НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » ПОУКЕ ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

ПОУКЕ ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

 
ОГЛАСИТЕЉНА ПОУКА ДЕСЕТА[1]
 
1. Они који се научише вери у једнога Бога Оца, Сведржитеља, дужни су да верују и у Сина јединорођеног: ко се одриче Сина, нема ни Оца.[2] Ја сам врата, каже Исус; нико не може доћи Оцу, сем кроз мене.[3] Ако избегаваш та врата, нећеш познати Оца. Нико не зна Оца до Син и коме Син изволи открити.[4] Ако одбациш Откровитеља, остајеш у незнању. У еванђељу пише: ко не верује у Сина, неће видети живота и Гнев Божији пребива на њему.[5] Отац се гневи кад се пориче Син његов јединорођени. Цару врло тешко пада када срамоте и руже његовог обичног војника; његов гнев се повећава када се ружи његов телохранитељ или близак пријатељ; али, ако неко ожалости и осрамоти јединорођеног Сина Царевог, ко ће бити у стању да умилостиви и умоли Оца, разљућеног због срамоћења Сина свога?
2. Ако неко жели да буде побожан поштовалац Бога, тај нека се клања Сину; у противном, Отац неће прихватити његово служење. Отац са небеса поручује: ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.[6] Отац је веома снисходљив према своме Сину; ако ти не будеш имао љубави према њему, нећеш окусити живота. Не слушај Јудејце који погрешно тврде да постоји само један Бог, него ти, поштујући једног Бога, знај да постоји и јединорођени Син Божији. Нисам ја ово први казао, него је још псалмопесник у име Сина казао: Господ ми рече: Син мој јеси Ти.[7] Дакле, не обраћај пажњу на оно што говоре Јудејци, него уважи оно што кажу пророци; Јудејци су камењем засули и поубијали своје пророке.
3. Веруј у једног Господа Исуса Христа, Сина Божијег, јединорођеног; у једног кажемо, да Синовство буде јединорођено; у једног, да не би помислио како постоји и неки други; у једног, да његова разноврсна и многобројна дејства не би доделио и приписао многим синовима! Он се назива Вратима, али немој да подразумеваш дрвена врата, него под тим схвати разумна и жива Врата која препознају оне који прођу кроз њих. Назива се Путем који се не проходи ногама, него који води Оцу небеском. Назива се и Јагње,[8] али не неразумно, бесловесно јагње, него Јагње које чисти свет од греха својом часном крвљу; Јагње које се води на заклање и које зна када треба ћутати.[9] Ово Јагње још се назива и Пастирем који за себе каже: Ја сам Пастир добри.[10] Јагње, човечанском природом, Пастир, пак, по божанском човекољубију. Желиш ли да знаш ко су словесне овце? О томе Спаситељ каже: Ја вас шаљем као овце међу вукове.[11] Још се назива Лавом, али не оним који прождире људе, него се тим именом посведочава његова царска и снажна и неизмењива суштина. Назива се Лавом, насупрот лаву и непријатељу нашем који риче около и прождире саблажњене. Иако је Спаситељ сишао на земљу, Он није изменио своју кротку природу, пошто је Он силни и моћни Лав, од колена Јудиног, који спасава верујуће, а непријатеље уништава. Назива се и Каменом, али не безживотним, који се обрађује рукама људи, него Каменом крајеугаоним, темељним, због кога се неће постидети они који верују у њега.[12]
4. Назива се Он још и Христом који није помазан рукама људским, него кога је Отац превечно помазао[13] на Првосвештенство, много узвишеније од људског.[14] Назива се Мртвацем који није остао у аду, као што тамо остају обични смртници и мртваци, него је једини који је слободан од смрти.[15] Назива се Сином Човековим који није од земље добио своје биће и живот, као што га добија сваки од нас, него који долази на облацима[16] да би судио живима и мртвима. Назива се Господом, али не у обичном смислу речи,[17] како се људи међу собом ословљавају, него у смислу да Он има природно и вечно владичанство. Он се назива адекватно самој ствари Исус, добивши то име од исцелитељског и спаситељног дејства. Назива се Сином, али не на основу усиновљења, него на основу природног рођења. Многа имена има наш Спаситељ. Дакле, да множина његових имена не би код тебе створили осећај многих синова, као што заблудели јеретици тврде, учећи да је један Исус, а други је Христос и други је Врата, и тако даље: нека те вера сачува и определи да исправно кажеш: у једнога Господа Исуса Христа, јер, иако су многа имена, само је једна личност.
5. Спаситељ на различите начине користи свакоме од нас. За оне који љубе весеље, Он је Виноград; који желе да прођу, Он постаје Врата; који желе да узнесу молитве, Он је Заступник и Архијереј; за грешнике бива Јагње које се, ради њих, приноси на жртву. За све је Он све, остајући природом себи својствен. Остајући неизмењивим и имајући неизмењиво достојанство истинитог Сина, као неки добри лекар и састрадални учитељ, Он снисходи нашим слабостима. Он је Господ самом истином, а није преимућством својим примио господство, него природом својом има право владичанства; и не да се у обичном смислу, као ми, назива Господином и Господом, него у самој природи јесте Господ и Господин, пошто вољом Оца господари својом творевином. Ми имамо власт над људима који су нам у свему једнаки и подобни, а врло често и над старијима од нас, и често млади господин господари старим слугама. Није такво владичанство и господарство Господа нашег Исуса Христа: Он је најпре Творац, а потом је Господ. Најпре је испунио волу Оца свога, а потом влада својом творевином.
6. Христос је Господ који се родио у граду Давидовом.[18] Желиш ли да знаш да је Христос Господ са Оцем још пре него је примио човечанство? Да ове речи не би прихватио само вером, него да би нашао доказ и у књигама Старог Писма, отвори књигу Постања где Бог каже: створимо човека, не по обличју моме, него по обличју нашем,[19] а када је створио Адама Писмо каже: н створи Бог човека, по обличју Божијем створи га.[20] Писмо не односи и не закључује достојанство Божанства само у Оцу, него га приписује и Сину да би показао да човек није створ само Бога Оца, него и Господа нашег Исуса Христа који је истинити Бог. Тај Господ, који је све створио заједно са Оцем, садејствовао је своме Оцу и у кажњавању Содоме, по речи Писма: и Господ пусти сумпорну кишу на Содому и Гомору и огањ од Господа са небеса.[21] Тај исти Господ јавио се и Мојсеју,[22] колико је њему било могуће да Га види. Човекољубиви Господ свагда и вазда снисходи нашим слабостима.
7. Да би схватио да је Он један и исти који се јавио Мојсеју, чуј Павлово сведочанство: сви исто пиће духовно пијаху од стене: стена та би Христос.[23] А на другом месту: вером Мојсеј остави Египат, сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатског.[24] Мојсеј му каже: покажи ми себе самог.[25] Видиш ли да су и пророци видели Христа, али само колико су били кадри да Га виде. Покажи ми себе самог да разумно могу да те видим. Бог одговара: нико не може видети лице моје и жив остати![26] Дакле, пошто нико од живих не може видети божанско лице, Он је примио на себе изглед човека да бисмо гледајући Га, остали живи. Када је у одређено време зажелео да покаже своје лице у слави, тада је лице његово сијало као сунце,[27] а ученици његови попадаше ничице на земљу од страха; ако је телесно лице после просвећења светлошћу, али не суштинском, него онаквом каквом су ученици могли да поднесу, уплашило ове последње да су пали ничице на земљу, како се онда може гледати на славу Божанства? Много желиш, каже Господ Мојсеју, али ја ћу уважити твоју жељу и удовољићу ти, но само у мери у којој можеш поднети; ево, ставићу те у ову камену пукотину.[28] Пошто си сам мален, бићеш поставлен у малени простор.
8. Сада се устали у вери, против Јудејаца, на основу онога што ће ти бити казано. Намера ми је да ти покажем да је Господ Исус Христос био у Оца. Господ овако говори Мојсеју: Ја ћу ићи испред тебе славом мојом и призваћу име Господа пред тобом.[29] Пошто је Он сам већ Господ, кога другог Господа ће још призвати? Видиш ли како ти је на прикривен начин предочено учење о Оцу и о Сину? Потом стоји написано: и сиђе Господ у облаку и стаде пред њега и призва име Господње: и прође Господ пред лицем његовим и узвикну: Господ, Господ је штедар и милостив, дуготрпљив и многомилостив и истинит и правдољубив и чини многу милост, одузима безакоње и неправду и грехе.[30] Потом Мојсеј паде ничице пред Господом призивајући Оца речима: нека иде Господ са нама.[31]
9. Чуо си први доказ; послушај сада и други, много снажнији и јаснији. Рече Господ Господу моме, седи десно од мене.[32] Ово говори Господ Господу, а не слузи, него Господу свега; говори своме Сину коме је све покорио под ноге; а када каже све је покорено, мисли се на све осим Онога који му је покорио све, да буде Бог све у свему.[33] Јединорођени Син јесте Господ свега; Син је послушан Оцу и није отео господарство од њега, него га је природно наследио од Самовластитеља. Син није уграбио, нити је Отац био шкрт у давању. Син каже: све је мени предао Отац мој; предао,[34] али не у смислу као кад се даје ономе који пре тога није имао; све предано ћу сачувати пажљиво и ништа нећу отети од Даваоца.
10. Син Божији јесте Господ; Господ који се родио у Витлејему јудејском, као што је анђео благовестио пастирима: благовестим вам радост велику, јер вам се данас родио Христос Господ у граду Давидовом.[35] На другом месту неко од апостола каже за њега: реч коју посла синовима Израиљевим благовештећи мир кроз Исуса Христа: Он је Господ свију.[36] Када Он каже свију, значи да ништа није изузето из његове власти, свеједно да ли су Анђели или Арханђели или Начела или Власти или било шта друго које апостол подразумева од твари: све је под влашћу Сина. Он је Господ анђела, као што и пише у еванђељу: тада Га остави ђаво и анђели приступише и служаху Му,[37] није казано да су му помагали, него да су му служили, што подразумева служињско стање. Када је Он зажелео да се роди од Дјеве, тада је Гаврило имао улогу слуге; када је хтео да иде у Египат да би тамо поломио кипове идола и рукотворених богова египатских, опет је анђео у сну јавио Јосифу предстојеће. Након распећа и васкрсења, анђео благовести и јавља женама радосну вест, као добри служитељ: идите и кажите ученииџма његовим да је устао из мртвих и да ће вас чекати у Галилеји; ето, рекох вам.[38] Ни ја не нарушавам заповест, него потврђујем да вам је то благовештено; ако ви то презрете, нећу ја бити крив, него они који су речено презрели. Дакле, тај Исус Христос јесте једини Господ и на њега се односи данашње читање: ако и има тако званих многих богова, на небу или на земљи … ми имамо само једног Бога Оца од кога је све и за кога смо ми и једног Господа Исуса Христа кроз кога је све и ми кроз њега.[39]
11. Исус и Христос – два имена; Исус, јер спасава, Христос, јер свештенствује. Предвиђајући ово божански пророк Мојсеј даје ова имена двојици мужева који су изабрани између многих: један је наследник Мојсејеве власти, син Навинов, кога је назвао Исус;[40] другог, пак, брата свога, назвао је Христос.[41] Тиме је желео да двојица одабраних мужева буду представници првосвештеничког и царског достојанства које ће се испољити у долазећем и једином Исусу Христу. Христос је првосвештеник као и Аарон. Он није сам себи дао славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: ти си свештеник вавек, по чину Мелхиседекову.[42] Исус Навин је у многоме био његова праслика. Примивши управу над народом, он је своје владање почео од Јордана; са Јордана, после крштења, Христос почиње своју проповед еванђеља. Навинов син је одредио дванаест мужева да буду носиоци власти; Исус шаље дванаесторицу апостола својих у цео свет, да буду проповедници истине. Исус Навинов спасава покајану блудницу Рааву, а Исус Христос каже: цариниџи и митари пре вас ће ући у царство Божије.[43] Зидови Јерихона падоше од поклика народног, а сходно Исусовим речима: неће остати ни камен на камену,[44] пао је јудејски храм који је овде био пандам нашем храму. Његове речи нису узроковале рушење јудејског храма, него грех који су учинили многи преступници.
12. Један је Господ Исус Христос; чудновато име о коме пророци скривено проповедају. Пророк Исаија каже: ево, Спаситељ твој долази, носећи плату.[45] Код Јевреја име Исус означава Спаситеља, јер пророчка благодат, предвидевши у Јудејцима убицу Господа, прикрила је ово име да не би они, знајући све јасно, убрзали своју зломисао. Њега је анђео назвао Исусом, а не људи; тај анђео није дошао сврјом вољом, него је изаслан Божијом силом да каже Јосифу не бој се узети Марију жену твоју, }ер дете које ће се од ње родити свето је. Родиће Сина и надени му име Исус.[46] Разлог свега одмах је обелоданио: Он ће спасти народ свој од Греха њихових. Помисли, како Он може имати народ свој, а још се није ни родио? Осим, ако Он није постојао и пре рођења на земљи? У његово име пророк управо то каже: од утробе матере моје помену име моје.[47] Зато је анђео унапред казао да ће се Исусом назвати. А за Иродову злобу каже: под окриљем руке своје сакри ме.[48]
13. Дакле, Исус код Јевреја означава Спаситеља, а на грчком језику Лекара. Он заиста јесте Лекар душа и тела и Исцелитељ духова: Исцелитељ слепих код очију и Просветитељ умова. Лекар хромих и Путеводитељ грешника. Раслабљеном каже: зато не греши више; и: узми одар свој и ходи.[49] Пошто је тело постало болесно због душевног греха, Он је најпре излечио душу да би и телу даровао здравље. Ако некоме страда душа због грехова, знајте да постоји Лекар. И ако је неко међу вама маловеран, нека му завапи: помози моме неверју.[50] Ако је неко подложан телесним болестима нека не очајава, него нека му приступи, јер Он лечи и тело; нека свако позна да Исус јесте Христос.
14. Јудејци Га признају за Исуса, али Га не признају и за Христа. Зато апостол и каже да је сваки онај лажов који не признаје да Исус јесте Христос.[51] Христос је првосвештеник који непрестано има свештенство,[52] који није у времену почео да свештенствује, нити је пре себе имао претходника у првосвештенству; ово кажем због речи по чину Мелхиседекову,[53] које си чуо да читамо на недељном богослужењу. Своје првосвештенство није добио телесним наслеђем, нити припремљеним уљем, него Га је превечно помазао Отац његов и због тога Он премашује све, пошто је његово првосвештенство клетвом утемељено: они без заклетве постадоше свештеници, а Ова} са заклетвом Онога који му каже: закле се Господ и неће се покајати.[54] Довољна би била само воља Оца, али је начин утемељења двојак; вољи се придодаје и клетва да бисмо у двема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утеху вере,[55] примајући Христа Исуса, Сина Божијег.
15. Тога Исуса Христа Јудејци одбацише, а демони исповедише. Уосталом, Он није био скривен од праоца Давида који каже: припремих светилник помазанику моме.[56] Једни под светилником подразумевају светлост пророчку, а други тело које је Он примио од Дјеве, сходно речима апостола: ово благо имамо у земљаним судовима.[57] Он није био скривен ни од другог пророка који каже: и благовести Христа свога међу људима.[58] Знао је њега и Мојсеј, знао Га је и Исаија и Јеремија. Сваки пророк је њега познао. Познали су га и беси, јер пише: претећи, не допушташе им да говоре да знају да је Он Христос.[59] Првосвештеници Га не познаше, а демони познаше. Првосвештеници не познаше, а жена Самарјанка је проповедала говорећи: дођите да видите човека који ми рече све што учиних: да није Он Христос?[60]
16. Тај Исус Христос јесте Архијереј будућих добара[61] који је богатством свога божанства свима нама даровао своје име. Овоземаљски цареви немају заједничко име џар са свим људима, а Исус Христос, као Син Божији, удостојио је све нас именом хришћанин. Можда ће неко казати како је име хришћанин сасвим ново и раније се није користило, а све што је ново тек се открива и због тих разлога одбацују само име; у том случају опомиње нас пророк који каже: ономе који ради са мном даће се ново име које ће бити благословено на земљи.[62] Упитајмо Јудејце да ли они раде Господу или не? Дакле, покажите нам ново име ваше. Ви сте се називали Јудејцима и Израиљцима за време Мојсеја и у време осталих пророка и по повратку из Вавилона и све до дана данашњег. Дакле, где је ту ново име? А ми, пошто радимо Господу, носимо ново име. Ново, и уз то, име које ће бити благословено на земљи! Ово име се прочуло и пронело целом васељеном; Јудејци су до одређених граница, а хришћани до краја васељене распрострањени. Хришћани благовесте име јединорођеног Сина Божијег.
17. Желиш ли да се увериш како су име Христово знали и проповедали апостоли његови и како су самог Христа имали у себи? Павле каже својим слушаоцима: зар желите да искушате Христа који је у мени?[63] Или: не проповедамо себе, него Христа Исуса Господа; ми смо ваше слуге Исуса ради.[64] Ко ово каже? Онај који је пре тога прогонио Христа. Велико чудо! Тај који је пре прогонио Христа, сада Га проповеда! Шта је разлог томе; зар је новцем поткупљен? Њега није лако поткупити. Или Га је можда видео док је био оборен на земљу? Међутим, тада је Христос већ био узнесен на небо! Пошао је у лов и прогон хришћана, а само после три дана прогонитељ Га проповеда у Дамаску и то са каквом силом? Неки ће ти за сведоке навести светитеље, а ја ти указујем на прогонитеља и непријатеља хришћанства. Зар ћеш још увек остати у твојој сумњи? Веома је важно Петрово и Јованово сведочанство; за неке, међутим, оно ће изазвати подозрење, јер они беху блиски Христу. Али када тај, који је раније био непријатељ Христов, сада умире за Христа, ко још може сумњати у истинитост?
18. Говорећи о овом предмету ја се заиста дивим Духу Светом који је благоизволео да остали апостоли напишу толико мало посланица у односу на Павла који је најпре био непријатељ, али је касније добио силу да сам напише четрнаест посланица! Немојте погрешно схватити да је Петру или Јовану Бог ускратио дар писања, да би били мањи од Павла. Не! Него да учење не би подлегло сумњи. Зато је бившем прогонитељу и непријатељу дата сила да напише много, како бисмо и на основу тога поверовали у истинитост написаног учења. Сви се дивљаху Павлу и говораху: није ли овај раније прогонио и није ли дошао овамо да нас ухапси и везане одведе у Јерусалим?[65] Не плашите се и не чудите се, одговара Павле; знам ја да ми је тешко против бодила праћакати се и знам да сам недостојан да се назовем апостолом, јер Гоних Цркву Божију,[66] ипак то учиних у незнању.[67] Ја мишљах да је проповед о Христу рушење закона и не знадох да је Он дошао да испуни закон, а не да га укине: умножила се благодат Божија у мени.[68]
19. Много је, љубљени, истинитих сведочанстава о Христу! Са неба о њему сведочи Отац. Сведочи и Дух Свети који је сишао у облику голуба.[69] Сведочи арханђел Гаврило у радосној вести Марији. Сведочи Дјева Богородица. Сведочи блажена пећина и јасле у њој. Сведочи Египат који је примио Владику као бебу у телу. Сведочи Симеон који Га је узео на руке своје и казао: сад отпусти слугу твога по речи твојој, с миром, јер видеше очи моје спасење твоје које си припремио пред лицем свих народа.[70] Сведочи о њему пророчица Ана, побожна испосница и подвижница. Сведочи Јован Крститељ, највећи међу пророцима који отвара Нови завет, и оба Завета, Стари и Нови, на неки начин сједињује у себи. Сведочи река Јордан, Тивериадско море; сведоче слепци, хроми, умрли који васкрсоше; сведоче и злодуси речима: шта је теби до нас Исусе, знамо да си Светац Божији![71] Сведочи ветар који се на његову реч смирио; сведочи пет хлебова који су умножени да би се наситило пет хиљада људи; сведочи свето дрво крста које смо све до недавно могли да видимо код нас, а које су у делићима разнели људи по целој васељени. Сведочи и палма која се налазила у долини и правила хлад свима онима који су славили Господа.[72] Сведочи Гетсиманија која је свима који желе да виде показивала Јуду; сведочи и ова света Голгота; сведочи најсветији гроб и камен који је све до недавно лежао разваљен; сведочи и ово сунце које данас сија, а које је у време распећа потамнило; сведочи тама која је обавила земљу од шестог до деветог часа; сведочи светлост која се после деветог часа поново јавила и сијала до вечери; сведочи света гора маслинска са које се Он узнео и отишао Оцу своме; сведоче и кишовити облаци који примише на себе Владику; сведоче небеска врата која примише и кроз која прође Господ, о чему псалмопесник каже: узмите врата ваша и узмите врата вечна да прође Цар славе.[73] Сведоче бивши непријатељи, а међу њима и Павле, који није дуго непријатељствовао колико је дуго служио Христу; сведочи дванаест апостола његових који истину нису проповедали само речима, него и својим мукама и смрћу; сведочи Петрова сенка која је именом Христовим целила болесне; сведоче убруси и омотач главе[74] Христове који су на чудноват начин, силом Христовом, лечили болесне Павловим посредством; сведоче Персијанци и Готи и сви пагани који се обратише Христу и умреше за Онога кога нису видели телесним очима; сведоче беси које верни и сада изгоне именом Христовим.
20. Таква су, ето, и тако разнолика, сведочанства и сведоци; зар још увек не верујеш Христу о коме сви они сведоче? Ако је неко пре овога био неверник, нека сада поверује; ако је неко раније био верник, нека се још више утемељи и утврди у вери у Господа нашег Исуса Христа. Нека сваки од вас позна и схвати чије име носи на себи! Називаш се хришћанином; чувај то име да не би ти сам хулио Господа нашег Исуса Христа, Сина Божијег, него да светле добра дела твоја пред људима и да људи видећи њих, прослављају у Христу Исусу, Господу нашем, Оца небескога,[75] коме нека је слава и сада и у све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Говорено онима који се припремају за свето просвећење, на речи: и у једнога Господа Исуса Христа, као и на речи прве посланице Коринћанима: ако и има такозваних богова, било на небу, било на земљи, ми имамо само једног Бога Оца од кога је све и за кога смо ми и једнога Господа Исуса Христа, кроз кога је све и ми кроз њега. I Кор 8:5-6
  2. 1Јн2:23
  3. Јн 10:9; 14:6
  4. Мт 27:27
  5. ЈнЗ:36
  6. МтЗ:17
  7. Пс2:7
  8. Дела 8:32
  9. Ис53:7
  10. Јн 10:11
  11. Мт 10:16
  12. Ис 28:16
  13. Дела 4:27
  14. Јевр7:5
  15. Пс88:6
  16. Мт 16:13; 24:30
  17. Лк2:11
  18. Лк2:11
  19. Пост1:26
  20. Пост1:27
  21. Пост 19:24
  22. Изл 3:2, 6; 34:5, 6
  23. 1Кор10:4.
  24. Јевр 11:27, 26
  25. Изл 33:13
  26. Изл 33:20
  27. Мт 17:2
  28. Изл 33:17
  29. Изл 33:19
  30. Изл 34:5-7
  31. Изл34:9
  32. Пс 110:1
  33. I Кор 15:27, 28
  34. Мт 11:27
  35. Лк 2:10,11
  36. Дела 10:36
  37. Мт4:11
  38. Мт28:7
  39. 1 Кор 8:5-6.
  40. Број 13:17
  41. Лев4:5
  42. Јевр 5:5 и 6
  43. Мт 21:31
  44. Мт24:2
  45. Ис 62:11
  46. Мт 1:20, 21
  47. Ис49:1
  48. Ис49:2
  49. Јн 5:14, 8
  50. Мк9:24
  51. 1Јн2:22
  52. Јевр7:24
  53. Пс 110;4
  54. Јевр7:20и21
  55. Јевр6:18
  56. Пс 132:17
  57. 2 Кор4:7
  58. Амос4:13
  59. Лк4:41
  60. Јн4:29
  61. Јевр9:11
  62. Ис 65:15 и 16.
  63. 2 Кор13:3
  64. 2 Кор4:5
  65. Дела9:21.
  66. Дела 9:5; I Кор 15:9.
  67. 1 Тим1:13
  68. 1Тим1:14
  69. Лк 3:22
  70. Лк2:28 и 29
  71. Мк 1:24
  72. Јн. 12,13
  73. Пс 23:7.
  74. Дела 19:12
  75. Мт5:16

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *