ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ
БЕСЕДА О РАСЛАБЉЕНОМ У БАЊИ[1]
1. Где год се појави Христос, ту је и спасење. Ако види цариника како седи на царини, Он га учини апостолом и еванђелистом;[2] ако се са мртвима сахрани, васкрсава их; слепима враћа вид, глувима слух, а бање и лечилишта походи не због тога што Га интересује архитектура, него да би тамошње болеснике лечио.
2. У Јерусалиму је постојала једна бања[3] са пет тремова: четири трема беху около, а пети је био смештен у средишту и у њему је лежало мноштво болесника; неверство Јудејаца беше веома велико. А лекар душа и тела даровао је свима исцелење, сходно јачини болести, лечећи најпре оне који дуже времена болују да би их ослободио дугогодишњег бремена. Био је ту један болесник који не да је дан или два лежао болестан и не месец или два и не једну годину или две да је боловао, него тридесет и осам година болестан беше. С озбиром да је толико дуго болан лежао, сви су га већ упознали и запазили, нарочито када се на њему посведочила сила Лекарева: нема тога ко није знао за раслабљеног. Иако је Лекар испољио силу своју, ипак су му сметње правили они који Га рђаво схватише и прихватише.
3. Походећи бању Он је видео:[4] не да је био позван, него је својим божанским дејством надоместио недостатак позива. Видео је, није питао, онога који је толико година боловао. Видео је и познао онога којег је и пре виђења знао. Ако је њему знано и оно што се налази у срцу човековом и ако му за то нико није морао да посведочи: сам је знао шта је у човеку,[5] онда је сасвим разумљиво што познаје болести које споља нападају човека.
4. Видео је неког човека где лежи, измучен тешком болешћу. Он је имао велико бреме греха на себи и дуго година је патио. Том човеку је упућен позив који сасвим одговара његовом стању: желиш ли да будеш здрав? Ништа друго му није казао, него га је оставио у недоумици: питање је било двосмислено. Он није боловао само телом, него и душом, као што је Лекар после и обелоданио: сада си здрав; немој више да грешиш да ти не буде горе; тога ради га је и упитао: желиш ли да будеш здрав? Колико је велика сила Лекарева који нуди своју помоћ вољи болесниковој! Пошто спасење долази од вере, раслабљени је у том смислу и чуо ово питање желиш ли? не би ли на основу воље његове било извршено спаситељно дејство. Овакво питање једино приличи Исусу, а не и лекарима тела. Лекари телесних болести не могу свакога упитати желиш ли да будеш здрав? Исус, међутим, уважава жељу и веру прима и бадава дарује.
5. Ишао је једном приликом Спаситељ путем и виде два слепца како седе украј пута;[6] слепи беху телом, али просвећени умом. Кога нису приметили књижевници, на Тога су указивали слепци својим вапајем. Фарисеји, који су познавали закон и друге су учили закону и о закону су размишљали дан и ноћ, од младости до старости своје, ипак констатоваше: ми не знамо одакле је овај; својима дође и своји га не познаше?[7] Слепци, међутим, завапише речима: Сине Давидов, помилуј нас.[8] Кога нису познали научени закону, Тога познадоше они без очињег вида. Њима је Спаситељ приступио и казао: верујете ли да ја то могу учинити?[9] Као и: шта хоћете да вам учиним?[10] Није их упитао шта хоћете да вам кажем? Него: шта хоћете да вам учиним? Творац је у исто време био и Животодавац који није од сада почео да твори (Отац његов свагда твори и Он са Оцем својим заједно твори):[11] Творац свагда има једно дејство. Један од Једног, који је непосредно рођен, упита слепце: шта хоћете да вам учиним? Не да Он није знао шта они желе, јер то су сви знали већ, него жели да им на основу њихове воље и речи дарује свој дар као да су Га они на то убедили. Свезнајући није био у незнању по питању њих, него је очекивао њихову реч молбе којом ће бити узроковано његово дејство.
6. На исти начин Он приступа и болном у бањи (ни мало није чудно што је овом болеснику приступио Тај који је са небеса сишао нама на земљу) питајући га: желиш ли да будеш здрав? Својим питањем Он му отвара очи и побуђује на одговор. Велики је то дар благодати, јер је незаслужен; због тога је и болесник добио Лекара који му је добровољно приступио. Болесник одговори: да, Господе! Дугогодишње боловање ме нагони да желим здравље и ја га жарко желим, али немам човека. Не очајавај, човече! Немаш човека, али имаш Бога поред себе. Он је једном природом човек, а другом Бог: и једно и друго у њему треба исповедити! Ако исповедимо само човечанство без Божанства залудно је и навлачи клетву: проклет је сваки који се узда у човека.[12] Због тога, ако се и ми само уздамо у Исуса, значи да се уздамо само у човека и не укључујемо истовремено у ту наду и Божанство: то је достојно клетве. Ми, међутим, исповедамо и Бога и човека у њему и једно и друго је истина: Бога, јер Он је истина од истинитог Оца рођена; човека, јер није привидно рођен, него истински, те и ми истинско спасење очекујемо.
7. Нема сумње да желим да се излечим, али немам човека. Није ли (Спаситељ) управо тамо дејствовао где је спасење доведено у питање? Многи од болесника имађаху своје куће, беху и познати, али је било и оваквих који су у сваком погледу били угњетени убогошћу и споља нису могли очекивати ни од кога било какву помоћ, него су били препуштени себи, имајући за помоћника јединорођеног Сина Божијег. Желиш ли да будеш здрав? Да, Господе, али немам човека који ће ме спустити у воду када се заталаса. Ти, међутим, имаш извор по казаном: јер је у Теби извор живота;[13] извор који производи друге изворе. Ако неко пије од воде ове, из његове утробе истећи ће реке,[14] али не реке и воде које теку наниже, него воде које поскакују;[15] (Исусова вода чини да ми поскакујемо из низине увис, у небеса, а не да тече са виших у ниже области). Воде које поскакују у живот вечни: јер извор добара јесте Исус.
8. Шта ти очекујеш од бање? Имаш Тога који по води иде;[16] који прети ветру;[17] који обуздава море;[18] који не само да је сам ходио по мору као по сувом, него је ту силу дао и Петру. Када је настала дубока ноћ и када се сама Светлост појавила и није била препозната (Исус када је ходао по води није био препознат на основу својих црта лица, него је боја гласа потврдила његово присуство), тада су они који помислише да виде утвару задрхтали, уплашише се[19]. Исус им рече Ја сам, не плашите се! Петар му одговори: ако си Ти онај кога ја познајем, Кога ми је благовестио Отац, кажи ми да ја дођем до Тебе по води.[20] Исус му, као штедри Дародавац, одговори: дођи.
9. Дакле, поред воде у бањи стајао је Укротитељ воде и Творац, коме је раслабљени казао: немам човека да ме спусти у воду када се заталаса. Спаситељ му рече: због чега треба да чекаш таласање воде? Исцели се без таласања. Зашто чекаш видљиво кретање? Речју заповести (моје) десиће се исцелење брже од помисли. Погледај силу извора и познај Бога који се јавио у телу. Не обазири се на оно што видиш само, него познај дејствујућег кроз видљиво. Немам човека да ме спусти у воду када се заталаса. Исус му рече: зашто се уздаш у мале ствари? Зашто очекујеш исцелење од воде? Устани,[21] теби говори васкрсење.[22] Спаситељ свагда свима бива све: гладнима хлеб, жеднима вода, мртвима васкрсење, болнима лекар, грешницима спасење.
10. Устани! Узми постељу твоју и ходи! Најпре устани, најпре одбаци болест, а потом се оснажи у вери. Најпре постани снажан да понесеш одар који је све до сада носио тебе; научи се да носиш дрвену постељу која је тебе дуго година носила. Заповедио му је Спаситељ да понесе дрвену постељу за коју је написано: одар је начинио себи Цар од дрвета ливанског; стубце је начинио од сребра, узглавље од злата, а изнутра је драго камење.[23] Све су ово символи страдања који су описани у брачној Песми над песмама; немој и ти, као многи, да схватиш ову књигу као опис љубавних уздаха, него је схвати као разговор жениха и невесте, препуне трезвености и целомудрија. Ако не можеш да схватиш ове Песме, почни најпре од Прича и поступно дођи до Песама. Премудрост сазда себи дом.[24] Као да је реч о жени: и посла своје слуге. И опет на другом месту: пожели је и сачуваће те.[25] Овде се не мисли на жељу за женом, него за премудрошћу која прогони и уклања телесну похоту. Где се јави мудрост, ту се одгони похота. Код премудрости не постоји страст (плотска), него разумевање помисли. Као товни коњи су,[26] ето ти бесловесног стремљења! Дакле, ако у Песми над песмама чујеш да ти се говори о жениху и невести, не везуј се за земљу и не прихватај ове речи са страшћу: (нето) од бестрасних ствари подвизавај се против страсти.
11. О божанским Песмама, препуним целомудрија и указања на страдање Христово, размишљај трезвено. Благовештећи о страдањима Спаситељевим оне нам указују и на место: уђе у виноград[27] и би тамо погребен. Помињу се и мириси: као лехе мириснога биља.[28] Песма нам казује и о догађајима који се десише после васкрсења: једох хлеб мој са медом мојим.[29] Заиста му дадоше меда у саћу.[30] Говори се и о вину помешаном са смирном: напојићу те вином мирисавим.[31] О миру изливеном на главу његову казује се на другом месту: док је Цар за столом, народ мој пушта свој мирис; док се налазио у кући Симона губавог дође жена са судом од алавастра пуног нардовог мира и изливаше на главу његову.[32] Исто и о крсту: одар тј. крсно дрво носиће. Ступце му је начинио од сребра,[33] јер начело крсту беше од сребра. Као што раскошна кућа има златни свод, а целокупно здање је ограђено стубовима, тако је Христовом Распећу и Васкрсењу узрок било сребро. Да Га Јуда и није предао, Он би свеједно био разапет. И ради тога, као начело преславног страдања, стубове је учинио од сребра.
12. Узглавље од злата.[34] Због тога Га и обукоше у порфиру: мада је то било ругања ради, ипак су учинили оно што је пророштво предсказало јер Он заиста беше Цар. Свеједно што су били побуђени ругањем, ипак су то учинили, а све да би се ознаменовало његово царско достојанство. Мада трнов, ипак је на глави имао венац који су му војници исплели, јер и иначе цареве проглашавају војници. Узглавље од злата, а изнутра драго камење. Учитељи Цркве знају за место Литостротон које се јеврејски назива Гавата,[35] а налазило се у дворцу Пилатовом.
13. Ово сам све казао као дигресију, побуђен речју постеља. Дакле, Господ му рече: узми постељу своју и ходи. Дуговечна болест, а лечење веома кратко. Дугогодишња парализа, а укрепљење тетива врло успешно. Та Он је био лично Тај који је и тетиве створио, који је лечио различитим чудесима и начинима, између осталог и блатом.[36] Ако неком намажете очи блатом, ви ћете му онемогућити гледање; Исус је, међутим, управо блатом, којим је помазао слепцу очи, вратио вид. Једноме је на један начин помогао, другоме на други, а овоме: устани, узми постељу своју и ходи. Шта мислиш, како су се ужаснули сви присутни који видеше ово? Иако чудо нису могли порећи, јер је очигледно, ипак и противљење не беше ништа блаже. Дугогодишња болест се излечила намах, али дугогодишње неверје није. Јудејци још увек остадоше у страстима својим и не хтедоше да се исцеле.
14. Ако има места ужасу и дивљењу, онда има места и поклона Лекару душа и тела. Они су роптали јер беху такав сој који добро преобраћа у зло, говорећи за слатко да је горко и за горко да је слатко.[37] Исус је све ово чинио у суботу, а учињено дело беше забрањено чинити суботом. Ако се реч речју побија, дело остаје неприкосновено: исцелење је учињено у суботу и тиме смо поучени да се не препиремо речима, него делима да убеђујемо противнике.
15. Они рекоше: субота је и не треба да носиш постељу.[38] Законодавац је стајао поред њих и неко рече: постави, Господе, судију над њима: мисли се на Спаситеља. А тај који је недавно исцељен, добивши мудрост речи, хитро одговори: нећу одговорити на основу закона, него ћу кратки одговор дати. Сви знате моју дугогодишњу болест и лежање. Нико од вас никада није указао ни трунку сажалења и бриге да би ме узео и првог спустио у воду, како бих се излечио. Ако онда нисте испољили бригу према мени, због чега се сада бринете и кажете: не приличи да носиш постељу. Одговорићу веома кратко: Онај који ме је створио, Он ми то рече[39] Ако мене презирете, онда због чуда нада мном уздрхтите: није ставио завоје, није користио лекове и лекарске вештине, него је казао једну једину реч и све се извршило. Он је заповедио и ја испуњавам заповеђено. Приклањам се његовој заповести којом ме је излечио јер да Тај, који је заповедио, нема моћ да ме излечи заповешћу, залуд би ми било да Га слушам. Пошто ме је Он једном једином речју излечио и ослободио дугогодишње болести ја Га врло радо слушам, јер Га је и моја болест послушала и преокренула се на добро: Тај који ме је створио, Он ми рече: узми постељу своју и ходи.
16. Исцељени није знао ко је[40] Исцелитељ. Ово нам потврђује колико је славољубивост била туђа Спаситељу: пошто је излечио болнога Он се једноставно уклонио са лица места. Ми људи, међутим, чинимо супротно. Ако имамо сновиђење или неком помогнемо или заклињањем одагнамо бесове, ми не само да не настојимо да прикријемо добро које учинисмо, него се њиме хвалимо још и док нас не упитају о томе. Исус нас је својим делима научио како да поступамо: Он је благовремено дошао и у прави час се удаљио са лица места. Када је настало време хвале за тако велико дело Он је једноставно отишао; а када се народ разишао Он је, да би заједно са телесним излечењем даровао и духовни лек, пришао излеченом и казао: ето, сада си здрав; иди и не греши више.[41]
17. Лекар душе и тела различито поступа; некада прво лечи душу, а некада сасвим супротно: прво тело, па душу. Зато немој више грешити да ти не буде горе, поучавајући многе примером једнога. Ако било када паднемо у болест или искушење, никада не треба настало стање приписивати Богу у кривицу. Бог никога не искушава злом и Он никога не искушава.[42] Сваки од нас бива бијен и срамоћен гресима својим.[43] Зато немој више грешити да ти не буде горе што; нека ово чује сваки човек; ко је некада био блудник, нека одбаци од себе ову страст, а ко је закидао другима на плати, нека сада буде широке руке. Чуј пљачкашу и не греши више! Велика је Божија незлобивост и обилна је благодат. Али ти немој ово да злоупотребљаваш да не би био презрен: немој и даље да грешиш јер је Бог, тобоже, дуготрпљив. Лечи своје телесне страсти и изговарај оно што мало пре прочитасмо: док бејасмо у телу, страсти греховне кроз закон дејствоваху у удовима нашим.[44] Иако Апостол помиње тело ипак не мисли на тело у које смо обучени, него подразумева телесна дела наша. Он је још увек био у телу кад је казао: док бејасмо у телу… Као што је казао, кад је хтео да пусти потоп: неће мој Дух пребивати у људима овим јер су тело,[45] зато што се дух изменио у телесне пожуде: тако у истом смислу и овде Апостол каже: док бејасмо у телу.
18. Дакле, нека нико не остане у телу него, мада у телу, нека не ходи по телу.[46] Апостол нема намеру да се ми сасвим издвојимо из света него да, налазећи се у телу, не радимо за тело, да не дозволимо да нас тело савлада. Не да радимо за тело, него да господаримо телом: храну ћемо умерено користити, нећемо стомак оптерећивати јелом него ћемо, обуздавајући стомак, преузимати власт и над осталим страстима. Нека душа управља телом, а не да дозволи да буде поробљена телесним задовољствима: зато не греши да ти не буде горе шта. Реч се свима проповеда: о, када би свако уво чуло његову реч! Али пошто то није тако, Спаситељ каже: ко има уши да чује, нека чује: упућујући ову примедбу онима који имају плотске уши.
19. Нека сваки чује Исуса и нека не греши више; боље је припасти Ономе ко опрашта грехе. Ако нас болест савлада, њему треба да прибегнемо. Ако болујемо душом, пођимо правом Исцелитељу; гладујемо ли – примићемо хлеб; јесмо ли мртви – васкрснућемо; ако смо остарили у незнању, од суште Премудрости измолимо мудрост.
20. Ми се веома распричасмо и отегнусмо беседу; можда смо и занемарили поуку нашег Пастира по којој треба више да слушамо благу и битну реч како бисмо је правилно искористили и узнели делима својим славопој Богу; њему нека је слава и сада и увек и у векове векова. А м и н.
НАПОМЕНЕ:
- Беседа св. оца нашег Кирила Јерусалимског на причу код еванђелисте Јована 5. глава, 2-16. стих
- Мт9:9.
- Јн5:2, 3.
- Јн5:6.
- Јн 16:30; 2:25.
- Мт 20:30.
- Јн 9:29; 1:11.
- Мт 9:27; 20:30.
- Мт9:28
- Мт 20:32
- Јн 5:17.
- Јер 17:5
- Пс 36:10.
- Јн 4:14
- Јн 7:38.
- Мт 14:25.
- Мт8:26.
- Мк4:39.
- Мт 14:25, 26.
- Мт 14:29.
- Јн 5:8.
- Јн 11:25.
- Песма 3:9-10.
- Приче 19:1, 3.
- Приче4:6.
- Јер 5:8
- Песма5:1
- Песма 5:13.
- Песма5:1.
- Лк 24:42.
- Песма 8:2; Мк 15:23.
- Песма 1:12; Мк 14:3.
- ПесмаЗ:9, 10.
- Песма 3:10; Мт 27:28.
- Гавата на јеврејском, а Литостротон на грчком, означава место у камену где се налазила судијска столица.
- Јн 9:6-7.
- Ис5:20
- Јн 5:10
- Јн 5:11
- Јн 5:13.
- Јн 5:14.
- Јак 1:13.
- Приче5:22.
- Рм7:5
- Пост 6.З.
- II Кор 10:2, 3.
