НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » ПОУКЕ ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

ПОУКЕ ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

 
ОГЛАСИТЕЉНА ПОУКА ПЕТА[1]
 
1. Велико достојанство нам је даровао Господ преводећи нас из стања оглашених у стање верних. У томе смислу апостол Павле каже: веран је Бог који нас је позвао у заједницу Сина његовог, Исуса Христа.[2] Ако се Бог назива верним и ти ћеш добити то звање; примићеш велико достојанство. Као што се Бог назива благим, правосудним, сведржитељем и творцем свега, тако се исто назива и верним. Размисли на који степен достојанства ћеш бити уздигнут када постанеш учесник у имену Божијем?
2. Потрудите се да нађете међу собом мужа верног по савести; велика је ствар пронаћи мужа верна.[3] Не треба преда мном да откријеш своју савест (неће ти се судити људским судом); чистоту своје вере испољи и покажи пред Богом који испитује утробе и срца и који познаје човекове мисли: верни муж је нешто велико; он је богатији од било којег богаташа; верноме је цео свет богатство[4] које он презире и уништава. Сви који се богате видљивим добрима, бедни су душама. Јер што више сабирају блага, све се више муче жељом да придобију добра која још немају. А муж верни, што је нарочито интересантно, богат је и у својој бедности. Он добро зна да му је за живот потребна само одећа и храна, чиме се и задовољава,[5] те све богатство одбацује.
3. Вера није нешто велико само код нас који носимо Христово име; све што се савршава у свету, чак и оно што чине људи који нису чланови Цркве, савршава се вером: вером брачни закони здружују лица која су међусобно одвојена једно од другог, а човек туђинац, посредством вере, у брачној заједници постаје владар туђег богатства и туђих слугу. На вери се темељи и земљорадња: ако неко не верује да ће из земље сабрати посејане плодове, неће се ни трудити над њезином обрадом. Вером се руководе и морепловци који поверавају своју судбу маленом дрвету од кога је изграђена лађа и која се на пучини бори са силним валима; вером они варљиву пучину предпостављају копну; саме себе препуштају неизвесности, али се руководе вером која је за њих постојанија и стабилнија од било каквог сидра. Дакле, веома много дела засновано је на вери; то се не односи само на нас, него и на оне који су изван Цркве, као што рекох напред. Они иако не прихватају Свештено Писмо, него се руководе неким својим учењима, ипак се руководе вером.
4. Истинитој вери призива вас и сада прочитани одељак, којим вам се показује начин угађања Богу. Апостол каже да је без вере немогуће угодити Богу.[6] Ако се човек сложи и пристане да служи Богу, зар неће веровати да ће му Он узвратити за ово? Ако девојчица одлучи да чува своју девственост; или: ако младић жели да живи трезвено и побожно, зар неће веровати да ће његова чистота бити овенчана непропадивим венцем? Вера је око које озарује сваку савест; она човеку омогућава виђење и познање. Пророк каже: ако не поверујете, нећете схватити.[7] Вера затвара уста лавовима, као у Даниловом случају! Писмо сведочи: изведен беше Данило из рова и ни једна огреботина не нађе се на њему, јер је веровао Богу своме.[8] Има ли ишта страшније од ђавола? А против њега немамо никакво поуздано оружје осим вере – нематеријални штит против невидљивог непријатеља. Ђаво одапиње различите стреле и у тами поражава све који поклекну. Управо збогтога што је наш непријатељ невидљив, ми имамо снажну заштиту – веру, по речима Апостола: изнад свега припремите штит вере којим ћете све стреле лукавога саломити.[9] Ђаво често одапиње стрелу похоте која мами разним задовољствима; међутим вера, проценивши и расхладивши мисли, гаси похоту ове стреле.
5. Може се још много говорити о вери, тако да нам и цели дан не би био довољан у расуђивању о њој. Задовољићемо се само једним старозаветним примером, Авраамовим, чији смо ми и синови посредством вере; он се није само делима оправдао, него и вером. Истина, велика су дела његова, али другом Божијим је назван тек када је поверовао и када је свако његово дело извршено вером. Вером је он напустио своје родитеље. Вером је оставио и своју отаџбину и земљу и кућу. Па, као што се он оправдао, настој и ти да се тако оправдаш! Његово тело беше мртво већ за рађање деце, пошто је био стар телом; жена његова Сара такође је била стара и није постојала никаква нада да ће родити дете. Бог је, међутим, обећао старцу сина. И Авраам није клонуо вером; истина, видео је он да му је тело већ престарило, али није се обазирао на слабост тела, него на моћ Обећавајућег, јер је веровао Ономе који је то обећао;[10] од скоро мртвог тела на чудесан начин добио је сина. Када је добио сина, иако је најпре чуо благослов да ће се у Исааку благословити и умножити име његово,[11] ипак је био спреман да истог тог сина принесе Богу на жртву, јер је имао исту ону веру којом је сада веровао да је Бог моћан да из мртвих васкрсне и подигне сина његовог.[12] Свезавши сина и положивши га на жртвена дрва, у својој души већ га је принео на жртву; међутим, благошћу Божијом који је уместо детета указао на жртвеног овна, он је опет имао свога сина живог. Пошто је и у осталим делима био веран, Авраама је Бог овенчао праведношћу, дајући му обрезање као печат вере коју је имао у необрезању,[13] и обећање да ће постати отац многих народа.
6. Размотримо како је Авраам отац многим народима? Јудејцима је он несумњиво отац по телесном наслеђу. Ако ми будемо гледали само на телесно наслеђе, мораћемо Божије обећање сматрати лажним. Наиме, по телу он никако није отац многим народима, али начин његове вере чини нас синовима Авраамовим. Као што је људима невероватно да било који мртвац устане из мртвих, тако је исто невероватно да се од полуживог старца роди дете. Међутим, ми верујемо за Христа да је Он разапет на дрвету, да је умро и васкрсао. По сличности наше вере са Авраамовом, ми постајемо његова деца те и ми вером примамо, као и он, духовни печат, пошто смо у Крштењу обрезани Духом Светим, али не обрезањем тела, него обрезањем срца, како каже Јеремија: обрежите Богу окрајак срца свога,[14] и како каже Апостол: обрезањем Христовим, пошто се са њим погребосте крштењем, и даље.[15]
7. Ако ми очувамо овакву веру, оправдаћемо се пред Богом и украсићемо се сваковрсним врлинама. Вера је толико снажна да омогућава људима ход по води мора. Петар је нама сличан човек, који је имао тело и крв; хранио се нама сличном храном; али, када му је Исус казао: дођи,[16] он је вером пошао по води; вера је на води била њему исто што и тврди пут и телесна тежина је била ношена лакоћом вере. Све док је веровао, он је безопасно ходио по води. Када је посумњао, почео је да тоне. Што је вера мало по мало почела да слаби, то је тело његово бивало све теже и теже. Познавши ову слабост, Лекар душевних слабости му рече: маловерни! зашто си посумњао.[17] Петра је оснажио Исус Христос када га је ухватио за руку и после тога он је поново поверовао и руковођен Господом, опет је на исти начин, по води, дошао до барке. Еванђеље сведочи да је уз помоћ Господа он дошао до лађе, а не да се пливајући вратио назад; на знање нам се даје да је он растојање од Исуса до лађе прешао на исти начин као и од лађе до Исуса ходајући.
8. Вера има толику силу да се неће спасти само једна личност, него ће се због вере једних спасти и други. Раслабљени у Капернауму није био верујући човек, али су веровали они који га донесоше и спустише кроз кров. Код болесника, заједно са телом, болује и душа. Немој мислити да га ја осуђујем; само еванђеље нам сведочи да, видевши Исус веру, не његову, него веру њихову, рече раслабљеном: устани![18] Веровали су они који су га донели, а исцелење је добио болесник.
9. На следећем примеру још јасније ћеш схватити како вера једних спасава друге. Умро је Лазар; прошао је један дан, па други, трећи; тело његово већ је почело да трули. На који начин је четверодневни мртвац могао веровати и молити Искупитеља за себе? То што је недостајало умрломе, допуниле су његове рођене сестре. Када је стигао Господ, сестра је припала ногама његовим и на питање, где га сахранисте, она одговори: Господе, већ заудара, јер је четири дана у Гробу; Господ јој рече: ако верујеш, видећеш славу Божију;[19] као да јој је рекао: недостатак вере у мртвацу допуни ти! Вера сестара толико је силна била да је дозвала мртваца иза врата адових. На тај начин, једни су својом вером за друге могли и мртве васкршавати; а ти, ако сам за себе верујеш, зар нећеш још више напредовати и успети? Свеједно да ли си ти неверан или маловеран, Господ је човекољубив и милостиво ће те, као покајника, примити. Довољно је да искрено и чистог срца кажеш: верујем Господе, помози моме неверју![20] Ако себе сматраш верним, ипак немаш пуноту вере, те заједно са Апостолом треба да узвикнеш: Господе! Додај ми вере![21] Ако ти сам по себи нешто поседујеш и имаш, од њега ћеш добити још изобилније и у већој мери.
10. Реч вера је јединствена по своме имену, али се дели на два рода. Првом роду припада вера научена, када се душа саглашава са нечим. Она је корисна за душу, као што и Господ каже: који слуша речи моје и верује ономе који ме је послао, имаће живот вечни и на суд неће доћи;[22] а на другом месту: који верује у Сина неће бити осуђен, него ће прећи из смрти у живот.[23] Велико је човекољубије Божије! Праведници нису другачије могли угодити Богу, осим кроз дугогодишње подвизавање; међутим, то што су они остварили подвизима током многих година, то сада Исус Христос дарује за тили час. Ако поверујеш да Исус Христос јесте Господ и да као Бог подиже из мртвих, спашћеш се[24] и у рај ће те преселити Тај који је разбојника увео у рај. Немој сумњати у могућност овога. Онај који је на овој светој Голготи спасао у последњем моменту покајавшег се разбојника, спашће и тебе ако будеш веровао.
11. Други род вере, својом благодаћу, дарује Христос. Једноме се кроз Духа дарује реч мудрости, а другоме реч знања по истом Духу; другоме вера истим Духом, а другоме дарови исцељивања истим Духом.[25] Дакле, ова вера, која се дарује благодаћу Духа Светог, није само научена и поучна вера, него и делотворна, која дејством премашује човекове моћи. Сваки ко има овакву веру казаће гори овој: пређи са ове стране на ону и прећи ће.[26] Ако неко ово каже верујући да ће тако бити, и не размисли у срцу своме,[27] заиста ће добити благодат. За ту веру је казано: ако имате веру као зрно горушичино.[28] Као што је горушичино семе мало својом величином, силно је дејством; иако се сеје на малом пространству, израста у много грана и када нарасте у пуној величини може чак и птицама да послужи као заклон; на исти начин и вера у души чини веома велика дела. Душа се мишљу узноси Богу и бива озарена вером у Бога, те у могућој јој мери сазерцава Бога; тако узнесена она стиже до краја света и пре окончања века овог већ види суд и обећану плату. Ти имај и чувај веру у њега да би и од њега добио веру која својим дејством премашује човекове силе.
12. Настој да у учењу и у исповедању држиш и уважаваш само ону веру коју си чуо у Цркви и коју ти Црква саопштава^ која је утемељена на Писму. Пошто не могу сви читати Писмо, једни због неписмености, а други због околности које их ометају да познају смисао, да не би и једни и други у незнању изгубили своје душе, ми ћемо у неколико кратких реченица заокружити учење о вери. Жеља нам је да ви приликом читања запамтите то учење и да га понављате са великом пажњом, печатећи све у срце своје, не пишући ништа на хартију и пазећи да нешто од тога не дође у руке оглашених или да нешто не чују од тебе. Жеља нам је да ви ово учење свагда имате као путоказ кроз живот свој и да осим њега ништа друго не прихватате и уважавате. Чак ако и ми будемо говорили вама другачије од овога што чусте и што вам протумачисмо, па ако и непријатељски анђео, узевши на себе лик анђела светлости покуша да те обмане, немојте слушати. Ако би и анђео са неба благовестио вама другачије од овога што примисте сада, нека је анатема.[29] Од свеколике поуке урежи у своје сећање истине вере; а касније, у своје време, за свако од учења пронађи у божанственом Писму доказ и потврду; истина вере није састављена по људској логици и жељи, него најприкладнија места, сабрана из целог Свештеног Писма, чине учење вере. Као што малено горушичино семе рађа мноштво грана, тако истина вере у кратким мислима и речима сједињује и садржи свеколико знање побожности записано у Старом и Новом завету. Дакле, пазите, браћо, држите предања која сада примисте и запишите их у срцима својим.
13. Са страхопоштовањем их чувајте да их непријатељ не би могао уништити ако се деси да неко од вас ослаби; да вас ни један јеретик не би могао одвојити од преданог вам. Дело вере је да положи сребро на сто, што ми сада и учинисмо. А Бог од вас очекује да одговорите на овај залог. Преклињем те, каже Апостол, пред Богом који све оживљава и Христом Исусом који је посведочио пред Понтијским Пилатом добро исповедање; сачувај предану ти веру неупрљану, док се не јави Господ наш Исус Христос.[30] Сада ти је предата ризница живота, а у време свога јављања Господ ће од тебе тражити залог свој који ће у своје време показати блажени и једини Владар, Цар царева и Господар господара који једини има бесмртност и у неприступној светлости живи; њега од људи нико није видео, нити Га може видети.[31] Њему нека је слава и част и сила у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Говорена у Јерусалиму онима који се припремају за просвећење; говорено без припреме, о вери, на речи из посланице Јеврејима: а вера је основа свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих, и даље – 11:1.
  2. I Кор 1:9
  3. Приче 20:6
  4. Приче 17:6
  5. 1Тим6:8
  6. Јевр 11:6
  7. Ис7:9
  8. Дан6:23
  9. Еф 6:16
  10. Јевр 11:11
  11. Пост 21:12
  12. Јевр 11:19
  13. Рм4:11
  14. Јер 4:4
  15. Кол 2:11-12
  16. Мт 14:29
  17. Мт 14:31
  18. Мт9:2.
  19. Јн 11:40.
  20. Мк 9:24
  21. Лк17:5.
  22. Јн 5:24
  23. Јн З:18 и 36
  24. Рм10:9
  25. 1Кор 12:8-9
  26. Мт 17:20
  27. Мк 11:23
  28. Мт 17:20
  29. Гал1:8, 9.
  30. I Тим 5:21; 6:13-14
  31. 1Тим 6:15-16

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *