ПОУКЕ ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

 
ПОСЛАНИЦА КОНСТАНТИНУ[1]
најпобожнијем цару
 
1. Прво твоме богољубивом царском величанству пишем ово писмо из Јерусалима, како и приличи теби да примиш и мени да пошаљем, не ласкаве речи, него препуне небеских боговиђења; нисам се у писању руководио својом умешношћу, нити реториком, него ти сведочим и предочавам истину о десившим се стварима која су још Светим еванђељем предочена.
2. Неки твоју часну и поштену главу овенчавају златним венцима које ти приносе, украшене разнобојним драгим камењем. Ми, међутим, нећемо да ти приносимо земаљске ствари (земаљским стварима крај је у земљи), него ти приносимо божанско дејство небеских појава које се десише у време богољубазног твога царовања у Јерусалиму. Не из разлога да би сада од незнања дошао до сазнања и богопознања (у овим стварима ти свима претходиш и својим побожним примером подстичеш друге), него да би се ти још више утврдио у томе што већ познајеш. И да би, примивши прародитељско наслеђе царског владања и свесност да те је Бог украсио небеским венцима, Господу Богу, свецару, узнео богоприлично благодарење, а против непријатеља и противника да будеш храбар и одважан; тиме ћеш опитно познати да је твоје царство по вољи Божијој јер се и у твоје време дешавају Божија чуда.
3. За време богољубезног и блажене памјати достојног Константина, оца твога, у ЈерусалИму је пронађено дрво Крста: твој отац је, захваљујући личној ревности и побожности, дејством Божије благодати, пронашао ова скровита места. За твоје, пак, време Господару, Најљубазнији Царе, који личном побожношћу и страхопоштовањем према Богу премашујеш родитељску побожност, не од земље, него са небеса бивају чудодејства: блажени Крст Господа и Спаса нашег Исуса Христа, јединорођеног Сина Божијег, који је знамење победе над смрћу, појавио се у светозарном сијању у Јерусалиму.
4. У ове Свете дане Најсветије Педесетнице, седмог дана месеца маја, око трећег часа,[2] појавио се велики Крст у светлу, који је блештао на небу изнад Свете Голготе и величином својом протегао се све до Свете горе Јелеонске; свима је био добро видљив и упечатљив: не само једном или двојици, него многобројним житељима града, и не да се јавио у трену, па да се може казати да је то привиђење или фатаморгана, него током многих часова био је виђен над земљом, а својим сјајем је надјачао светлост сунца: другачије он не би ни био виђен због сунчевих зрака; зато је његова светлост била јача од сунчеве. Не оклевајући многи житељи града похрлише у Свету Цркву и обузети богоприличним страхом и радошћу: старци, младићи, мушкарци, жене и сваки узраст и пол, па чак и дјевице које беху у својим одајама наших заједница, Хришћани из града и са стране, као и пагани – сви једнодушно, једним устима, узнесоше хвалу чудодејствујућем Христу Исусу, Господу нашем, јединорођеном Сину Божијем; сви познадоше и чулом и опитом и личним сведочанством да хришћанско побожно учење није садржано у мудром препирању и логичком надметању, него у појави духа и силе: није благовештено само од стране људи, него Бог и са неба сведочи о њему.[3]
5. Пошто сви ми, житељи Јерусалима, видесмо својим очима оно чудо, ми узнесосмо тога ради Богу свега, Цару и јединорођеном Сину Божијем, богоприличну благодарност и клањање, а заједно са тим ми принесосмо Богу молитве и за твоје богољубиво царство и владање; пошто нисмо желели да о свему овоме прећутимо, ми из ових Светих места упућујемо твојој богољубивој власти овај извештај. Вољу народа ја испуњавам својом руком. Желимо да на основу утемељене вере у теби, а на основу ових, од Бога показаних ствари, ти још више будеш утврђен у нади на Господа нашег Исуса Христа; жеља нам је да се испуниш воље и одважности имајући самог Бога за сатрудника, и да подигнеш свечани споменик Крсту: принеси хвалу над хвалама показаном ти знамењу на небу којег изглед је приказан људима, али се њиме још више прославило небо.
6. Ово чудо, Најбогољубазнији Царе, по сведочанству пророка и на основу светих речи Христових записаних у еванђељу, које се сада десило, још увек ће се дешавати. У еванђељу по Матеју, саопштавајући познање будућих ствари својим апостолима, а кроз њих обраћајући се и њиховим наследницима, Спаситељ је врло јасно предсказао: тада ће се јавити знак Сина Човечијег на небу.[4] Ако узмеш у руке ову божанствену књигу сам ћеш пронаћи помен предуказаних сведочанстава: молим те, Господару, ради осталих ствари тамо записаних, да се њима много више и чешће, са дужном пажњом, бавиш. Ствари које нам је Спаситељ предуказао изискују нарочиту пажњу и побожно разматрање да не би претрпео штету од противничке силе.
7. Прве речи извештаја приносим теби, најбогољубивији царе! Прве вести о свему из града Јерусалима шаљемо теби, најискренијем и најпобожнијем, са нама, поклонику Христа, јединорођеног Сина Божијег и Спаса нашег који је у Јерусалиму савршио наше спасење, како и пише у божанском Писму;[5] овде је уништио смрт и својом часном крвљу искупио грехе људи, дарујући живот и нетрулежност и духовну наднебеску благодат свима који верују у њега. Силом ове благодати Он се и у тебе уселио и сачувао те и наградио те ванредним и најсветлијим даровима којима блисташ заједно са твојом царском децом. Сам Цар свега, Бог и давалац сваке благодати и благости, нека те сачува са домом твојим током многих година, у миру и слави, на похвалу свим Хришћанима и целом свету.
8. Тако здравог и украшеног врлинама којима бринеш о Светој Цркви и Римској империји, и још другим светлијим примерима побожности у предстојећим годинама нека Тај, над свима Бог, са целим домом твојим, сачува тебе, Августе, Најбогољубивији Царе, како би свагда славио Свету и Једносушну Тројицу, истинитог Бога нашег, коме приличи слава у векове векова. А м и н.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Посланица св. Кирила, архиепископа јерусалимског, цару Константину о сјајној појави знака Крста на небу; ова појава се видела у Јерусалиму. О овој посланици и јављању часног крста помињу и Чет-Минеји, као и Пролог за месец мај, дан 7., у који се и празнује спомен овог чуда.
  2. По нашем рачунању времена то је око девет часова пре подне.
  3. I Кор 2:4; Јевр 2:3-4.
  4. Мт 24:30.
  5. Пс 74:12.

Comments are closed.