ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ
ТАЈНОВОДСТВЕНА ПОУКА ТРЕЋА[1]
1. У Христа се крстисте и у Христа се обукосте,[2] те постадосте саобразни Сину Божијем.[3] Тако вас је Бог, који вас је унапред позвао[4] у синовство, учинио саобразнима телу славе Христове.[5] Пошто сте постали причасници Христови,[6] удостојени сте да се назовете Хришћанима тј. помазанима; за вас је Бог казао: не дотичите моје помазанике.[7] Помазанима постадосте кад примисте својеобразност Светог Духа: све је на вама сада образно, односно, слично, јер постадосте обличје Христа. Он, пошто се крстио у реци Јордану и пренесавши свој божански миомирис на воду, изашао је напоље: тада је на њега сишао Дух Свети и на сличном, слично је почивало. Тако и вама, када изађосте из купељи свештених вода, беше предато помазање слично помазању којим је Христос помазан. Помазање, уствари, јесте Дух Свети о коме и блажени Исаија, у име Божије, каже у свом пророштву: Дух Господњи је на мени и њега ради помаза ме, изаславши ме да благовестим ништима.[8]
2. Христос није од људи био помазан уљем или миром телесним, него Отац, који Га је предодредио за Спаситеља целог света, помаза Га Духом Светим, као што Петар сведочи: Исуса Назарећанина кога је Бог помазао Духом Светим.[9] Давид пророк вапије говорећи: престо твој Боже постоји вечно: палица правде и царства твога. Заволео си правду и омрзнуо безакоње: тога ради помаза те Боже Бог твој уљем радости…[10] Као што у Крштењу ви остваристе подобије Христовог истинског распећа, погребења и васкрсења, тако исто и у Миропомазању. Он је помазан духовним уљем радости тј. Духом Светим који се и назива уљем радости, пошто у свему јесте виновник духовне радости: а ви сте помазани миром, поставши тиме заједничари и причасници Христови.
3. Али пази! Немој ово миро којим си ти помазан да сматраш за обично. Наиме, као што хлеб у Евхаристији, након призивања Духа Светог, није више обичан хлеб, већ тело Христово, тако исто и ово миро свето није више обично миро, него дар Христа и Духа Светога, које се освећује стварним присуством његовог божанства. Њиме је достојанствено помазано твоје чело и остали удови тела. Док се тело твоје помазивало миром на видљив начин, дотле је Светим и Животворним Духом душа твоја освећивана.
4. Најпре ти је помазано чело, да бисте се избавили од стида који је први човек – преступник пронео целим светом, али и ради тога да бисте откривеним лицем видели славу Господњу.[11] Затим су вам помазане уши да бисте добили дар слушања божанских тајни; пророк Исаија каже: Господ ми отвори уши да слушам;[12] а Господ Исус у еванђељу каже: ко има уши да чује, нека чује.[13] Потом ноздрве: да бисте осетивши и омирисавши божанствено миро, одговорили: Христов миомирис јесмо Богу међу онима који се спасавају.[14] Затим прса: да, обукавши се у оклоп правде можете одолети лукавствима ђаволским.[15] Као што је Христос, након свога крштења и силаска Духа Светог, изашао у пустињу и победио противника, тако исто и ви, након светог Крштења и тајновитог Миропомазања, обукосте се у свеоружије Духа Светог и успротивисте се противнику; односећи победу ви кличете: све могу у Христу који ми моћ даје.[16]
5. Удостојивши се светог Миропомазања ви се назвасте Хришћанима, оправдавајући име својим новорођењем. Пре но што се удостојисте ове благодати, ви нисте били достојни овог имена, а велика вам је жеља била да се назовете Хришћанима!
6. Треба да знате да се указање на Миропомазање, његов праобраз, налази и у Старом Писму. Када је Мојсеј Божију заповест преносио своме брату,[17] постављајући га за првосвештеника, он га је након умивања водом помазао:[18] од тада је он прозван помазаником,[19] иако је помазање било символично. Тако су и Соломона, узводећи га код Гиона[20] на царски престо, помазали руком архијереја. А све ово њима се догађало за пример.[21] Ви, међутим, нисте помазани обличјем, него сте истински помазани Духом Светим. Почетак вашег спасења јесте Христос: Он је истинити корен, а ви сте Гране. Ако је корен свет, сасвим је исправно да ће и гране постати свете.[22]
7. (Ово помазање) чувајте непорочно; оно само ће вас научити свему[23] ако у вама остане, као што сада чусте од блаженог Јована који је много говорио на ову тему. Помазање је свештено и представља телу духовну храну, а души је спасење. О овоме је блажени Исаија још од древних времена предсказао, говорећи: i учиниће Господ ово свим народима на гори овој.[24] Гором он овде назива Цркву, као и на другом месту, где каже: у последње дане јавиће се гора Господња. Испиће вино, испиће радост, помазаће се миром.[25] Да би се ти још више утврдио, послушај шта он каже за ово тајанствено миро: преда) ово свим народима: савет Господњи на све народе.[26] На вама је да ово Свето миро којим сте помазани сачувате непорочним и чистим, напредујући и узрастајући у добрим делима, побожно угађајући Началнику спасења вашег Исусу Христу, коме нека је слава у векове векова. А м и н.
НАПОМЕНЕ:
- О Миропомазању: на речи из прве Јованове саборне посланице, од места:и ви помазање од Бога имате и знате све…, па до: немојте се посрамити од њега када поново дође 1 Јн 2:20-28
- ГалЗ:27.
- Рм8:29.
- Еф1:5.
- ФлбЗ:21.
- Јевр 3:14.
- Пс 105:15
- Ис61:1
- Дела 10:38
- Пс 45:7, 8
- Пост 3:7, 8; II Кор 3:18
- Ис 50:4, 5
- Мт 11:15.
- II Кор 2:15
- Еф6:14,11
- Флб4:13.
- Лев 8:1-2.
- Лев 8:6, 12.
- Лев4:5
- III Цар 1:39, 45
- I Кор 10:11
- Рм 11:16.
- 1Јн2:27.
- Ис25:6.
- Ис 2:2; 25:6, 7.
- Тамо; стих 7.
