POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA DESETA[1]
 
1. Oni koji se naučiše veri u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, dužni su da veruju i u Sina jedinorođenog: ko se odriče Sina, nema ni Oca.[2] Ja sam vrata, kaže Isus; niko ne može doći Ocu, sem kroz mene.[3] Ako izbegavaš ta vrata, nećeš poznati Oca. Niko ne zna Oca do Sin i kome Sin izvoli otkriti.[4] Ako odbaciš Otkrovitelja, ostaješ u neznanju. U evanđelju piše: ko ne veruje u Sina, neće videti života i Gnev Božiji prebiva na njemu.[5] Otac se gnevi kad se poriče Sin njegov jedinorođeni. Caru vrlo teško pada kada sramote i ruže njegovog običnog vojnika; njegov gnev se povećava kada se ruži njegov telohranitelj ili blizak prijatelj; ali, ako neko ožalosti i osramoti jedinorođenog Sina Carevog, ko će biti u stanju da umilostivi i umoli Oca, razljućenog zbog sramoćenja Sina svoga?
2. Ako neko želi da bude pobožan poštovalac Boga, taj neka se klanja Sinu; u protivnom, Otac neće prihvatiti njegovo služenje. Otac sa nebesa poručuje: ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.[6] Otac je veoma snishodljiv prema svome Sinu; ako ti ne budeš imao ljubavi prema njemu, nećeš okusiti života. Ne slušaj Judejce koji pogrešno tvrde da postoji samo jedan Bog, nego ti, poštujući jednog Boga, znaj da postoji i jedinorođeni Sin Božiji. Nisam ja ovo prvi kazao, nego je još psalmopesnik u ime Sina kazao: Gospod mi reče: Sin moj jesi Ti.[7] Dakle, ne obraćaj pažnju na ono što govore Judejci, nego uvaži ono što kažu proroci; Judejci su kamenjem zasuli i poubijali svoje proroke.
3. Veruj u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, jedinorođenog; u jednog kažemo, da Sinovstvo bude jedinorođeno; u jednog, da ne bi pomislio kako postoji i neki drugi; u jednog, da njegova raznovrsna i mnogobrojna dejstva ne bi dodelio i pripisao mnogim sinovima! On se naziva Vratima, ali nemoj da podrazumevaš drvena vrata, nego pod tim shvati razumna i živa Vrata koja prepoznaju one koji prođu kroz njih. Naziva se Putem koji se ne prohodi nogama, nego koji vodi Ocu nebeskom. Naziva se i Jagnje,[8] ali ne nerazumno, beslovesno jagnje, nego Jagnje koje čisti svet od greha svojom časnom krvlju; Jagnje koje se vodi na zaklanje i koje zna kada treba ćutati.[9] Ovo Jagnje još se naziva i Pastirem koji za sebe kaže: Ja sam Pastir dobri.[10] Jagnje, čovečanskom prirodom, Pastir, pak, po božanskom čovekoljubiju. Želiš li da znaš ko su slovesne ovce? O tome Spasitelj kaže: Ja vas šaljem kao ovce među vukove.[11] Još se naziva Lavom, ali ne onim koji proždire ljude, nego se tim imenom posvedočava njegova carska i snažna i neizmenjiva suština. Naziva se Lavom, nasuprot lavu i neprijatelju našem koji riče okolo i proždire sablažnjene. Iako je Spasitelj sišao na zemlju, On nije izmenio svoju krotku prirodu, pošto je On silni i moćni Lav, od kolena Judinog, koji spasava verujuće, a neprijatelje uništava. Naziva se i Kamenom, ali ne bezživotnim, koji se obrađuje rukama ljudi, nego Kamenom krajeugaonim, temeljnim, zbog koga se neće postideti oni koji veruju u njega.[12]
4. Naziva se On još i Hristom koji nije pomazan rukama ljudskim, nego koga je Otac prevečno pomazao[13] na Prvosveštenstvo, mnogo uzvišenije od ljudskog.[14] Naziva se Mrtvacem koji nije ostao u adu, kao što tamo ostaju obični smrtnici i mrtvaci, nego je jedini koji je slobodan od smrti.[15] Naziva se Sinom Čovekovim koji nije od zemlje dobio svoje biće i život, kao što ga dobija svaki od nas, nego koji dolazi na oblacima[16] da bi sudio živima i mrtvima. Naziva se Gospodom, ali ne u običnom smislu reči,[17] kako se ljudi među sobom oslovljavaju, nego u smislu da On ima prirodno i večno vladičanstvo. On se naziva adekvatno samoj stvari Isus, dobivši to ime od isceliteljskog i spasiteljnog dejstva. Naziva se Sinom, ali ne na osnovu usinovljenja, nego na osnovu prirodnog rođenja. Mnoga imena ima naš Spasitelj. Dakle, da množina njegovih imena ne bi kod tebe stvorili osećaj mnogih sinova, kao što zabludeli jeretici tvrde, učeći da je jedan Isus, a drugi je Hristos i drugi je Vrata, i tako dalje: neka te vera sačuva i opredeli da ispravno kažeš: u jednoga Gospoda Isusa Hrista, jer, iako su mnoga imena, samo je jedna ličnost.
5. Spasitelj na različite načine koristi svakome od nas. Za one koji ljube veselje, On je Vinograd; koji žele da prođu, On postaje Vrata; koji žele da uznesu molitve, On je Zastupnik i Arhijerej; za grešnike biva Jagnje koje se, radi njih, prinosi na žrtvu. Za sve je On sve, ostajući prirodom sebi svojstven. Ostajući neizmenjivim i imajući neizmenjivo dostojanstvo istinitog Sina, kao neki dobri lekar i sastradalni učitelj, On snishodi našim slabostima. On je Gospod samom istinom, a nije preimućstvom svojim primio gospodstvo, nego prirodom svojom ima pravo vladičanstva; i ne da se u običnom smislu, kao mi, naziva Gospodinom i Gospodom, nego u samoj prirodi jeste Gospod i Gospodin, pošto voljom Oca gospodari svojom tvorevinom. Mi imamo vlast nad ljudima koji su nam u svemu jednaki i podobni, a vrlo često i nad starijima od nas, i često mladi gospodin gospodari starim slugama. Nije takvo vladičanstvo i gospodarstvo Gospoda našeg Isusa Hrista: On je najpre Tvorac, a potom je Gospod. Najpre je ispunio volu Oca svoga, a potom vlada svojom tvorevinom.
6. Hristos je Gospod koji se rodio u gradu Davidovom.[18] Želiš li da znaš da je Hristos Gospod sa Ocem još pre nego je primio čovečanstvo? Da ove reči ne bi prihvatio samo verom, nego da bi našao dokaz i u knjigama Starog Pisma, otvori knjigu Postanja gde Bog kaže: stvorimo čoveka, ne po obličju mome, nego po obličju našem,[19] a kada je stvorio Adama Pismo kaže: n stvori Bog čoveka, po obličju Božijem stvori ga.[20] Pismo ne odnosi i ne zaključuje dostojanstvo Božanstva samo u Ocu, nego ga pripisuje i Sinu da bi pokazao da čovek nije stvor samo Boga Oca, nego i Gospoda našeg Isusa Hrista koji je istiniti Bog. Taj Gospod, koji je sve stvorio zajedno sa Ocem, sadejstvovao je svome Ocu i u kažnjavanju Sodome, po reči Pisma: i Gospod pusti sumpornu kišu na Sodomu i Gomoru i oganj od Gospoda sa nebesa.[21] Taj isti Gospod javio se i Mojseju,[22] koliko je njemu bilo moguće da Ga vidi. Čovekoljubivi Gospod svagda i vazda snishodi našim slabostima.
7. Da bi shvatio da je On jedan i isti koji se javio Mojseju, čuj Pavlovo svedočanstvo: svi isto piće duhovno pijahu od stene: stena ta bi Hristos.[23] A na drugom mestu: verom Mojsej ostavi Egipat, smatrajući porugu Hristovu za veće bogatstvo od svega blaga egipatskog.[24] Mojsej mu kaže: pokaži mi sebe samog.[25] Vidiš li da su i proroci videli Hrista, ali samo koliko su bili kadri da Ga vide. Pokaži mi sebe samog da razumno mogu da te vidim. Bog odgovara: niko ne može videti lice moje i živ ostati![26] Dakle, pošto niko od živih ne može videti božansko lice, On je primio na sebe izgled čoveka da bismo gledajući Ga, ostali živi. Kada je u određeno vreme zaželeo da pokaže svoje lice u slavi, tada je lice njegovo sijalo kao sunce,[27] a učenici njegovi popadaše ničice na zemlju od straha; ako je telesno lice posle prosvećenja svetlošću, ali ne suštinskom, nego onakvom kakvom su učenici mogli da podnesu, uplašilo ove poslednje da su pali ničice na zemlju, kako se onda može gledati na slavu Božanstva? Mnogo želiš, kaže Gospod Mojseju, ali ja ću uvažiti tvoju želju i udovoljiću ti, no samo u meri u kojoj možeš podneti; evo, staviću te u ovu kamenu pukotinu.[28] Pošto si sam malen, bićeš postavlen u maleni prostor.
8. Sada se ustali u veri, protiv Judejaca, na osnovu onoga što će ti biti kazano. Namera mi je da ti pokažem da je Gospod Isus Hristos bio u Oca. Gospod ovako govori Mojseju: Ja ću ići ispred tebe slavom mojom i prizvaću ime Gospoda pred tobom.[29] Pošto je On sam već Gospod, koga drugog Gospoda će još prizvati? Vidiš li kako ti je na prikriven način predočeno učenje o Ocu i o Sinu? Potom stoji napisano: i siđe Gospod u oblaku i stade pred njega i prizva ime Gospodnje: i prođe Gospod pred licem njegovim i uzviknu: Gospod, Gospod je štedar i milostiv, dugotrpljiv i mnogomilostiv i istinit i pravdoljubiv i čini mnogu milost, oduzima bezakonje i nepravdu i grehe.[30] Potom Mojsej pade ničice pred Gospodom prizivajući Oca rečima: neka ide Gospod sa nama.[31]
9. Čuo si prvi dokaz; poslušaj sada i drugi, mnogo snažniji i jasniji. Reče Gospod Gospodu mome, sedi desno od mene.[32] Ovo govori Gospod Gospodu, a ne sluzi, nego Gospodu svega; govori svome Sinu kome je sve pokorio pod noge; a kada kaže sve je pokoreno, misli se na sve osim Onoga koji mu je pokorio sve, da bude Bog sve u svemu.[33] Jedinorođeni Sin jeste Gospod svega; Sin je poslušan Ocu i nije oteo gospodarstvo od njega, nego ga je prirodno nasledio od Samovlastitelja. Sin nije ugrabio, niti je Otac bio škrt u davanju. Sin kaže: sve je meni predao Otac moj; predao,[34] ali ne u smislu kao kad se daje onome koji pre toga nije imao; sve predano ću sačuvati pažljivo i ništa neću oteti od Davaoca.
10. Sin Božiji jeste Gospod; Gospod koji se rodio u Vitlejemu judejskom, kao što je anđeo blagovestio pastirima: blagovestim vam radost veliku, jer vam se danas rodio Hristos Gospod u gradu Davidovom.[35] Na drugom mestu neko od apostola kaže za njega: reč koju posla sinovima Izrailjevim blagovešteći mir kroz Isusa Hrista: On je Gospod sviju.[36] Kada On kaže sviju, znači da ništa nije izuzeto iz njegove vlasti, svejedno da li su Anđeli ili Arhanđeli ili Načela ili Vlasti ili bilo šta drugo koje apostol podrazumeva od tvari: sve je pod vlašću Sina. On je Gospod anđela, kao što i piše u evanđelju: tada Ga ostavi đavo i anđeli pristupiše i služahu Mu,[37] nije kazano da su mu pomagali, nego da su mu služili, što podrazumeva služinjsko stanje. Kada je On zaželeo da se rodi od Djeve, tada je Gavrilo imao ulogu sluge; kada je hteo da ide u Egipat da bi tamo polomio kipove idola i rukotvorenih bogova egipatskih, opet je anđeo u snu javio Josifu predstojeće. Nakon raspeća i vaskrsenja, anđeo blagovesti i javlja ženama radosnu vest, kao dobri služitelj: idite i kažite učeniidžma njegovim da je ustao iz mrtvih i da će vas čekati u Galileji; eto, rekoh vam.[38] Ni ja ne narušavam zapovest, nego potvrđujem da vam je to blagovešteno; ako vi to prezrete, neću ja biti kriv, nego oni koji su rečeno prezreli. Dakle, taj Isus Hristos jeste jedini Gospod i na njega se odnosi današnje čitanje: ako i ima tako zvanih mnogih bogova, na nebu ili na zemlji … mi imamo samo jednog Boga Oca od koga je sve i za koga smo mi i jednog Gospoda Isusa Hrista kroz koga je sve i mi kroz njega.[39]
11. Isus i Hristos – dva imena; Isus, jer spasava, Hristos, jer sveštenstvuje. Predviđajući ovo božanski prorok Mojsej daje ova imena dvojici muževa koji su izabrani između mnogih: jedan je naslednik Mojsejeve vlasti, sin Navinov, koga je nazvao Isus;[40] drugog, pak, brata svoga, nazvao je Hristos.[41] Time je želeo da dvojica odabranih muževa budu predstavnici prvosvešteničkog i carskog dostojanstva koje će se ispoljiti u dolazećem i jedinom Isusu Hristu. Hristos je prvosveštenik kao i Aaron. On nije sam sebi dao slavu da bude prvosveštenik, nego Onaj koji mu reče: ti si sveštenik vavek, po činu Melhisedekovu.[42] Isus Navin je u mnogome bio njegova praslika. Primivši upravu nad narodom, on je svoje vladanje počeo od Jordana; sa Jordana, posle krštenja, Hristos počinje svoju propoved evanđelja. Navinov sin je odredio dvanaest muževa da budu nosioci vlasti; Isus šalje dvanaestoricu apostola svojih u ceo svet, da budu propovednici istine. Isus Navinov spasava pokajanu bludnicu Raavu, a Isus Hristos kaže: carinidži i mitari pre vas će ući u carstvo Božije.[43] Zidovi Jerihona padoše od poklika narodnog, a shodno Isusovim rečima: neće ostati ni kamen na kamenu,[44] pao je judejski hram koji je ovde bio pandam našem hramu. Njegove reči nisu uzrokovale rušenje judejskog hrama, nego greh koji su učinili mnogi prestupnici.
12. Jedan je Gospod Isus Hristos; čudnovato ime o kome proroci skriveno propovedaju. Prorok Isaija kaže: evo, Spasitelj tvoj dolazi, noseći platu.[45] Kod Jevreja ime Isus označava Spasitelja, jer proročka blagodat, predvidevši u Judejcima ubicu Gospoda, prikrila je ovo ime da ne bi oni, znajući sve jasno, ubrzali svoju zlomisao. Njega je anđeo nazvao Isusom, a ne ljudi; taj anđeo nije došao svrjom voljom, nego je izaslan Božijom silom da kaže Josifu ne boj se uzeti Mariju ženu tvoju, }er dete koje će se od nje roditi sveto je. Rodiće Sina i nadeni mu ime Isus.[46] Razlog svega odmah je obelodanio: On će spasti narod svoj od Greha njihovih. Pomisli, kako On može imati narod svoj, a još se nije ni rodio? Osim, ako On nije postojao i pre rođenja na zemlji? U njegovo ime prorok upravo to kaže: od utrobe matere moje pomenu ime moje.[47] Zato je anđeo unapred kazao da će se Isusom nazvati. A za Irodovu zlobu kaže: pod okriljem ruke svoje sakri me.[48]
13. Dakle, Isus kod Jevreja označava Spasitelja, a na grčkom jeziku Lekara. On zaista jeste Lekar duša i tela i Iscelitelj duhova: Iscelitelj slepih kod očiju i Prosvetitelj umova. Lekar hromih i Putevoditelj grešnika. Raslabljenom kaže: zato ne greši više; i: uzmi odar svoj i hodi.[49] Pošto je telo postalo bolesno zbog duševnog greha, On je najpre izlečio dušu da bi i telu darovao zdravlje. Ako nekome strada duša zbog grehova, znajte da postoji Lekar. I ako je neko među vama maloveran, neka mu zavapi: pomozi mome neverju.[50] Ako je neko podložan telesnim bolestima neka ne očajava, nego neka mu pristupi, jer On leči i telo; neka svako pozna da Isus jeste Hristos.
14. Judejci Ga priznaju za Isusa, ali Ga ne priznaju i za Hrista. Zato apostol i kaže da je svaki onaj lažov koji ne priznaje da Isus jeste Hristos.[51] Hristos je prvosveštenik koji neprestano ima sveštenstvo,[52] koji nije u vremenu počeo da sveštenstvuje, niti je pre sebe imao prethodnika u prvosveštenstvu; ovo kažem zbog reči po činu Melhisedekovu,[53] koje si čuo da čitamo na nedeljnom bogosluženju. Svoje prvosveštenstvo nije dobio telesnim nasleđem, niti pripremljenim uljem, nego Ga je prevečno pomazao Otac njegov i zbog toga On premašuje sve, pošto je njegovo prvosveštenstvo kletvom utemeljeno: oni bez zakletve postadoše sveštenici, a Ova} sa zakletvom Onoga koji mu kaže: zakle se Gospod i neće se pokajati.[54] Dovoljna bi bila samo volja Oca, ali je način utemeljenja dvojak; volji se pridodaje i kletva da bismo u dvema nepokolebivim stvarima, u kojima je nemoguće da Bog prevari, imali moćnu utehu vere,[55] primajući Hrista Isusa, Sina Božijeg.
15. Toga Isusa Hrista Judejci odbaciše, a demoni ispovediše. Uostalom, On nije bio skriven od praoca Davida koji kaže: pripremih svetilnik pomazaniku mome.[56] Jedni pod svetilnikom podrazumevaju svetlost proročku, a drugi telo koje je On primio od Djeve, shodno rečima apostola: ovo blago imamo u zemljanim sudovima.[57] On nije bio skriven ni od drugog proroka koji kaže: i blagovesti Hrista svoga među ljudima.[58] Znao je njega i Mojsej, znao Ga je i Isaija i Jeremija. Svaki prorok je njega poznao. Poznali su ga i besi, jer piše: preteći, ne dopuštaše im da govore da znaju da je On Hristos.[59] Prvosveštenici Ga ne poznaše, a demoni poznaše. Prvosveštenici ne poznaše, a žena Samarjanka je propovedala govoreći: dođite da vidite čoveka koji mi reče sve što učinih: da nije On Hristos?[60]
16. Taj Isus Hristos jeste Arhijerej budućih dobara[61] koji je bogatstvom svoga božanstva svima nama darovao svoje ime. Ovozemaljski carevi nemaju zajedničko ime džar sa svim ljudima, a Isus Hristos, kao Sin Božiji, udostojio je sve nas imenom hrišćanin. Možda će neko kazati kako je ime hrišćanin sasvim novo i ranije se nije koristilo, a sve što je novo tek se otkriva i zbog tih razloga odbacuju samo ime; u tom slučaju opominje nas prorok koji kaže: onome koji radi sa mnom daće se novo ime koje će biti blagosloveno na zemlji.[62] Upitajmo Judejce da li oni rade Gospodu ili ne? Dakle, pokažite nam novo ime vaše. Vi ste se nazivali Judejcima i Izrailjcima za vreme Mojseja i u vreme ostalih proroka i po povratku iz Vavilona i sve do dana današnjeg. Dakle, gde je tu novo ime? A mi, pošto radimo Gospodu, nosimo novo ime. Novo, i uz to, ime koje će biti blagosloveno na zemlji! Ovo ime se pročulo i pronelo celom vaseljenom; Judejci su do određenih granica, a hrišćani do kraja vaseljene rasprostranjeni. Hrišćani blagoveste ime jedinorođenog Sina Božijeg.
17. Želiš li da se uveriš kako su ime Hristovo znali i propovedali apostoli njegovi i kako su samog Hrista imali u sebi? Pavle kaže svojim slušaocima: zar želite da iskušate Hrista koji je u meni?[63] Ili: ne propovedamo sebe, nego Hrista Isusa Gospoda; mi smo vaše sluge Isusa radi.[64] Ko ovo kaže? Onaj koji je pre toga progonio Hrista. Veliko čudo! Taj koji je pre progonio Hrista, sada Ga propoveda! Šta je razlog tome; zar je novcem potkupljen? Njega nije lako potkupiti. Ili Ga je možda video dok je bio oboren na zemlju? Međutim, tada je Hristos već bio uznesen na nebo! Pošao je u lov i progon hrišćana, a samo posle tri dana progonitelj Ga propoveda u Damasku i to sa kakvom silom? Neki će ti za svedoke navesti svetitelje, a ja ti ukazujem na progonitelja i neprijatelja hrišćanstva. Zar ćeš još uvek ostati u tvojoj sumnji? Veoma je važno Petrovo i Jovanovo svedočanstvo; za neke, međutim, ono će izazvati podozrenje, jer oni behu bliski Hristu. Ali kada taj, koji je ranije bio neprijatelj Hristov, sada umire za Hrista, ko još može sumnjati u istinitost?
18. Govoreći o ovom predmetu ja se zaista divim Duhu Svetom koji je blagoizvoleo da ostali apostoli napišu toliko malo poslanica u odnosu na Pavla koji je najpre bio neprijatelj, ali je kasnije dobio silu da sam napiše četrnaest poslanica! Nemojte pogrešno shvatiti da je Petru ili Jovanu Bog uskratio dar pisanja, da bi bili manji od Pavla. Ne! Nego da učenje ne bi podleglo sumnji. Zato je bivšem progonitelju i neprijatelju data sila da napiše mnogo, kako bismo i na osnovu toga poverovali u istinitost napisanog učenja. Svi se divljahu Pavlu i govorahu: nije li ovaj ranije progonio i nije li došao ovamo da nas uhapsi i vezane odvede u Jerusalim?[65] Ne plašite se i ne čudite se, odgovara Pavle; znam ja da mi je teško protiv bodila praćakati se i znam da sam nedostojan da se nazovem apostolom, jer Gonih Crkvu Božiju,[66] ipak to učinih u neznanju.[67] Ja mišljah da je propoved o Hristu rušenje zakona i ne znadoh da je On došao da ispuni zakon, a ne da ga ukine: umnožila se blagodat Božija u meni.[68]
19. Mnogo je, ljubljeni, istinitih svedočanstava o Hristu! Sa neba o njemu svedoči Otac. Svedoči i Duh Sveti koji je sišao u obliku goluba.[69] Svedoči arhanđel Gavrilo u radosnoj vesti Mariji. Svedoči Djeva Bogorodica. Svedoči blažena pećina i jasle u njoj. Svedoči Egipat koji je primio Vladiku kao bebu u telu. Svedoči Simeon koji Ga je uzeo na ruke svoje i kazao: sad otpusti slugu tvoga po reči tvojoj, s mirom, jer videše oči moje spasenje tvoje koje si pripremio pred licem svih naroda.[70] Svedoči o njemu proročica Ana, pobožna isposnica i podvižnica. Svedoči Jovan Krstitelj, najveći među prorocima koji otvara Novi zavet, i oba Zaveta, Stari i Novi, na neki način sjedinjuje u sebi. Svedoči reka Jordan, Tiveriadsko more; svedoče slepci, hromi, umrli koji vaskrsoše; svedoče i zlodusi rečima: šta je tebi do nas Isuse, znamo da si Svetac Božiji![71] Svedoči vetar koji se na njegovu reč smirio; svedoči pet hlebova koji su umnoženi da bi se nasitilo pet hiljada ljudi; svedoči sveto drvo krsta koje smo sve do nedavno mogli da vidimo kod nas, a koje su u delićima razneli ljudi po celoj vaseljeni. Svedoči i palma koja se nalazila u dolini i pravila hlad svima onima koji su slavili Gospoda.[72] Svedoči Getsimanija koja je svima koji žele da vide pokazivala Judu; svedoči i ova sveta Golgota; svedoči najsvetiji grob i kamen koji je sve do nedavno ležao razvaljen; svedoči i ovo sunce koje danas sija, a koje je u vreme raspeća potamnilo; svedoči tama koja je obavila zemlju od šestog do devetog časa; svedoči svetlost koja se posle devetog časa ponovo javila i sijala do večeri; svedoči sveta gora maslinska sa koje se On uzneo i otišao Ocu svome; svedoče i kišoviti oblaci koji primiše na sebe Vladiku; svedoče nebeska vrata koja primiše i kroz koja prođe Gospod, o čemu psalmopesnik kaže: uzmite vrata vaša i uzmite vrata večna da prođe Car slave.[73] Svedoče bivši neprijatelji, a među njima i Pavle, koji nije dugo neprijateljstvovao koliko je dugo služio Hristu; svedoči dvanaest apostola njegovih koji istinu nisu propovedali samo rečima, nego i svojim mukama i smrću; svedoči Petrova senka koja je imenom Hristovim celila bolesne; svedoče ubrusi i omotač glave[74] Hristove koji su na čudnovat način, silom Hristovom, lečili bolesne Pavlovim posredstvom; svedoče Persijanci i Goti i svi pagani koji se obratiše Hristu i umreše za Onoga koga nisu videli telesnim očima; svedoče besi koje verni i sada izgone imenom Hristovim.
20. Takva su, eto, i tako raznolika, svedočanstva i svedoci; zar još uvek ne veruješ Hristu o kome svi oni svedoče? Ako je neko pre ovoga bio nevernik, neka sada poveruje; ako je neko ranije bio vernik, neka se još više utemelji i utvrdi u veri u Gospoda našeg Isusa Hrista. Neka svaki od vas pozna i shvati čije ime nosi na sebi! Nazivaš se hrišćaninom; čuvaj to ime da ne bi ti sam hulio Gospoda našeg Isusa Hrista, Sina Božijeg, nego da svetle dobra dela tvoja pred ljudima i da ljudi videći njih, proslavljaju u Hristu Isusu, Gospodu našem, Oca nebeskoga,[75] kome neka je slava i sada i u sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govoreno onima koji se pripremaju za sveto prosvećenje, na reči: i u jednoga Gospoda Isusa Hrista, kao i na reči prve poslanice Korinćanima: ako i ima takozvanih bogova, bilo na nebu, bilo na zemlji, mi imamo samo jednog Boga Oca od koga je sve i za koga smo mi i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz koga je sve i mi kroz njega. I Kor 8:5-6
  2. 1Jn2:23
  3. Jn 10:9; 14:6
  4. Mt 27:27
  5. JnZ:36
  6. MtZ:17
  7. Ps2:7
  8. Dela 8:32
  9. Is53:7
  10. Jn 10:11
  11. Mt 10:16
  12. Is 28:16
  13. Dela 4:27
  14. Jevr7:5
  15. Ps88:6
  16. Mt 16:13; 24:30
  17. Lk2:11
  18. Lk2:11
  19. Post1:26
  20. Post1:27
  21. Post 19:24
  22. Izl 3:2, 6; 34:5, 6
  23. 1Kor10:4.
  24. Jevr 11:27, 26
  25. Izl 33:13
  26. Izl 33:20
  27. Mt 17:2
  28. Izl 33:17
  29. Izl 33:19
  30. Izl 34:5-7
  31. Izl34:9
  32. Ps 110:1
  33. I Kor 15:27, 28
  34. Mt 11:27
  35. Lk 2:10,11
  36. Dela 10:36
  37. Mt4:11
  38. Mt28:7
  39. 1 Kor 8:5-6.
  40. Broj 13:17
  41. Lev4:5
  42. Jevr 5:5 i 6
  43. Mt 21:31
  44. Mt24:2
  45. Is 62:11
  46. Mt 1:20, 21
  47. Is49:1
  48. Is49:2
  49. Jn 5:14, 8
  50. Mk9:24
  51. 1Jn2:22
  52. Jevr7:24
  53. Ps 110;4
  54. Jevr7:20i21
  55. Jevr6:18
  56. Ps 132:17
  57. 2 Kor4:7
  58. Amos4:13
  59. Lk4:41
  60. Jn4:29
  61. Jevr9:11
  62. Is 65:15 i 16.
  63. 2 Kor13:3
  64. 2 Kor4:5
  65. Dela9:21.
  66. Dela 9:5; I Kor 15:9.
  67. 1 Tim1:13
  68. 1Tim1:14
  69. Lk 3:22
  70. Lk2:28 i 29
  71. Mk 1:24
  72. Jn. 12,13
  73. Ps 23:7.
  74. Dela 19:12
  75. Mt5:16

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *