ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ
ТАЈНОВОДСТВЕНА ПОУКА ПЕТА[1]
1. Божијом човекољубивошћу, ви сте током пређашњих сабрања наших слушали поуку о крштењу, миропомазању и причешћу телом и крвљу Христовом; сада треба ставити венац духовној згради коју саградисмо на вашу корист.
2. Ви сте видели Ђакона како Јереју и Презвитерима, који стоје око жртвеника Божијег, приноси суд да се умију. Наравно, воду он није принео ради њихове телесне нечистоће, односно, ради тога што ми у храм долазимо прљави. Ово умивање означава да ми сви треба да очистимо себе од греха и безакоња. Пошто руке символишу наша дела, прањем руку ми потврђујемо и чистоту наших дела. Ниси ли чуо блаженог Давида који је указао на ову тајанствену радњу: умићу правдом руке своје и обићи ћу око жртвеника твога, Господе.[2] Значи, умивање руку означава невиност у осуди за грехе.
3. Затим Ђакон узглашава: загрлите један другога и целујте се; немој мислити да су ова целивања истоветна са оним љубљењем које пријатељи практикују када се сретну на тргу. Овај целив није такав; овај целив сједињује душе и окупља незлобиве. Дакле, ово међусобно целивање означава сједињавање душа и одагнање било каквог злопамћења. Због тога је Христос и казао: ако принесеш дар твој олтару и сетиш се да брат тво) има нешто против тебе, остави дар твој пред олтаром и отиђи те се измири са братом твојим, па тек онда дођи и принеси дар твој.[3] Целивање је, уствари, измиривање и због тога је свето, као што је својевремено блажени Павле вапио говорећи: целујте један другога целивом светим,[4] а Петар: целивом љубави.[5]
4. Након тога Јереј узглашава: Горе (имајмо) срца. Заиста. У овај страшни час приличи да сви имамо срце горе, у Богу, а не доле на земљи, прилепљено земаљским стварима. Овај узглас Јереја нам налаже да у овај час сви заборавимо на овоживотне тегобе и кућевне бриге, и да своје срце пренесемо на небо, Човекољубцу Богу. На ово ви одговарате: имамо код Господа, саглашавајући се тако својим исповедањем са упућеним вам узгласом. У овом тренутку нико не може и не сме само устима изговорити имамо код Господа, а умом својим да остане везан за животне тегобе. Свагда на уму треба имати Бога, а уколико је ово због људске слабости немогуће, у крајњој мери у овом тренутку треба се љубављу потрудити.
5. Затим Јереј каже: заблагодаримо Господу. Ми смо дужни да благодаримо Господу Богу што је нас недостојне призвао у толику благодат; што нас је као непријатеље измирио;[6] што нас је удостојио Духа усиновљења.[7] На ово ви одговарате: достојно је и праведно. Узносећи благодарност ми вршимо достојно и праведно дело: Бог није по правди, него изнад правде, облагодатио све нас и даровао нам толика добра.
6. Затим помињемо небо и земљу и море, сунце и месец, звезде и целокупну творевину, разумну и бесловесну, видљиву и невидљиву, Анђеле и Арханђеле, Силе, Господства, Начела, Власти, Престоле, многооке Херувиме[8] који као да говоре заједно са Давидом: величајте Господа са мном.[9] Помињемо и Серафиме које је Исаија видео Духом Светим како стоје око престола Божијег и двама крилима покривају лице своје, двама крилима ноге, а двама крилима лете и кличу: Свет, Свет, Свет је Господ Саваот.[10] Због тога ми и понављамо ово богословље које примисмо од Серафима да бисмо постали заједничари у појању химни заједно са наднебеском војском.
7. Осветивши себе овим духовним појањем ми молимо Човекољубца Бога да ниспошље Духа Светога на предложене дарове: да предложени хлеб учини телом Христовим, а вино крвљу Христовом. Сасвим се подразумева да све оно чега се дотакне Дух Свети, све се освећује и преображава.
8. По завршетку духовне жртве, бескрвне службе, током умилостивљавајуће жртве, ми молимо Бога за свеопшти мир цркава, за благостање света, за цареве, за војнике и сатруднике, за оне који су у болести или слабости, који су преморени и за све друге који су потребити помоћи: сви ми се заједно молимо и приносимо ову жртву.
9. Након овога помињемо и раније починуле: најпре патријархе, пророке, апостоле и мученике, да би њиховим молитвама и заступништвом Господ Бог услишао и примио наше молење. Затим се молимо за упокојене свете оце и епископе и уопште за све који између нас починуше, верујући да ће душама њиховим бити велика корист током наше молитве и вршења ове Свете тајне.
10. Желим да вас у ово уверим једним примером. Знам да многи питају: какву корист има душа која је, са гресима или без њих, отишла из овог света ако је ми помињемо на молитви? Шта би се десило када би неки цар послао непослушне своје житеље у затвор, а потом пред њега иступе њихови ближњи и принесу му исплетени венац у корист осуђених: зар не би цар наредио да се, због ових који моле, затворенима олакшају муке? На исти начин и са истим циљем и ми приносимо своје молитве за умрле, свеједно да ли су они грешници, али не приносећи исплетени венац, него приносимо, грехова наших ради, закланог Христа, умилостивљавајући тако и за њих и за нас Човекољубивог Бога.
11: По окончању овога, ми сви са чистом савешћу изговарамо молитву коју је Спаситељ предао ученицима својим, називајући Бога Оцем и произносећи: Оче наш, који си на небесима![11] О, превелике ли човекољубивости Божије! Тима који се удаљише од њега и постадоше злобни према њему, он је даровао потпуни опроштај ожалостивљења и причешће благодати, удостојивши их да Га и Оцем својим назову: Оче наш, који си на небесима! Небесима могу постати они који на себи носе обличје небеског[12] и у које се Бог уселио, које походи.[13]
12. Нека се свети име твоје. Свеједно да ли ћемо ми то изговорити или не, Божије име је свето по својој природи. Међутим, код оних који греше ово име се некада ружи, као што пише: због вас се моје име хули међу паганима.[14] Ради тога се и молимо овим речима да би нас име Божије осветило: не због тога што оно није свето и што ће тек по нашој молитви почети да буде свето, него због тога што оно својом светошћу и нас освећује ако вршимо дела достојна ове светиње.
13. Нека дође Царство твоје. Чиста душа без бојазни може казати: нека дође Царство твоје. Ко је чуо Павла који говори: нека се не зацари грех у умртвљеним телима вашим[15] и ко себе чисти делима и мишљу и речју, тај може слободно казати Богу: нека дође Царство твоје.
14. Нека буде воља твоја и на земљи као на небесима. Божанствени и блажени анђели Божији творе вољу Божију, као што Давид у химни каже: благословите Господа сви Анђели његови, силни крепошћу, који творите вољу његову.[16] Тога ради, када се молиш, говориш све ово у оваквом значењу: као што је међу Анђелима свагда воља твоја, тако и на земљи мени нека буде, Владико!
15. Хлеб наш насушни дај нам данас. Наш заједнички хлеб није насушан. Али овај Свети Хлеб, јесте насушан: да не бисмо казали, на суштину душе устројен. Овај Хлеб не улази у стомак и избацује се напоље:[17] него се целим твојим бићем разлива, на корист тела и душе. Реч данас, користи се уместо израза свакога дана, као што и Павле рече: докле год то данас траје.[18]
16. И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим. Ми имамо много грехова које чинимо речју и мислима и делима, а све је то достојно осуде. Ако кажемо да греха немамо, лажа смо, као што каже Јован.[19] Дакле, ми у молитви постављамо Богу услов да нам опрости грехе наше на исти начин као што и ми праштамо ближњима својим. Знајући на основу чега ће нам бити опроштено, не треба да оклевамо у опраштању један другом. Жалост и пакост која се нама наноси веома је мала и лако опростива, али греси које ми чинимо према Богу веома су велики и просто вапију за његовом човекољубивошћу. Пази, стога, да због лаких и малених сагрешења која су ти нанета не затвориш самом себи могућност Божијег опроштаја много тежих и већих твојих сагрешења.
17. И не уведи нас у искушење, Господе! Зар нас Господ учи да се молимо да на нас никако не наиђу искушења? И како на другом месту пише: неискушан муж, неискусан муж.[20] Или: будите свагда радосни, браћо, када вас нападну искушења.[21] Али, када наиђе искушење, не значи ли то да ћемо бити посрамљени у њему? Јер искушење наликује великом потоку који се веома тешко може прећи. Они који се нађу у искушењу, а постојани су у вери, неће пропасти у њима, него ће их пребродити као искусни пливачи; непостојани, пак, када наступе искушења пропашће у њима као, рецимо, Јуда који није могао да одоли искушењу среброљубља, није препливао, него погрузивши се, утопио се. Петар је запао у искушење одрицања, али није се утопио у њему, него је храбро препливао и избавио се искушења. Чуј и на другом месту како сабор светих благодари за избављење од искушења: искушао си нас, Боже, распалио си нас као што се жари сребро. Увео си нас у сету, положио си бреме на плећа наша. Поставио си човека на главу нашу: прођосмо кроз ватру и воду и извео си нас у миру.[22] Видиш ли њихову одважност у радости због онога што су прошли, а нису пропали? И извео си нас у миру, кажу. Нзихово улажење у мир и покој означава слободу од искушења.
18. Него нас избави од злога. Када би оно: не уведи нас у искушење, значило да нас сасвим мимоиђу искушења, Он онда не би још додао: избави нас од злога. Зао јесте противни бес, злодух, од кога молимо избављење. Када изговоримо молитву ти кажеш амин, и тиме печатиш све оно што се у овој богоданој молитви налази, јер то значи: нека буде.
19. Након тога Јереј каже: Светиње Светима! Светиња су предложени дарови на које је сишао Дух Свети. Свети сте и ви који се удостојисте Духа Светога. Дакле, Светиња приличи Светима. На ово ви одговарате: један је Свет, један је Господ Исус Христос. Заиста је Свет само Онај ко је по природи својој Свет. И ми смо Свети: али не по природи, него по заједничарењу, подвигу и молитви.
20. После тога ви слушате појца који вас песмом позива на причешће Светим тајнама, говорећи: окусите и видите да је Господ благ.[23] Не препустите телесном чулу да расуђује о овоме, него непоколебивој вери! Онима који кушају не даје се да једу хлеб и вино, него праобраз тела и крви Христове.
21. Приступајте али не са раширеним длановима и прстима, него нека лева рука послужи као постоље десној, као да желиш Цара да прихватиш, и спојивши дланове прими на руке тело Христово и кажи: амин. Кад примиш Свето тело у руке пажљиво се причести њиме, пазећи да ништа не испустиш; ако нешто испустиш, то је као да си део тела свога изгубио. Одговори ми: ако би ти неко дао листиће злата, зар их не би држао на рукама својим са великом пажњом, чувајући и пазећи да не испустиш ни најмањи делић? Зар ниси онда обавезан да са много више труда и пажње чуваш ове дарове који су драгоценији од злата и драгог камења?
22. Када се причестиш телом Христовим, тада приступи чаши крви: не пружај своје руке према чаши него се приклони и у том положају говорећи амин, освети се и крвљу Христовом, причести се. Док су ти усне још влажне од причешћа, дотакни их се рукама и освети том влагом и очи и чело и остала чула твоја. Најзад, изговарајући молитве, заблагодари Богу што те је удостојио оваквих тајанстава.
23. Ова предања чувајте пажљиво и пазите да се не спотакнете. Не одвајајте сами себе од причешћа. Ради прљавштине греха не лишавајте се ових Свештених и Духовних Тајни. Бог мира нека вас освети (у свему); и нека се ваше тело и душа и дух очувају у савршеној чистоти за долазак Господа нашег Исуса Христа.[24] Њему нека је слава, част и сила, са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у векове векова. А м и н.
НАПОМЕНЕ:
- Из Петрове посланице саборне: зато одложите сваку злобу и сваку превару и клевету, и даље – I Петр 2:1
- Пс 26:6.
- Мт 5:2324
- 1Кор 16:20
- 1Петр5:14
- Рм5:10
- Рм8:15.
- Јез 10:21; 1:6.
- Пс34:4
- Ис6:2, 3
- Мт6:9
- 1Кор 15:49
- 2Кор6:16
- Ис 52:5; Рм 2:24
- Рм6:12.
- Пс 103:20.
- Мт 15:17.
- Јевр 3:13.
- I Јн 1:8.
- Сир 34:10; Рм 1:28
- Јак 1:2
- Пс 66:1012
- Пс34:9
- I Сол 5:23
