POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA ČETRNAESTA[1]
 
1. Veseli se Jerusalime i slavite svi koji ljubite Isusa, jer On je vaskrsao. Radujte se svi koji ranije plakaste,[2] slušajući o drskosti i bezakonju Judejaca. Taj kome se oni narugaše, vaskrsao je. Kao što je reč o Krstu proizvodila izvesnu žalost,tako i radosna vest o vaskrsu neka veseli prisutne. Neka se plač preobrati u veselje i seta u radost; neka se usta vaša ispune radošću i veseljem, pošto je Vaskrsli kazao: radujte se![3] Tokom prošlih dana primetio sam kod mnogih, koji ljube Hrista, izvesnu tugu, jer sam samo govorio o smrti njegovoj i sahrani, a nisam pomenuo vaskrsenje; usmerite sada misli vaše prema onome što želite da čujete. Dakle, vaskrsao je Taj mrtvac koji je slobodan od smrti[4] i postao je Osloboditelj smrti Taj na koga je, nakon ruganja, zahvaljujući njegovoj dugotrpljivosti, stavljen trnov venac; vaskrsavši sada On se ovenčao diademom pobede nad smrću.
2. Kao što smo vam o Krstu njegovom predočili mnogasvedočanstva, tako ćemo i u vezi vaskrsa njegovog pružiti svimaverodostojna svedočanstva i dokaze. Apostol koga sada čitasmokaže: bi sahranjen i ustade trećega dana po pismu.[5] Pošto namje apostol ukazao na svedočanstvo iz Pisma, potrebno je da osnažimo nadu u naše vaskrsenje i najpre da istražimo da li nambožansko Pismo kazuje išta o vremenu njegovog vaskrsenja: da liće biti u leto ili u jesen ili posle zime? Zatim, u kome mestu je Spasitelj vaskrsao? Kojim imenom proroci nazivaju mesto njegovog vaskrsa? Da li su se radovale žene koje su pošle da Ga traže i koje Ga najpre nisu našle, a potom su Ga videle? Sve ovo je potrebno da ne bismo prilikom čitanja evanđelja kazanu povest smatrali za basnu ili poetično kazivanje.
3. Da je Spasitelj sahranjen, jasno ste čuli u pređašnjim besedama i rečima proroka Isaije: njegov pogreb biće u miru.[6] On je izmirio nebo i zemlju, privevši grešnike Bogu. I još: lice nepravde uzeće pravednika; njegov pogreb biće u miru; odrediše mu grob sa zločincima.[7] Jakovljevo proroštvo, zapisano u Pismu, kaže: legavši zaspa kao lav i kao skimen; ko će Ga probuditi?[8] Slično nalazimo i u knjizi Brojeva: legavši zaspa kao lav i kao skimen.[9] Mnogo puta si već čuo reči psalma: i u prah smrti si me uveo.[10] Samo mesto već smo odredili i naznačili navođenjem reči: pogledajte na kamen kojeg isekoše.[11] Sada nam predstoji da ukažemo i navedemo mesta koja govore o samom vaskrsu njegovom.
4. O tome On najpre govori u jedanaestom psalmu: radi stradanja ništih i uzdaha ubogih vaskrsnuću, govori Gospod.[12] Ove reči neki shvataju jednostrano, tvrdeći da je On mnogo puta već ustajao u gnevu protiv neprijatelja. Stoga, obratite pažnju na šesnaesti psalam u kome se nedvojbeno tvrdi: sačuvaj me, Gospode, jer se u tebe uzdam; i dalje: neću im livati krvavih naliva, niti ću pomenuti njihova imena ustima mojim.[13] Oni odbaciše mene – Cara, i prihvatiše – Ćesara. Nešto niže: svagda vidim pred sobom Gospoda; tome me i noću uči utroba moja; i posle ovoga veoma jasno kaže: nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi trulenje. Nije kazao: nećeš dozvoliti da tvoj pravednik okusi[14] – smrt; u tom slučaju moglo bi se zaključiti da On nije ni umro, te kaže: truleži ja neću videti, niti će me smrt zadržati u svojoj vlasti. Pokazao si mi puteve života.[15] Vidi sa kolikom jasnošću nagoveštava život posle smrti. Osvrni se sada i na trideseti psalam: hvaliću te, Gospode, jer si me uzdigao i nisi dozvolio neprijateljima mojim da mi se svete.[16] Šta to znači? Jesi li se ti sam izbavio od neprijatelja i jesi li se sam oslobodio? Na ovo pitanje On sam odgovara: Gospode! Izveo si dušu moju iz ada![17] Najpre kaže proročki: nećeš ostaviti; a potom: izveo si; ovde se govori kao o nečem što se desilo, što se imalo desiti. Spasao si me od pakla. Kada je ovo imalo da se desi? Uveče će se čuti plač, a ujutro radost.[18] Veče je za učenike bilo tužno, a ujutro ih je osenila radost zbog vaskrsa.
5. Želiš li da čuješ i o mestu? U Pesmi nad pesmama Isus kaže: siđoh u vrt orahov.[19] Tamo gde je On raspet i sahranjen beše vrt. Iako je ovo mesto sada ukrašeno mnogim carskim darovima, znajte da je ono najpre bilo vrt, što se može videti po izvesnim znacima i sada još vidljivim. Vrt je zatvoren, izvorište je zapečaćeno[20] od strane Judejaca koji rekoše (Pilatu): setimo se da onaj lažac za života još svoga kaza da će posle tri dana ustati. Naredi da se grob obezbedi.[21] Posle toga oni dođoše i obezbediše grob, navališe veliki kamen i postaviše stražu.[22] Dobro je neko kazao protiv njih: svaki čas kušaš ga.[23] Šta znači zapečaćen izvor? Ili: izvor vode žive?[24] To je Spasitelj lično za koga je napisano: jer je u Tebi izvor života.[25]
6. Šta nam Sofonije govori u ime Hristovo? Oni uraniše i pokvariše sva dela svoja[26] tj. Judejci, kod kojih nije ostao ni grozd spasenja, čak ni mali grozdić, jer je posečen vinograd njihov. Čujte šta On kaže učenicima: čekajte me do jutra dana i tada očekuj vaskrs. Čekajte me do jutra kada ću se podignuti na plen, govori Gospod?[27] (u Martirionu). Vidiš li da je prorok tačno predvideo i mesto vaskrsa koje se naziva Martirion? Koji bi drugi razlog mogao biti da se mesto Golgote i Vaskrsenja ne naziva crkvom, kao i druge crkve, nego Martirion? Verovatno na osnovu proročkih reči: u dan vaskrsa moga za svedočanstvo (na Martirion).
7. Ko je još takav? Koji je znak Vaskrsloga? U navedenom proroštvu On o tome jasno kaže: tada ću promeniti narodima jezik.[28] Nakon vaskrsenja, kada je sišao Duh Sveti, obnarodovan je dar jezika radi služenja Gospodu složnim ramenima. Koji još znak nalazimo u tom proroštvu osim što će se služiti Gospodu složnim ramenima? Iz krajeva etiopskih doneće mi darove.[29] Da li znaš šta piše u Delima? Došljaci iz krajeva etiopskih.[30] Dakle, kada Pismo govori i o vremenu i o karakteristikama mesta i o znacima vaskrsenja: ti se uveri u vaskrsenje i neka te niko ne pokoleba u ispovedanju Hrista koji je vaskrsao iz mrtvih.
8. Evo ti i drugi dokaz koji nalazimo u osamdeset osmom psalmu, a pruža nam ga lično Hristos koji govori ustima proroka (sam taj koji govori kasnije se i javio): Gospode Bože, spasenja moga, dan i noć vapih pred tobom; nešto niže: bejah kao čovek bez pomoći, bačen među mrtve?[31] Nije kazao, čovek bez pomoći, nego: kao čovek bez pomoći. On nije razapet zbog toga što je bio obesnažen i nemoćan, nego dobrovoljno, a smrt nije bila neophodan ishod njegove nemoći. Kao ubijeni, koji leže u grobu. Znak? Udaljio si od mene poznanike moje. Naime, učenici njegovi se razbežaše. Zar ćeš mrtvima činiti čuda? Zatim nešto kasnije: i Ja ti, Gospode, vapih i ujutro te moja molitva preduhitruje.[32] Vidiš li kako se ukazuje na okolnosti i vreme, i stradanja i vaskrsenja.
9. Odakle je Spasitelj ustao? U Pesmi nad pesmama On govori: ustani, priđi najbliža moja; i potom: u postelji kamenoj.[33] Kamenom posteljom On je nazvao pećinu koja se nalazila pred vratima groba Spasiteljevog, u kojoj je i isklesan grob, kao što je i danas običaj na groblju. Sada se sve ovo ne vidi, ali onda je to bilo uobičajeno radi ukrašavanja. Pre nego što je pobožna carska ljubav ukrasila grob, peštera se nalazila pred kamenom. Ali, gde je taj kamen? Da li se on nalazi usred grada ili pod zidinama njegovim? Da li su u pitanju stare zidine ili kasnije dograđene i sazidane? Na ovo On odgovara u Pesmi: u raselinama kamenim, u zaklonu vrletnom.[34]
10. U koje vreme vaskrsava Spasitelj? Da li u leto ili u neko drugo doba? U napred pomenutoj Pesmi nad pesmama On direktno kaže: zima prođe, kiše prestadoše, pojaviše se cvetovi na zemlji, nastupilo je vreme obrezivanja.[35] Nije li ovo vreme, u kome smo mi sada, period kada zemlja pušta razno cveće, kada se obrezuju vinogradske loze? Vidiš kako je jasno kazao da je i zima prošla? Kada dođe mesec mart već nastaje proleće. A to doba godine i taj mesec predstavljaju početak godine kod Jevreja; to je prvi mesec godine i u njemu se proslavlja Pasha; u njihovo vreme praobrazna,a sada istinska. Ovaj period jeste vreme stvaranja sveta. Bog je tada kazao: neka zemlja pusti zelje i bilje po njihovim vrstama, koje donose seme u svoje vreme?[36] I sada kad bolje pogledaš, videćeš da trava daje seme u svoje vreme. Kao što je onda Bog, stvorivši sunce i mesec, ustanovio za njih ravnodnevicu i vremeni tok, tako je isto baš u ovo vreme, nedavno, bila ravnodnevnica. Potom je Bog kazao: stvorimo čoveka po liku i obličju našem.[37] Ono što se podrazumeva pod likom, to je čovek zadržao; a što se tiče obličja, to je čovek svojim prestupom unakazio. Dakle, u to vreme u koje je čovek izgubio darovano, nastalo je iskupljenje. Kada je stvoreni čovek zbog prestupa svog izagnan iz raja, u to isto vreme je, pošto je poverovao, uveden u raj. Znači, spasenje se savršilo u isto doba godine u koje se desio i pad njegov tj. kada se cveće pojavilo na zemlji i kada je nastalo vreme obrezivanja.
11. Vrt je bio mesto pogreba u kome behu zasađene vinogradske loze. Isus kaže: Ja sam loza.[38] Dakle, On je nasađen na zemlji da bi iskorenio prokletstvo koje je uzrokovao Adam. Zemlja je bila osuđena da rađa trnje i korov; iz zemlje je izašla loza kako bi se ispunilo napisano: istina zasija iz zemlje i pravda sa nebesa dođe.[39] Šta će govoriti onaj koga sahranjuju u vrtu? Uzeh smirnu svoju sa mirisima mojim.[40] Zatim: smirna i aloja sa svim prvim mirisima.[41] Sve ove stvari koriste se o sahrani; i u evanđelju piše: dođoše žene na grob noseći mirise; i Nikodim noseći pomešane smirnu i aloju.[42] Potom piše: jedoh hleb moj sa medom mojim.[43] U vreme stradanja okušao je gorko, a u vreme vaskrsa slatko. Vaskrsavši, ušao je On kroz zatvorena vrata; učenici nisu verovali i mišljahu da vide duha.[44] Na ovo On reče: opipajte rebra moja i vidite; stavite prste u rane moje kao što je Toma opipao. Dok se oni još čuđahu od radosti, reče im; imate li ovde šta za jelo? Oni mu dadoše meda u saću.[45] Vidiši li kako se tačno ispuniše sve reči: jedoh hleb moj sa medom mojim.
12. Pre no što je On ušao kroz zatvorena vrata, čestite i pobožne žene su tražile Ženiha i lekara duša. Dođoše blažene žene na grob tražeći Vaskrsloga, a suze su tekle iz očiju njihovih u vreme kad je više priličila radost i veselje zbog Vaskrsloga. Marija je došla na grob tražeći, kao što piše evanđelje, i nije Ga pronašla. Nešto kasnije je čula vest od anćela i napokon je i sama videla Hrista. Nije li i o ovom proročki napisano? U Pesmi nad pesmama piše: na postelji svojoj tražah onoga koga je zavolela duša moja.[46] U koje vreme? Na postelji svojoj tokom noći tražah onoga koga je zavolela duša moja. (Marija, kaže evanđelje, dođe na grob još dok beše mrak[47]. Na postelji svojoj tražah tokom noći i ne nađoh Ga. U evanđelju Marija kaže: uzeše Gospoda moga i ne znam gde Ga položiše.[48] Anđeli koji se tu pojaviše odagnavaju njezinu nedoumicu i neznanje. Oni kažu: što tražite živog među mrtvima?[49] Ne samo da je On vaskrsao, nego je vaskrsao sa mrtvima! Marija to nije znala i zbog toga se u Pesmi nad pesmama u njezino ime kaže: vidite li Onoga koga ljubi duša moja? Malo ranije dođoh od njih tj. od dva anđela, dok ne pronađem onoga koga ljubi duša moja: pronađoh Ga i ne ostavih Ga.[50]
13. Nakon javljanja anđela sam Isus blagovesti o sebi, kako nam svedoči evanđelje: i srete ih Isus i reče im: radujte se; oni pripadoše nogama njegovim.[51] Uhvatiše se za noge Njegove i ispuniše proročke reči: pronađoh Ga i ne ostavih Ga. Iako je telo žene slabašno, duh njezin je odvažan: mnogo vode ne može ugasiti ljubav, niti je reke mogu potopiti.[52] Mrtav beše taj koga su tražili, ali nada šihova u vaskrseše nije ugasla. Anđeo ponovo kaže ženama: ne plašite se vi:[53] ie kažem vojnicima: ne plašite se, nego vama! Oni neka se plaše da bi, uverivši se opitom, posvedočili i kazali: zaista beše Sin Božiji,[54] vi nemate razloga za strah, pošto savršena ljubav odgoni strah.[55] Idite i kažite učenicima njegovim da je ustao iz mrtvih…[56] Oni otidoše u radosnom strahu. Zar nije i o tome napisano? Drugi psalam, koji blagovesti o Hristovom stradanju, kaže: radite Gospodu sa strahom i radujte mu se s trepetom.[57] Radujte se, jer je vaskrsao Gospod, ali radujte se sa trepetom, zbog zemljotresa koji je propratio njegov vaskrs i anđela koji se pojavio u vidu munje.
14. Arhijereji i fariseji zapečatiše po volji Pilatovoj grob, ali žene ipak videše Vaskrsavšeg. Isaija koji je predvideo i okarakterisao trud arhijereja kao zaludan, a veru žena kao postojanu, kaže: žene će dolaziti …jer su ljudi (narod) nerazumni.[58] Arhijereji ne shvataju, a žene svojim očima vide. Kada se vojnici vratiše u grad i izvestiše starešine o svemu što se desilo, arhijereji im kazaše: recite da učenici njegovi dođoše noću i ukradoše telo njegovo dok smo mi spavali.[59] Isaija je i ovo vrlo dobro predvideo i kao da u njihovo ime govori: ali kažite i razglasite drugu priču.[60] Vaskrsli je ustao, a oni novcem potkupljuju vojnike, ali ne mogu da prevare one koji sada vladaju. U ono vreme vojnici prodadoše istinu, ali sadašnji carevi, podstaknuti pobožnošću, izgradiše i ukrasiše srebrom i zlatom ovu svetu crkvu Vaskrsenja Spasitelja Boga u kojoj se mi nalazimo i obogatiše je dragocenim utvarama od srebra i zlata. Ako za ovo sazna načelnik, mi ćemo ga već umiriti.[61] Istina, vi ste ubedili vojnike, ali niste ubedili vaseljenu i svet. Zbog čega, kada je Petar izašao iz tamnice, straža beše osuđena, a vojnici koji su čuvali Hrista nisu bili osuđeni? Ovima je od Iroda sledovala kazna jer nisu umeli da se zaštite i odbrane, a ovi drugi iako kazaše istinu, prihvatiše da je sakriju zbog ponuđenog novca te ih arhijereji zaštitiše. Iako malobrojni Judejci tada poverovaše u rečeno, ipak se svet umirio. Oni koji sakriše istinu i sami postadoše nepoznati, a oni koji je prihvatiše pojaviše se na videlu silom Spasitelja koji ne samo da je sam vaskrsao iz mrtvih, nego je sa sobom vaskrsao i druge mrtvace u čije ime prorok Osija nedvojbeno kaže: isceliće nas posle dva dana i u treći dan ćemo vaskrsnuti i živi biti pred njim.[62]
15. Pošto Judejci ostadoše nepokorni i neubeđeni božanskim Pismom, pošto zaboraviše sve zapisano i protivureče tj. osporavaju vaskrsenje Isusa, dobro je upitati ih: zbog čega vi, koji tvrdite da su Jelisej i Ilija vaskrsavali mrtve, osporavate vaskrsenje našeg Spasitelja? Zar zbog toga što mi danas nemamo nikoga od živih svedoka iz onoga vremena? U tom slučaju i vi nama ukažite na svedoke iz onoga vremena. Vi ćete možda kazati: o tome piše; pa i o ovome piše! Zbog čega vi jedno od zapisanog uvažavate, a drugo zapisano osporavate? O onome su pisali Jevreji; pa i apostoli behu Jevreji! Zbog čega ne verujete Judejcima? Matej, pisac evanđelja, napisao ga je na jevrejskom jeziku, a propovednik Pavle je Jevrejin od Jevrejina;[63] ta svi od dvanaestorice behu Jevreji! Dalje: petnaestorica episkopa jerusalimskih behu po nasleđu postavljani iz jevrejskog roda. Zbog čega, dakle, ono što je lično vaše prihvatate, a sve što je naše odbacujete, pa čak i ono što napisaše vaši Jevreji?
16. Ako neko ostane uporan pa kaže: nemoguće je vaskrsavanje mrtvih! Odgovorite: ipak je Jelisej u dva navrata vaskrsavao i za vreme svoga života i posle smrti svoje. Mi verujemo da je mrtvac, dotakavši se mrtvog Jeliseja vaskrsao; zar nije i Hristos mogao ustati iz mrtvih? Uostalom, u onom slučaju, mrtvac koji se dotakao Jeliseja oživeo je, ali je Jelisej i dalje ostao mrtav; ovde, međutim, i sam Mrtvac je vaskrsao i još sa njim mnoštvo drugih mrtvaca vaskrsoše iako Ga nisu ni dotakli! Tela mnogih svetih ustadoše i izišavši iz grobova po vaskrsenju njegovom uđoše u sveti grad,[64] (očigledno u ovaj grad u kome mi živimo i u kome se sada nalazimo) i javiše se mnogima. Jelisej je vaskrsao mrtvaca, ali nije pokorio vaseljenu; Ilija je takođe vaskrsao mrtvaca, ali imenom Ilijinim ne izgone se zlodusi. Kad ovako govorimo mi ne omalovažavamo proroke, nego time mnogo više hvalimo njihovog Vladiku. Mi, kada hvalimo svoje, ne osuđujemo pri tom ono što oni imaju, jer i to je naše, odnosno, onim što nalazimo kod njih mi potvrđujemo naše.
17. Uporni Judejci opet tvrde da je mrtvi (Isus), pošto je nedavno umro, mogao da vaskrsne zbog toga što je u njemu bilo još života: pokažite nam, međutim, na koji način trodnevni mrtvac može da ustane; kako je moguće da već sahranjeni čovek posle tri dana ustane? Kad mi tražimo na ovo odgovor, nama ga već pruža sam Isus u evanđelju, rečima: kao što je Jona proveo tri dana i tri noći u utrobi kita, tako će i Sin Čovečiji provesti u srcu zemlje tri dana i tri noći.[65] Razmatranjem storije o Joni možemo pronaći veliku sličnost. Isus je bio poslan da propoveda pokajanje; i Jona je radi toga poslan. Ali on je bežao od poslanja ne znajući šta će mu se desiti; a Isus dobrovoljno polazi na propoved spasonosnog pokajanja. Jona je spavao u brodu i drhtao tokom bure; a Isus, dok je po volji Božijoj spavao, desila se bura na moru kojom je potvrđena sila Spavajućeg. Onome su kazali: zašto drhtiš? Ustani i moli svoga Boga da nas spase![66] Vladici, međutim, kažu: Gospode! Spasi nas![67] Tamo rekoše: moli Boga svoga; a ovde: spasi nas! Onaj je odgovorio: uzmite me i bacite u more i umiriće se,[68] ovde je sam Isus zapretio moru i vetru i nastade velika tišina.[69] Onaj je bačen u utrobu kita; ovaj, međutim, dobrovoljno silazi tamo gde je umni kit dobrovoljno sišao, da bi smrt izbljuvala progutane, kao što piše: iz ruku adovih ću ih izbaviti i od smrti ću ih iskupiti.[70]
18. Pošto se već dotakosmo ovog pitanja, razmotrimo šta je nemogućije: sahranjenom čoveku ustati iz utrobe zemlje ili čoveku u utrobi kita da ostane živ i nesvaren u telu životinje? Ko od ljudi ne zna da utrobe životinja imaju jaku kiselinu i temperaturu tako da se u njoj svari i nestane sve, pa čak i kosti pojedenog? Kako je Jona mogao da ostane tri dana u utrobi kita, a da ga ovaj ne svari? Priroda svih ljudi je ista, pa ako čovek ne udiše vazduh, jednostavno umire; kako je Jona ostao živ, iako tri dana nije udisao vazduh? Judejci na ovo odgovaraju: Joni je u adu bila pružena sila Božija; pa zar Gospod, koji mu je nisposlao takvu silu i darovao život sluzi svome, nije mogao sam sebi darovati takvu silu? Ako je tačno ono, onda je tačno i ovo. Verujem da je Jona sačuvan, jer Bogu je sve moguće.[71] Verujem, međutim, da je i Hristos vaskrsao iz mrtvih. O tome ja nalazim mnoštvo dokaza kako u božanskom Pismu, tako i u sili Vaskrsloga koja se sve do sada pokazuje; On je u ad otišao sam, a iz ada je izašao sa mnogima. On je sišao u smrt, a mnoga tela svetih ustadoše[72] kroz njega.
19. Smrt se uplašila videći neobičnu novinu kako silazi u ad; videla je Onoga koji nije vezan uzama smrti i ada. Zbog čega se vi, čuvari ada, uplašiste i užasnuste? Kakav je to neobičan strah ovladao vama? Smrt je pobegla potvrđujući svoj strah. Stekoše se sveti proroci i Mojsej zakonodavac i Avraam, i Isaak, i Jakov, i David, i Samuilo, i Isaija i Krstitelj Jovan, koji je posvedočio govoreći: jesi li ti Taj koji treba da dođe, ili da čekamo drugoga?[73] Svi pravednici, koje je smrt progutala, sada su iskupljeni. Blagovešteni Car dužan je bio da bude Iskupitelj dobrih glasnika svojih. Tada je svaki pravednik kazao: smrti, gde ti je žalac? Ade, gde ti je pobeda?[74] Sve nas je iskupio Pobedonosac!
20. Obličje ovog Spasitelja našeg predstavio je prorok Jona koji se u utrobi kita molio ovako: zavapih u nevolji svojoj … iz utrobe adove.[75] Iako se on nalazio u kitu, on za sebe tvrdi da se nalazi u adu. On je, naime, praobrazovao Hrista koji je imao da siđe u ad. Nešto kasnije on u ime Hristovo govori i prorokuje veoma jasno: optekoše me vode do duše, bezdan me opkoli.[76] Međutim, on se nalazio u utrobi kitovoj: kakav bezdan te je opkolio (proroče)? Dobro znam, kaže on, da ja sobom dočaravam onoga koji ima biti položen u grobnicu isečenu u kamenu. Jona, nalazeći se u moru, kaže: siđoh u zemlju, iz razloga što on praobrazuje Hrista koji je sišao u središte zemlje. Predviđajući da će Judejci nagovoriti vojnike da proture laž: recite da Ga ukradoše, reče: koji drže lažne taštine ostavljaju svoju milost.[77] Došao je milosrdan i umilostivljiv koga razapeše, ali On ustade, davši svoju časnu krv za Judejce i pagane. Međutim, oni govore: recite da Ga ukradoše (oni) koji drže lažne taštine. O njegovom vaskrsenju Isaija kaže: izvedi iz zemlje velikog Pastira ovcama.[78] Još je dodao: velikog, da Ga ne bi poštovali i smatrali ravnim pređašnjim pastirima koji su postojali.
21. Imajući proroštva, ostanimo u veri. Neka padnu posrnuli i pali zbog neverja, jer to i žele; a ti stoj na kamenu vere, utvrdi se u vaskrsenje da te ni jedan jeretik ne bi mogao pokolebati po tom pitanju. Manihejci i sada govore da je Spasiteljevo vaskrsenje mašta, a ne realnost, ne uvažavajući Pavlove reči: koji je iz semena Davidovog po telu.[79] A malo kasnije: iz vaskrsenja od mrtvih Isusa Hrista Gospoda našeg.[80] Na drugom mestu opet, obraćajući se njima, kaže: da ne kažeš u srcu svome … ko će sići u bezdan tj. da izvede Hrista iz mrtvih?[81] Sa istim ciljem on je još negde napisao ovo: pamti Isusa Hrista vaskrsloga iz mrtvih.[82] I opet: ako Hristos nije ustao, zaludna je propoved naša, pa zaludna i vera vaša. A pokazujemo se i lažni svedoci Božiji što svedočismo protiv Boga da vaskrse Hrista, kojega ne vaskrse.[83] Zatim kaže: ali Hristos ustade iz mrtvih i postade prvina umrlima; i javi se Kifi, a potom i jedanaestorici.[84] Ako ne veruješ jednom svedoku, poveruj jedanaestorici svedoka. Potom se javi više od pet stotini braće.[85] Ako ne veruješ dvanaestorici, onda uvaži svedočenje pet stotina ljudi. Potom se javi Jakovu,[86] bratu svome, prvom Episkopu pastve ove. Dakle, ako je taj Episkop video vaskrsloga Isusa Hrista u njegovom pravom izgledu onda ti, kao učenik njegov, ne možeš biti u nedoumici. Možda ćeš kazati da je Jakov, kao brat njegov, zbog uljudnosti zasvedočio; ali, naposletku javi se i meni,[87] Pavlu, njegovom protivniku. Da li svedočenje neprijatelja može izazvati podozrenje? Taj koji je negda bio gonitelj, sada blagovesti vaskrsenje.
22. Mnogo je svedoka Hristovog vaskrsa: noć i svetlost punog meseca (to beše šesnaesta noć); kamen grobni koji Ga je prihvatio – kamen će se usprotiviti Judejcima, jer je video Gospoda. Odvaljeni kamen, koji sve do sada leži na onom mestu, svedočiće o vaskrsenju. Anđeli Božiji, koji se javiše, svedočiće o vaskrsenju Jedinorođenoga. Petar i Jovan i Toma i svi ostali apoStoli, od kojih neki dođoše na grob i videše pogrebne povoje u koje je On bio uvijen, koji su ostali u grobu posle vaskrsa; drugi povoji su obmotali ruke i noge njegove i videli su rane od klinova; svi oni primiše spasiteljnu moć duvanjem da silom Duha Svetoga opraštaju grehe; žene koje su Ga držale za noge i koje su bile svedoci jakog zemljotresa, i svetlost javivšeg se anđela, i povoji u koje je bio uvijen i koje je po vaskrsu ostavio, i vojnici, i novac koji su dobili, i samo mesto koje se i sad još vidi, i neizmerno ukrašeni dom ove svete crkve koju je podigla hristoljubiva revnost blažene pamjati cara Konstantina: (sve ovo svedoči o vaskrsenju)!
23. I Tavita svedoči o vaskrsenju Isusovom, jer je i sama vaskrsnuta iz mrtvih imenom njegovim. Kako da ne verujemo u njegovo vaskrsenje kad čak i njegovo ime ima moć da vaskrsava iz mrtvih? I more svedoči o vaskrsenju Isusovom: svedoče i ribolovci, i užarena vatra, i riba položena na žar. Svedoči i Petar koji Ga se tri puta odrekao da bi Ga potom tri puta ispovedio i dobio zapovest da napasa duhovne ovce. Sve do sada postoji Jeleon i kao da i danas očima vernika pokazuje Uznosećeg se na nebo i vrata nebeska koja se pred njim otvaraju. U Vitlejemu je On sišao sa nebesa, a sa gore jeleonske se uzneo na nebo. Tamo je započeo svoje podvige, a ovde je ovenčan zbog svojih podviga. Dakle, imaš veoma mnogo svedoka. Za svedoka možeš uzeti i ovo mesto Vaznesenja, kao i mesto Vaskrsenja. Tu su i anđeli koji se pojaviše u oblacima, kao i sami oblaci na kojima se uzneo, i učenici koji se nakon Vaznesenja njegovog vratiše kući.
24. Poredak učenja vere potrebuje da nešto kažem i o Vaznesenju, međutim, blagodat Božija je ustrojila da si ti snishodljivošću ove blagodati veoma dovoljno, koliko naše sile dozvoljavaju i omogućavaju, o tome slušao uoči dana Gospodnjeg Vaskrsa, u događaju o kome smo čitali i koji u sebi već sadrži kazivanje o Vaznesenju Spasiteljevom na nebesa. Iako se tada kazano odnosilo na sve prisutne vernike, ipak je ono najpre tebi (koji se spremaš za prosvećenje) upućeno! Pitanje je, međugim, da li si potpuno pronikao u kazano? Poznato ti je da te poredak Simvola vere uči da veruješ u vaskrsloga u treći dan, koji se vazneo na nebesa i seo desno od Oca. Iako mislim da ti pažljivo paziš i pamtiš sve što je rečeno, ipak ću sada tek ovlaš da ponovim kazano. Opomeni se da piše u psalmima: ide Bog uz podvikivanje.[88] Opomeni se da su i božanske Sile govorile jedna drugoj: uzmite vrata knezovi.[89] Opomeni se reči: uzašao si na visinu i zaplenio plen.[90] Seti se reči proroka: sagradio je sebi kelije na nebu.[91] Seti se i svega ostalog što ti je sinoć govoreno protiv Judejaca koji neprestano oponiraju.
25. Pošto oni i Vaznesenje Gospodnje smatraju nemogućim, ti se seti šta je kazano o prenosu Avakumovom. Ako je anđeo mogao da prenese Avakuma držeći ga za kosu glave njegove, tim pre je Vladika, i proroka i anđela, koji se na oblacima uzneo sa gore jeleonske, mogao da uzađe na nebesa. Opomeni se i sličnih čudesa: prvenstvo svakako daj Vladici koji čini čuda. Svi oni behu nošeni, a Ovaj nosi sve. Seti se da je Enoh nestao,[92] a Isus se uzneo. Seti se šta je sinoć kazano za Iliju: uzet je i uznesen na vatrenoj kočiji; Hristova kočija su tušta i tma i hiljade.[93] Ilija je uznesen sa iStočne strane Jordana, a Hristos se vazneo sa istočne strane potoka kedarskog; onaj ka nebu,[94] a Isus direktno u nebo. Onaj je kazao da će Duh Sveti darovati učeniku sugube darove, a Hristos je u tolikoj meri darovao učenicima svojim blagodat Duha Svetoga da oni ne samo da su Ga imali za sebe, nego su Ga darivali i verujućima, polaganjem ruku svojih na njih.
26. Kada se na ovakav način budemo sporili sa Judejcima i pobedimo ih u raspravi navođenjem ovih i njima sličnih primera, tada se obratimo uzvišenosti slave Spasiteljeve, zbog toga što su oni sluge, a On je Sin Božiji. Te uzvišenosti se ti opomeni i kada budeš čitao da je Hristov sluga, Pavle, bio uznet do trećeg neba.[95] Ako je Ilija dostigao samo do prvog neba, a Pavle do trećeg, svakako, da je Pavle udostojen veće časti. Ne stidi se svojih apostola. Oni nisu tuđi Mojseju, niti su manji od proroka; oni su dobri među boljima i još bolji od boljih. Iako je Ilija uznet na nebo, ipak Petar ima ključeve Carstva Nebeskog i on je čuo ove reči: što svežeš na zemlji biće svezano i na nebu.[96] Ilija je samo na nebo uznesen, a Pavle i na nebo i u raj (učenicima Isusovim priliči da dobiju mnogo veću blagodat): slušao je neizrecive reči koje čovek ne može da iskaže.[97] Pavle je vraćen sa ove visine ne što je bio nedostojan da ostane na trećem nebu, nego da bi, pošto se sam nasladio onim što premašuje čovekovo poimanje, sišao u slavi i propovedao Hrista, da bi posle toga postradao za njega i primio venac mučenički. Više neću govoriti ni o čemu što se tiče ovog predmeta i što rekosmo o tome sinoć. Za trezvene slušaoce dovoljno je kazati ovoliko i oni će shvatiti.
27. Seti se i svega onoga što smo mnogo puta već govorili o sedanju Sina desno od Oca, o čemu se po poretku u Simvolu vere govori: koji se uzneo na nebo i seo desno od Oca. Nećemo mnogo raspravljati o svojstvu prestola, jer nam je to nedostižno; nećemo mnogo govoriti ni o primedbama zlonamernih koji tvrde da je Sin počeo da sedi desno od Oca tek posle Raspeća i Vaskrsenja i uzlaska na nebesa, jer On nije posle izvesnog vremena tek dobio presto, nego od kada postoji. On svagda postoji kao rođeni Sin i sedi sa Ocem. I taj presto, do dolaska Spasiteljevog u telu, video je prorok Isaija koji kaže: videh Gospoda kako sedi na prestolu visokom, preuznešenom…[98] Naime, Oca niko nikada video nije. Taj koji se tada javio proroku bio je Sin. Psalmopevac kaže: Gotov je presto tvoj od vajkada, od večnosti ti postojiš.[99] O ovome postoje mnoga svedočanstva i dokazi, pa zbog kratkoće vremena zadovoljićemo se samo kazanim.
28. Sada je red da u nekoliko reči progovorimo o svemu što se tiče sedenja Sina desno od Oca. Sto deseti psalam jasno kaže: reče Gospod Gospodu mome: sedi desno od mene dok ne položim neprijatelje tvoje podnožju nogu tvojih. Spasitelj, potvrđujući kazano u evanđelju, kaže da David nije ovo kazao sam od sebe, nego po nadahnuću Duhom Svetim: kako David duhom naziva Ga Gospodom, jer kaže: reče Gospod Gospodu mome, sedi desno od mene…[100] U Delima apostolskim je kazano da je u dan Pedesetnice Petar stao sa jedanaestoricom apostola i razgovarajući sa Izrailjcima istim ovim rečima podsetio na svedočanstvo koje se nalazi u sto desetom psalmu.
29. Treba ukazati i na druge dokaze koji se odnose na sedenje Sina desno od Oca. U evanđelju po Mateju piše: zaista vam kažem da ćete od sada videti Sina Čovečijeg kako sedi desno u sili…[101] I apostol Petar kaže u svojoj poslanici: vaskrsenjem Isusa Hrista koji, otišavši na nebo, sedi desno od Oca.[102] Apostol Pavle piše Rimljanima: Hristos Isus umrevši i vaskrsavši, sedi desno od Boga.[103] A u poslanici Efescima kaže: kakva je neizmerna veličina sile njegove na nama koji verujemo dejstvom sile njegove koju učini u Hristu vaskrsavši Ga iz mrtvih i posadi sebi s desne strane na nebesima.[104] Kološane ovako poučava: ako ste vaskrsli sa Hristom, tražite ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga.[105] U poslanici Jevrejima piše: očistivši grehe naše sede desno na prestolu veličanstva; a kasnije: kome je od anđela rekao nekada: sedi desno od mene dok ne položim neprijatelje tvoje podnožju nogu tvojih.[106] I još: On prinesavši za sve jednu žrtvu, svagda sedi desno od Boga čekajući dok se ne polože neprijatelji njegovi podnožju nogu njegovih; dalje: gledajući na Načelnika vere i Savršitelja Isusa, ko)i umesto predstojeće mu radosti pretrpi krst, ne mareći za sramotu i sede s desne strane prestola Božijeg.[107]
30. Postoje i drugi dokazi o sedenju Jedinorođenoga s desne strane Oca, ali za sada ćemo se zadovoljiti rečenim, napominjući vam još jednom da On nije ovu čast dobio posle ovaploćenja tek, nego je pre svih vekova jedinorođeni Sin Božiji, Gospod naš Isus Hristos, imao svagda presto desno od Oca. Sam Bog svega, Otac Hrista i Gospod naš Isus Hristos, sišavši i uznesavši se i sednuvši zajedno sa Ocem, neka čuva duše vaše i neka očuva vašu veru tvrdom i nepokolebivom; neka vas vaskrsne od smrtonosnih grehova vaših i udostoji nadnebesnog dara; neka vas udostoji da budete uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu,[108] u vreme najprijatnije; dok ne dođe to vreme drugog i slavnog dolaska njegovog, neka zapiše imena vaša u knjizi života i zapisavši ih, neka ih nikada ne izbriše. (Mnogima koji otpadnu brišu se imena); neka vas udostoji vere u Vaskrsloga i Vaznesavšeg se, koji će opet doći, ali ne sa zemlje (budi oprezan, čoveče, jer će doći prevaranti), koji sedi na visini i koji se nalazi sada zajedno sa nama, koji vidi obličje i postojanost vere svakoga od vas. To što On sada odsustvuje od nas svojim telom neka te ne zbuni da ne pomisliš da je On odsutan i duhom. On je među nama; On čuje sve što mi govorimo o njemu, zna pomisli tvoje i ispituje srca i utrobe. On je i sada već spreman da sve vas koji se pripremate za krštenje predstavi Ocu u Duhu Svetom i da kaže: eto, ja i deca koju si mi dao,[109] Bože! Neka bude slava njegova u vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govoreno u Jerusalimu oglašenima, bez pripreme, na reči: koji je vaskrsao iz mrtvih trećeg dana i uzneo se na nebo i seo desno od Oca; kao i na reči apostolske: blagovestim vam, braćo, ono što već rekoh, i daqe… da ]e ustao treći dan po pismu, i daqe… I Kor 15:1, 4.
  2. Is 66:10.
  3. Mt28:9.
  4. Ps88:6.
  5. Kor15:4.
  6. Is57:2.
  7. Is57:1, 2, 9
  8. Post49:9
  9. Broj24:9
  10. Ps 21:16.
  11. Is. 51, 1
  12. Ps11:6
  13. Ps. 16, 1;4
  14. Ps16:8, 7,10.
  15. Ps 16:11
  16. Ps 30:1.
  17. Tamo. stih 4.
  18. Ps30:5
  19. Pesma 6:10
  20. Pesma 4:12
  21. Mt 27:63, 64
  22. Tamo. stih 66
  23. Jov7:18.
  24. Pesma4:15.
  25. Ps 36:10
  26. Sof 3:7
  27. Tamo. stih 8
  28. SofZ:9
  29. SofZ:10
  30. Dela 3:9-10.
  31. Ps88:2, 5.
  32. Ps88:5, 9,11,14.
  33. Pesma 2:10, 14
  34. Pesma2:14
  35. Pesma 2:11-12
  36. Post 1:11
  37. Post1:26
  38. Jn 15:1
  39. Ps 85:12
  40. Pesma 5:1
  41. Pesma 4:14
  42. Lk 24:1; Jn 19:39
  43. Pesma5:1
  44. Lk 24:37
  45. Lk 24:3742
  46. Pesma 3:1
  47. Jn 20:1
  48. Jn 20:13
  49. Lk 24:5
  50. Pesma 3:3, 4
  51. Mt28:9
  52. Pesma 8:7
  53. Mt 28:10
  54. Mt 27:54
  55. I Jn 4:18
  56. Mt 28:7
  57. Ps2:11.
  58. Is 27:11
  59. Mt 28:13
  60. Is 30:10
  61. Mt 28:14
  62. Os6:3
  63. Flp 3:5.
  64. Mt 27:52, 53.
  65. Mt 12:40
  66. Jona 1:6
  67. Mt8:25.
  68. Jn 1:12.
  69. Mt8:26
  70. Os 13:14
  71. Mt 19:26
  72. Mt 27:52
  73. Mt11:3
  74. 1 Kor 15:55
  75. Jona2:3.
  76. Jona2:6.
  77. Jona2:9
  78. Is63:11
  79. Rm1:3
  80. Rm1:4
  81. Rm10:7
  82. 2 Tim2:8
  83. I Kor 15:14,15
  84. Tamo. stih 20, 5
  85. stih 6
  86. 1KoR15:7.
  87. stih 8.
  88. Ps47:5
  89. Ps23:7
  90. Ef4:8.
  91. Amos9:6.
  92. Post 5:24
  93. Ps 68:18
  94. IVCar2:11.
  95. 2 Kor12:2.
  96. Mt. 16:19
  97. 2Kor12:4
  98. Is6:1
  99. Ps93:2
  100. Mt 22:43, 44
  101. Mt 26:64
  102. I Petr 3:21, 22.
  103. Rm8:34.
  104. Ef 1:19, 20.
  105. Kol 3:1.
  106. Jevr 1:3, 13
  107. Jevr 10:12,13; 12:2.
  108. 1 Sol4:17.
  109. Jevr2:13.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *