим, сличним, именима. Јасно си још раније чуо да се Он у Псалмима некада назива благим, а некада: Владичним.[21] У Исаијиним пророштвима назива се Духом премудрости и разума и савета и крепости и знања и побожности и страха Божијег.[22] Све ово, што раније још рекосмо и што сада кажемо, потврђује да су различита имена, али и поред тога један је само и истинити Дух Свети који има живот и саможивот и свагда, заједно са Оцем и Сином, постоји; Он се не изриче устима и речју Оца или Сина, нити се издише, нити се у ваздуху разлаже, него самолично постоји; сам говори и дејствује, устројава и освећује, јер је нераздељиво, јединствено и једно спаситељно расположење о нама Оца и Сина и Светога Духа, као што раније ми већ рекосмо. Жеља ми је да се памти оно што већ рекох, како би знање било савршено и потпуно; знајте да није један у законима и пророцима, а други у еванђељу и апостолима, него је један и исти Дух Свети у Старом и Новом завету, који је изрекао божанско Писмо.
6. Исти Дух Свети сам је сишао на Свету Дјеву Марију. Када је јединорођени Христос имао да се роди, сила Вишњега осенила је Дјеву и Дух Свети је сишао на њу, осветио је, да би била способна да прими Тога кроз кога је све настало. Није ми намера, а ни потреба, да о томе много говорим и да те поучавам да је ово било непорочно и чисто рођење: ти знаш да је њој Гаврило говорио шта ће се све десити, али сам није учествовао у догађајима; као Арханђел добро знам своју дужност и благовестим ти радост; а како ће се рођење десити, није у мојој надлежности. Дух Свети сићи ће на тебе и сила Вишњега осениће те, те ће и оно што ће се родити бити свето и назваће се Син Божији.[23]
7. Тај Дух Свети дејствовао је и у Јелисавети. Он није само у дјевама, него се дотиче и удатих, уколико је брак законит: и испуни се Јелисавета Духом Светим[24] и поче да пророкује. Ова верна и добра слушкиња говорила је о Господу: од куда мени то да ми дође мајка Господа мога?[25] Јелисавета ју је достојно дочекала. Истим овим Духом испунио се и Захарија, отац Јованов, те поче да пророкује о добрима која јединорођени може да дарује, као и да ће Јован након крштења постати његов Претеча. Исти Дух Свети је известио праведног Симеона да неће умрети док не види Христа Господњег;[26] узевши Христа на руке, он је јасно посведочио о њему.
8. Јован, препун Духа Светог, још у утроби мајке своје је освећен да буде крститељ Господа; он сам није даровао Духа, али је проповедао Онога који ће дати и послати Духа. Он је говорио: ја вас крштавам водом покајања, а онај који ће доћи после мене … Тај ће вас крстити Духом Светим и огњем.[27] Огњем – због чега? Пошто је силазак Духа Светог био у облику пламених језичака, о чему је Спаситељ радосно благовестио: дођох да бацим огањ на земљу и како бих волео да се већ разгорео.[28]
9. Тај Дух Свети је сишао када се Господ крстио да слава Крштавајућег се не би остала скривена; Јован сведочи: онај који ме је послао да крстим водом, Тај ми рече: на кога видиш да силази Дух и стаје на њега, Тај ће крстити Духом Светим.[29] Међутим, обрати пажњу шта каже еванђелиста: отворише се небеса[30]! Отворише се због славе онога који силази из њих. И гле, отворише се небеса и виде Духа Божијег у облику голуба како силази на њега тј. Дух је силазио сам, лично, сам по себи. Било је потребно, како неки тумаче, да почетак и узвишеност дејстава Духа Светог који се дарује онима који се крштавају, буду саопштени Спаситељевом човечанству, јер Спаситељ и дарује ту благодат. Сишао је Он у облику голуба вероватно, као што неки кажу, сходно чистој и незлобивој голубици која Га дочарава и која је била приношена на жртву за време молитве за рођену децу и опроштај грехова. Тако је веома веродостојно предсказано да ће Христос управо овако показати себе. О Жениху се у Песми благовести и каже: очи његове су као у Голубице на изворима вода.[31]
10. Ову голубицу је предсказала, по мишљењу неких, Нојева голубица. Као што се у његово време, помоћу брода и воде, спасоше они који беху са њим у броду, а истовремено је почео да постоји и нови свет, голубица, коју је пустио из чамца, вратила му се пред вече са маслиновом гранчицом у кљуну; тако исто, казују ови тумачи, Дух Свети силази на Ноја, узрочника новог живота, који је објединио вољу свих народа дочараних и представљених животињама које беху у броду. Када Он дође вукови ће пасти заједно са јагањцима. Црква његова има теле и вола и лава и сви они заједно пасу, а ми и данас видимо да црквени учитељи саветују и руководе земаљским управитељима. Дакле, та духовна голубица је сишла у време крштења да би показала да ће Тај крсним дрветом спасавати верујуће и да ће смрћу својом даровати спасење.
11. Ово се може и другачије протумачити: међутим, ми ћемо саслушати шта о Духу Светом говори сам Спаситељ. Он каже: ако се ко не роди водом и Духом, неће ући у царство небеско.[32] Да ова благодат долази од Оца, Он потврђује речима: колико ће више Отац небески даровати Духа Светога ономе који Га моли.[33] Богу се треба клањати духом: доћи ће час и већ је настао када ће се истинити поклоници клањати Оцу духом и истином: јер Отац такве поклонике тражи. Дух је Бог и који му се клањају нека се клањају духом и истином.[34] И још: пошто Ја Духом Божијим изгоним злодухе … тога ради кажем вам: сваки грех и хула опростиће се људима, али хула на Духа неће се опростити … ако неко каже реч против Сина Човечијег, опростиће му се; али ако каже против Духа Светог, неће му се опростити ни овога, ни онога века.[35] На другом месту каже: Ја ћу умолити Оца да вам пошаље другог Утешитеља који ће са вама бити у векове, Духа истине кога свет не може примити, јер Га не види, нити Га познаје. Ви Га познајете јер у вама пребива и у вама ће остати … ово вам говорим да знате. А Утешитељ, Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и сетићете се свега што вам рекох … када дође Утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене.[36] И на другом месту каже Спаситељ: ако /а не одем, Утешитељ вам неће доћи; а када дође Он ће изобличити свет због грехова и због правде и суда; затим: још много вам имам казивати, али не можете носити. Када дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину: неће од себе говорити, него оно што је чуо и благовестиће вам оно што ће доћи. Он ће ме прославити јер ће од мога примити и вама благовестити. Све што има Отац мој, моје је: због тога вам рекох да ће од мога примити и вама благовестити.[37] И даље ћу ти наводити сведочанства самог Јединорођеног, да ти не би подлегао речима људским.
12. Заједницу тога Светог Духа обећао је Спаситељ апостолима својим, као што пише: и ово рекавши дуну и рече им: примите Духа Светог; коме опростите грехе биће им опроштени, и коме задржите, задржани су им.[38] Ово је друго дување, пошто је прво било нарушено и изгубљено грехом.[39] О овом другом дувању пише: изиђе затирач на те, чувај град, пази на пут, укрепи се добро.[40] Изиђе – одакле? Из ада! Еванђеље повествује да је ово његово дување било после васкрсења. Мада им је тада саопштио благодат, Он жели још више да им саопшти, те каже апостолима: спреман сам још више да вам кажем, али не можете примити и носити. Примићете благодат у оној мери у којој можете носити; уствари, чекајте још више. Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу са висине.[41] Сада добијате донекле, а онда ћете примити у потпуности. Врло често се дешава да онај који прима несавршено користи добијено: али онај који се обуче, обавијен је одећом са свих страна. Не плашите се, каже Он, оружја и стрела ђаволових; ви ћете имати силу Духа Светог. (Памтите оно што вам недавно рекох да се Дух Свети не дели, него се дели благодат која се кроз њега ниспошиље).
13. Дакле, Исус се вазнео на небо и испунио обећање. Он је говорио ученицима: Ја ћу умолити Оца и послаће вам другог Утешитеља.[42] Они су живели у Јерусалиму очекујући силазак Духа Светог; када је наступио дан Педесетнице, у том граду Јерусалиму (ову предност ми и данас користимо, јер та блага нису нигде другде послата, а нама су дарована) – кажем, у дан Педесетнице,[43] док су били сви заједно, сишао је са неба Утешитељ који снажи и чува Цркву, промишља о душама, води унесрећене, просвећује заблуделе, награђује подвижнике и овенчава победнике.
14. Сишао је да би обукао у силу и крстио Апостоле. Господ каже: бићете крштени Духом Светим врло брзо.[44] Ово није делимична благодат, него савршена сила. Као што сваки који се у крштењу погрузи у воду бива окружен са свих страна водом, тако су се и апостоли крстили Духом Светим савршено. Међутим, вода пере само спољашност, док Дух Свети крштава целокупну унутрашњост душе. Због чега се чудиш? Ево ти један очигледан пример који је обичан, али врло умесан за необразоване људе: зар се не дешава када ватра ужари хладно гвожђе да оно од тамног постаје светло, а од хладног топло; ако огањ, као тело, улази у састав железног тела и у њему без ометања савршава своје дејство, зашто се чудити кад Дух Свети уходи у унутрашњост душе?
15. Да величанство ове благодати не би остало прикривено, она је као небеска труба шумела: и чу се изненада шум са неба као када дува снажан ветар.[45] Који је смисао оваквом силаску? Да би и очи виделе огњене језичке, а уши чуле шум: и испуни сав дом где се беху сабрали. Ученици беху у једној кући и цела кућа се испунила благодаћу. По обећању они су се крстили целим бићем; и душом и телом се обукоше у божанствену и спаситељну одећу: и јавише се раздељени језичци као пламени и седоше на сваког понаособ и сви се испунише Духа Светога.[46] Примише они огањ који их није спржио, него спасао; примише огањ који пали трње грехова, а душу просвећује. Овај огањ ће сада и на вас сићи и трње ваших грехова ће сатрти и истребити; драгоценост душе ваше, међутим, још више ће убелити и просветити, дарујући вам благодат. Нзу је Он у оно време даровао и својим апостолима. У облику пламених језичака на њих се спустила благодат да би посредством огњених језичака њихове главе биле овенчане новим духовним венцима. Пламени мач је у своје време заграђивао улаз у рај: спаситељни огњени језик поново је вратио изгубљену благодат.
16. И почеше говорити туђим језицима, како им Дух даваше да говоре.[47] Галилејци Петар и Андреј, говораху час персијским, час миђанским језиком; Јован и остали апостоли говораху свим језицима пред присутним паганима. Наиме, није обичај да се од нашег времена у овај град сабирају људи са разних страна, него је то давнашњи обичај. Који би учитељ био кадар да их у трену научи ономе што они до тада нису знали? Колико година прође док неко, руковођен умешним учитељима и граматичарима, научи грчки језик па и тада, и поред свих помагала, не науче сви једнако добро да говоре тај језик: беседник добро говори, али онај који зна граматику не мора да зна добро да говори, јер он не познаје науку љубомудрија. Међутим, Дух Свети је у трену научио апостоле оним језицима које они до тада нису знали. То је заиста велика мудрост; то је божанска сила. На који други начин објаснити и са чиме упоредити њихово дотадање незнање језика, са тренутним знањем и говорењем истих?
17. Присутни народ се узбунио. Настала је пометња. Друга пометња која је у свему била супротна првој пометњи: злој вавилонској пометњи! У вавилонској пометњи језика беше испољена раздељеност воље, пошто је замишљени наум био богопротиван; у овој другој пометњи десило се утемељење и сједињавање мисли, јер је у свему био побожан циљ. Кроз чега се десио отпад, кроз то се десио и преображај. Присутни слушаоци се одушевише и рекоше: како ми свако на свом језику слушамо да они говоре?[48] Ништа није чудно; ни Никодим није знао на који начин силази Дух, па му је објашњено: Дух дише где хоће и глас његов чујеш; али не знаш одакле долази.[49] На исти начин и ја сам неспособан да вам кажем ко је Он по своме Бићу.
18. Неки им се наругаху говорећи; вина су се напили.[50] Говорили су истину, али подругљиво. Заиста је у питању вино, али ново – благодат Новог завета. То је ново вино из духовног винограда које је много пута већ плодоносило у пророцима, а у Новом завету плод је савршен. Као што виноградска лоза свагда остаје иста, али с времена на време доноси нове плодове, тако исто и овај Дух свагда бива и јесте исти, какав је по суштини, али иако је много пута дејствовао у пророцима, сада је показао нешто ново и чудесно. Благодат је саопштена оцима, али сада је дата изобилно. Тамо се само дотакоше Духа Светог, а овде се њиме савршено крстише.
19. Петар, међутим, који је поседовао Духа Светог и тога био свестан, рече: људи, Јудејци! Вама је познат пророк Јоиљ, али не схватате оно што пише код њега: ови нису пијани као што ви мислите.[51] Они су пијани, али не од чега ви мислите, него од онога што пише: хране се изобиљем дома твога и из потока сладости својих ти их напајаш.[52] Напише се напојем трезвеним који умртвљује грех и оживотворава срца, пијанством супротним телесном: телесно пијанство производи и ствара заборав познатог, а ово пијанство дарује знање и о непознатим стварима. Напише се јер испише вино из духовне лозе која за себе каже: Ја сам лоза, а ви сте чокот.[53] Ако мени не верујете, нека вас време дана у који се ово десило увери: беше трећи час дана.[54] У трећи час дана Распети, по Марковим речима, сада у трећи час шаље ову благодат. Није другачија благодат Распетог од ове која се сада у трећи час излила; Тај који је био разапет и који је обећао, сада испуњава своје обећање. Ако желите сведочанство чујте речи које изговара Петар: то је оно што је казао пророк Јоиљ: и после ових дана, говори Господ, излићу Духа свога.[55] Речју: излићу, означава се обилни дар: не у мери у којој Бог може дати Духа. Отац љуби Сина и све је предао у руке његове.[56] Он му је дао власт да дарује благодат Духа Светога свакоме коме благоизволи. Излићу од Духа свога на свако тело и ваши ће синови пророковати и кћери ваше; и потом: и на слуге своје и слушкиње своје, у дане оне излићу Духа свога и пророковаће.[57] Дух Свети не гледа на личност: Он не потражује спољашње предности, него побожност душе; нека се не горде богати, али нека и бедни не очајавају; нека сваки себе припреми за примање небеске благодати.
20. Много сам вам до сада рекао и можда се ваш дух већ заморио, али знајте да је још много остало неречено; потребно је још много поуке да би се учење о Духу Светом потпуно изложило. Због наступања празника Пасхе ја сам био слободан да продужим своју беседу, али и поред тога нећу стићи и не могу да изнесем све доказе из Новог завета које би ви требали да сазнате; остало је још много сведочанстава из Дела апостолских у којима се сведочи да је благодат Духа Светога дејствовала у Петру и у свим осталим апостолима. Нисам навео многа места из Саборних посланица и из четрнаест Павлових посланица; настојаћу да из свих ових писама, као из велике баште препуне цветова, саберемо сведочанства, али не многа, да бисмо имали времена да укажемо на најбитније од њих.
21. Силом Духа Светог, вољом Оца и Сина, Петар стаде испред једанаесториџе и подигавши глас, (као што пише:) узвиси крепошћу глас свој, благовести Јерусалиму,[58] духовном мрежом речи својих уловио је за један дан три хиљаде душа: толико је силно благодат деловала у свим апостолима да су сами Јудејци, који распеше Христа, поверовали у овако великом броју, крстише се у име Христово и постојано остадоше у вери и у молитви са апостолима. Истом овом силом Петар и Јован, одлазећи у храм на молитву у девети час, именом Исуса Христа исцелише хромога од рођења који је седео пред црквеним вратима, а био је стар четрдесет година;[59] (тако се испунило казано:) хроми ће скакати као јелен.[60] Мрежом духовног учења уловљено је пет хиљада људи који одмах повероваше; заблуделе и упорне старешине народне и првосвештенике изобличише мудрошћу, али не својом, јер они беху прости и неуки људи, него дејством Духа Светога, као што пише: тада Петар, испунивши се Духом Светим, рече им..[61] Благодат Духа Светога толико је деловала кроз дванаест апостола Христових да је код верујућих не само душа и тело било једно, него су и имања била заједничка; иако су власници кућа и имања доносили апостолима добијени новац за продату имовину, ипак међу њима није било сиротих. Када су се Ананија и Сапфира дрзнули да слажу Духу Светом, добише заслужени казну.
22. Рукама апостолским савршавана су многа знамења и чудеса међу људима.[62] Духовна благодат која се изливала кроз апостоле толико беше силна да су они деловали и изгледали страховито, мада беху веома кротки. Нико није смео да им се приближи, него их људи величаху; многи људи и жене приступаху вери у Господа.[63] Улице се испунише многим болесницима који су лежали на својим постељама, не би ли Петрова сенка, када прође поред њих, пала на њих и излечила их; долажаху и многи из околних градова у овај свети град Јерусалим, доносећи своје болеснике и заражене духом нечистим и сви се исцељиваху овом силом Духа Светог.[64]
23. Када су првосвештеници бацили Апостоле у тамницу, Анђео их је током ноћи чудесно извео и одвео у храм да проповедају; када су их из храма поново довели пред судиште, они су врло одважно изобличили своје судије беседом о Христу. Реченом су додали да је и Духа Светога Бог даровао онима који му се повинују; мада су их тада ишибали, они се радосно вратише од њих не престајући да уче и благовесте о Исусу Христу?[65]
24. Благодат Духа Светога није дејствовала само у дванаесторици апостола, него и кроз прворођене синове некада бесплодне Цркве ове тј. кроз седморицу ђакона. Њих одабраше као што пише: испуњене Духом Светим и премудрошћу.[66] Достојан свога имена, Стефан, један од њих, први међу мученицима, муж препун вере и Духа Светога, чинио је чудеса велика и знаке многе међу људима; оне који се усудише на препирку са њим побеђивао је, јер нису могли да се успротиве премудрости и Духу којим је говорио. Пошто су га оклеветали и довели на суд, он је сијао анђеоском светлошћу: погледавши на њега, сви који беху у судници, видеху његово лице светло као лице Анђела. Када је својим мудрим одговором посрамио острашћене Јудејце, људе необразованог срца и ума, који се свагда противе Духу Светом: угледао је отворена небеса и Сина Човечијег како стоји десно од Бога; ово није видео својом силом и личним моћима, него као што пише божанско Писмо: овај, испунивши се Духом Светим, погледавши на небеса виде силу Божију и Исуса како стоји десно од Бога.[67]
25. Истом силом Духа Светог, именом Христовим, Филип је изгонио демоне у самаријском граду; нечисти духови су излазили са великом вриском; Филип је лечио парализоване и хроме и много поверовавшег народа привео је Христу; Петар и Јован, дошавши у Самарију, молитвом и полагањем руку својих, дароваше свима верујућима Духа Светога; једино се Симон маг, због своје нечасности, није удостојио ове благодати. Једном приликом исти овај Филип, пошто је позван у Етиопију, током путовања обратио је етиопског евнуха, јер је јасно чуо речи самог Духа: приступи и настави пут са оним колима,[68] научио је Етиопљанина и у Етиопију послао проповедника Христовог, као што пише: Етиопија пружа руке своје према Богу,[69] и пошто га је анђео чудновато узео, био је однесен у друге градове да проповеда еванђеље.
26. Истим Духом Светим испунио се Павле након што га је Господ наш Исус Христос призвао у службу: сведок овоме је побожни Ананије из Дамаска који му је казао: Господ Исус, који ти се јавио на путу којим си ишао, послао је мене да прогледаш и да се испуниш Духом Светим.[70] Тај исти Дух Свети намах је уздејствовао и ослепелом Павлу вратио изгубљени вид, а душу његову запечатио својом благодаћу учинивши га тако изабраним оруђем које ће представити име јавившег му се Господа, како царевима, тако и синовима Израиљевим; негдашњег гонитеља учинио је проповедником и добрим слугом који је целу територију, од Јерусалима до Илирије, испунио еванђеоским учењем; проповедао је и у Риму и својом ревношћу стигао је све до Шпаније. Он је поднео много напора и уложио много труда вршећи чудновата знамења и чудеса.
27. Силом Духа Светога, врховни апостол који поседује кључеве Царства небеског – Петар, исцелио је у Лиди, данашњи Диоспол, парализованог Енеја; у Јопи је васкрсао из мртвих честиту Тавиту; у горњој соби једне куће имао је виђење: отворено небо из кога се спуштало платно препуно различитих и разнородних животиња, добивши откровење и заповест да ни једнога човека не сматра нечистим или опогањеним макар он био и Јелин, те када га је Корнилије капетан позвао, јасно је чуо речи овог истог Духа Светог: ето, траже те ови људи; устани, сиђи доле и пођи са њима не истражујући ништа, јер их Ја послах.[71] Да би јасно ставио на знање да и пагани могу бити причасници благодати Духа Светог Писмо сведочи да, када је Петар дошао у Кесарију и почео проповед о Христу, са њим је дошао и Корнилије и док је Петар учио, нападе Дух Свети на све који су слушали његове речи, тако да се и они из обрезања, који су такође дошли са Петром, веома зачудише и задивише, рекавши: гле, и на пагане се излио Дух Свети.[72]
28. Када се проповед о Христу почела ширити и у Антиохији, славном граду Сирије, тамо је био изаслан Варнава, добри сарадник, муж благ и препун Духа Светога и вере.[73] Видевши у Антиохији плодно тле и велику предстојећу жетву верујућих у Христа, он је из Тарса, као помоћника и сатрудника, довео у Антиохију и Павла. Колико је тамо било много верујућих потврђује и чињеница да се верни први пут у Антиохији назваше хришћанима.[74] Сматрам да је Господ одавно већ одредио и благовестио ово име, али је оно вернима дато Духом Светим. Када је Бог на Антиохију излио велику благодат, тамо се појавише пророци и учитељи, међу којима беше и Агав. Онима који су служили Господу и који су постили, Дух Свети рече: издвојте ми Варнаву и Савла на дело за које их призвах.[75] Пошто положише руке на њих, Дух Свети их је повео на пут. Дакле, сасвим је очигледно да Дух Свети, који говори и изашиље, јесте жив, самобитан и делотворан, како напред већ рекосмо.
29. Тај Дух Свети, заједно са Оцем и Сином, поставивши у Васељенској Цркви Нови завет, ослободио нас је од тешког бремена закона: под овим мислим на уредбе о чистој и нечистој храни, о суботи и младом месецу, о обрезању, о кропљењу крвљу и жртвама; пошто је све ово дато за времена, представљало је сенку долазећих добара;[76] када се сама добра показаше, оне су, сасвим исправно, напуштене. Када је по овим питањима настао спор у Јерусалиму, подстакнут од стране оних који су сматрали обавезним обрезивање и испуњавање Мојсејевог обредног закона, у Јерусалим беху изаслани Павле и Варнава; Апостоли који беху сабрани у граду написаше своју посланицу којом су цео свет ослободили свега што је закон налагао, као и свих праобраза. Овако озбиљну ствар они нису присвојили својој надлежности, него у написаној одлуци исповедише: изволе се Духу Светом и нама да никакво бреме више не стављамо на вас осим неопходног: да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављеног и од блуда.[77] Овим су јасно посведочили да иако је ова одлука дело апостола-људи, ипак је она постала обавезни закон за целу васељену дејством Духа; тај закон прихватише Павле и Варнава и пронесоше га целим светом.
30. Иако сам отегао ову беседу све вас молим, љубљени, а најпре Духа који живи у Павлу, да ми не замерите што због слабости своје и ваше, нисам у стању да вам кажем више од казаног. Да ли сам ја уопште кадар да вам на правоваљан начин исповедим чудеса која је Павле силом Духа Светог, а именом Христовим, извршио на Кипру над Елимом магом, или у Листри где је исцелио хромог, или у Киликији, Фригији, Галатији, Мизији, Македонији или оно што је учинио у Филипима – мислим на његову проповед и изагнавање Христовим именом погађачког духа, као и на потрес који се десио ноћу и помоћу кога се он ослободио тамнице крстивши после тога тамничког стражара са целим домом његовим; или оно што је учинио у Солуну и међу Атињанима у Ареопагу; или све оно што је учио у Ахаји? Да ли ја могу на прави начин да испричам све оно што је Павле чинио Духом Светим у Ефесу? Тамошњи житељи нису знали за Духа док Павле није почео да им проповеда. Када је Павле положио своје руке на њих и пошто је Дух Свети сишао они почеше пророковати и говорити језике.[78] Толика је била благодат Духа Светог у њему да не само он што је лечио болне својим додиром, него су узимали и његове плаштеве и делове одеће, те оздрављаху и изгоњаху зле духове; чак и они који су се бавили гатањем сабравши књиге своје, спалише их пред свима.[79]
31. Нећу говорити о његовом делу у Троади над Евтихом који је, заспавши на тераси, пао са трећег спрата и пошто га донесоше горе као мртвог, Павле га је оживио. Прећутаћу и његов разговор са ефеским презвитерима које је позвао у Милет и рекао им: Дух Свети у сваком граду већ сведочи да ме чекају окови и невоље.[80] Речима: у сваком граду, Павле јасно ставља до знања да је у сваком граду, у коме је чудодејствовао, то чинио Духом Светим, вољом Божијом и именом Христовим. Силом овог Духа Светог Павле је успешно стигао у овај свети град Јерусалим. Мада је Агав предсказао Духом шта ће се све са њим овде десити он је дошао не престајући да проповеда Христа. Пошто га одведоше у Кесарију на суд, он је и пред Феликсом и пред Фистом управником и пред царем Агрипом потврдио велику силу и благодат премудрости Духа Светог, тако да је и сам јудејски цар Агрипа рекао: још ћеш и мене убедити да постанем хришћанин.[81] Тај Дух Свети је сачувао Павла од било какве невоље, па чак и онда када га је на острву Малти угризла змија отровница; кроз њега је тај Дух извршио многа чудодејства над болесницима. Исти Дух је, најзад, довео овог проповедника Христовог до царског града Рима. Многе Јудејце који су ту живели преобратио је у хришћанство, а својим противницима јасно је казао: добри Дух Свети је говорио кроз Исаију пророка, говорећи оцима вашим…[82]
32. Да је Павле, као и сви остали Апостоли, заједно са својим слушаоцима који после њих повероваше у Оца и Сина и Духа Светог; (једносушног), заиста био испуњен Духом Светим, нека те увере његове речи из посланица: реч моја и проповед моја није у убедљивим речима људске мудрости, него у показивању Духа и силе; а на другом месту: којим нас је и запечатио.[83] А онај који нас је баш за ово и саздао јесте Бог, који нам је и дао залог Духа.[84] И још: Онај који је подигао Исуса из мртвих оживеће и ваша тела животворним Духом својим.[85] А у посланици Тимотеју каже: добро завештање сачувај Духом Светим који живи у нама.[86]
33. Да је Дух Свети самобитан, да живи и да говори и предсказује, о томе смо већ говорили. Павле пише Тимотеју: Дух изричито говори да ће у последња времена одступити неки од вере.[87] Све ово ми видимо да се десило у деобама Цркве, не само пре нас, него и у наше време, пошто је заблуда јеретика веома разноврсна и шаренолика. На другом месту он опет каже: која у другим нараштајима није била обзнањена синовима човечијим, како се сада Духом откри његовим светим апостолима.[88] И још: као што вели Дух Свети.[89] Или: а сведочи нам и Дух Свети.[90] На другом месту, позивајући верне да се наоружају правдом, каже: и кацигу спасења узмите и мач духовни који је реч Божија, и сваком молитвом и прозбом…[91] Такође: не опијајте се вином у чему је блуд, него се наслађујте Духом говорећи међу собом у псалмима и химнама и песмама духовним.[92] И још: благодат Господа Исуса и љубав Бога и заједниџа Светога Духа нека је са свима вама.[93]
34. Све што рекох и још много друго што је изостало представља, свакако, самобитну, освећујућу и дејствујућу силу Духа Светог. Требало би ми много, много више времена ако бих хтео да изнесем све остале доказе и сведочанства о Духу Светом која се налазе у четрнаест посланица апостола Павла у којима он на различите начине износи побожно учење о Духу Светом. Нека ми сам свемогући Дух Свети опрости што сам, услед недостатка времена, изоставио многа сведочанства о њему, а вама слушаоцима, нека дарује савршено познање свега што сам ја изоставио. Марљиви међу вама знају већ доста на основу читања божанског Писма, тако да ће на основу двога: овог што чуше и читања Светог Писма, још више утврдити своју веру у једног Бога Оца, Сведржитеља и у Господа нашег Исуса Христа, Сина његовог, јединорођеног, и у Духа Светог, Утешитеља. Мада се израз Дух у божанском Писму приписује и односи на сва три лица Божија, јер се за Оца у Јовановом еванђељу каже: Бог је Дух,[94] за Сина код пророка Јеремије: Дух лица нашег Христос Господ;[95] за Духа Светог у Јовановом еванђељу: Дух Свети Утешитељ[96] ипак побожно схваћено учење вере налаже да одбацимо Савелијеву заблуду. Дакле, вратимо се поново на оно што нам приличи и што је корисно сада да кажемо.
35. Пази добро да и ти не приступиш крштењу слично Симону, са лицемерним срцем, заборављајући на истину. Наше је да сведочимо, а твоје да памтиш и утемељујеш. Ако останеш у вери, блажен си; ако паднеш у неверје, тргни се одмах и врати се вери. У време крштења када приступиш Епископима или Презвитерима или Ђаконима (благодат се налази свагде: и у селима и у градовима, у простим људима и у образованим, у слугама и у господарима; благодат није од човека, него се од Бога дарује кроз човека), приступај крститељу, али не обраћај пажњу на њега кога видиш, него задржи своје мисли на Духу Светом о коме сада говоримо. Он је спреман да запечати душу твоју. Он ће ти заиста дати небески и божански печат од кога стрепе ђаволи, као што пише: поверовавши у њега бисте запечаћени обећаним Духом Светим.[97]
36. Он испитује сваку душу и не баца бисер пред свиње. Ако си лицемеран, у том случају само ће те човек крстити, а Дух неће. Ако ли, пак, приступаш са вером, у том случају човек ће извршити само видљиву страну, а Дух Свети ће саопштити и даровати невидљиво. У једном трену бићеш подвргнут великом и важном испиту и одабиру у велику војску; ако прокоцкаш ово време, нећеш више бити у стању да исправиш зло. Ако се удостојиш благодати Божије, душа ће ти синути: примићеш силу коју до тада ниси имао; добићеш страховито оружје против злодуха. Ако не будеш скинуо са себе ово оружје и ако будеш чувао добијени печат, злодух ти неће смети приступити, јер се плаши, зли дуси се изгоне и одгоне духом Божијим.
37. Ако поверујеш, не само да ћеш добити опроштај грехова, него ћеш савршавати дела која превазилазе људске моћи. Нека те Бог удостоји и пророчког дара. Благодат Божију ћеш примити у мери у којој можеш носити, а не у мери о којој ја говорим. Ја могу говорити о малом, а ти да добијеш велико; вера је, уствари, велика купељ. Утешитељ ће те свагда чувати, стараће се о теби као о свом војнику и онда када долазиш и када одлазиш и када други смишљају зло против тебе. Он ће ти даровати сваковрсна добра уколико га својим гресима не ожалостиш. Написано је: не жалостите Духа Светог Божијег којим сте ознаменовани у дан избављења.[98] На који начин, љубљени, треба чувати благодат? Будите спремни да је прихватите и прихвативши је не одбаците.
38. Сами, пак, Бог свега, који је говорио Духом Светим кроз пророке, који Га је и ниспослао у дан Педесетнице на апостоле, нека и сада ниспошље Га и на вас и њиме да сачува и нас, чинећи свима добро, како бисмо свагда рађали плодове Духа Светог: љубав, радост, мир, дуготрпљивост, благост, милосрђе, веру, кротост, уздржање[99] у Христу Исус, Господу нашем. Кроз њега и са њим, нека је слава Оцу, заједно са Светим Духом, сада и свагда и у векове векова. А м и н.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Говорено катихуменима у Јерусалиму, без припреме, о Духу Светом; наставак пређашњег излагања на речи посланице Коринћанима: овим Духом даје се реч премудрости, и даље – I Кор 12:8.
  2. 1Кор2:13.
  3. 1 Кор12:8.
  4. Јн 16:13.
  5. Јн 16:7
  6. Јн 14:26.
  7. Јн 15:16, 26
  8. МтЗ:16.
  9. Рм8:14.
  10. Мт 10:20.
  11. Еф 3:14,16
  12. Дела5:9
  13. Рм 8:9
  14. 1 Петр1:11
  15. Флб1:19
  16. Рм1:4.
  17. Рм8:15.
  18. ЕФ1:17.
  19. Еф 1:13.
  20. Јевр 10:29.
  21. Пс 143:10; 50:14.
  22. Ис. 11:2,3
  23. Лк1:35
  24. Лк1:41.
  25. Лк1:43.
  26. Лк2:26
  27. МтЗ:11.
  28. Лк 12:49.
  29. Јн1:33
  30. МтЗ:16
  31. Песма5:12.
  32. ЈнЗ:5
  33. Лк 11:3.
  34. Јн 4:23-24.
  35. Мт 12:28, 31-32.
  36. Јн: 14:16-17, 26; 15:26
  37. Јн 16:78,12-15
  38. Јн 20:22-23
  39. Пост2:7
  40. Наум2:1
  41. Лк 24:49
  42. Јн 14:16
  43. Дела 2:2.
  44. Дела 1:5.
  45. Дела 2:2.
  46. Дела 2:34
  47. Дела 2:4.
  48. Дела 2:6
  49. Јн 1:8
  50. Дела 2:13
  51. Дела 2:14-15
  52. Пс36:8
  53. Јн 15:5.
  54. Дела2:15
  55. Јоиљ2:28.
  56. Јн 3:34-35
  57. Дела 2:17,18; Јоиљ 2:28
  58. Дела2:14; Ис 40:9
  59. Дела 3:1, 2,11.
  60. Ис 35:6.
  61. Дела4:8.
  62. Дела5:12
  63. Дела5:13, 14.
  64. Дела 5:15, 16.
  65. Лела5:32, 41, 42.
  66. Дела6:3.
  67. ср. Дела 6:5, 8,10,15, 55.
  68. Дела 8:29
  69. Пс 68:32.
  70. Дела 9:17
  71. Дела 10:19-20.
  72. Дела 10:44, 45.
  73. Дела 11:24.
  74. Дела 11:26
  75. Дела 13:2
  76. Јевр 10:1
  77. Дела 15:28, 29.
  78. Дела19:6
  79. Дела 19:19.
  80. Д ела 20:23.
  81. Дела 26:28.
  82. Дела 28:25.
  83. I Кор 2:4; II Кор 1:22
  84. II Кор 5:5.
  85. Рм 8:11.
  86. ПТим1:14.
  87. I Тим 4:1.
  88. ЕфЗ:5.
  89. Јевр 3:7.
  90. Јевр 10:15.
  91. Еф 6:17,18.
  92. Еф 5:18,19
  93. II Кор 13:13
  94. Јн4:24
  95. Плач4:20.
  96. Јн 14:26
  97. Еф 1:13
  98. Еф4:30.
  99. Гал 5:22-23.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *