ПОУКЕ

 

ПОУКЕ
 

 
РАЗЛИЧИТЕ КРАТКЕ ИЗРЕКЕ
 
1. Ава Доротеј је рекао да је ономе који има сопствени разум и сопствене помисли немогуће да се потчини или да последује за добрим делом ближњега.
2. Рекао је опет да ми, будући страсни, уопште не треба да верујемо сопственом срцу. Јер, крив лењир и оно што је право чини кривим.
3. Рекао је опет да онај ко не презире све предмете, славу и телесни покој, и уз то оправдања [тј. оно што сматра праведним], не може да одсече своје жеље, да се избави од гнева и туге, нити да успокоји ближњега.
4. Говорио је такође да није велико не судити или састрадавати ономе ко се налази у невољи и који ти пада пред ноге [тј. тражи опроштај]. Велико је не судити и немати противстраст према ономе ко ти противречи са страшћу, не саосећати са оним који га осуђује и не радовати се са оним који нама указује већу част [њего њему].
5. Рекао је опет: Не тражи љубави од ближњег, будући да ће се онај који је очекује смутити ако је не сретне. Пре ти покажи љубав према ближњем и успокојићеш се, а тиме ћеш и ближњег привести ка љубави.
6. Рекао је опет: Ономе ко чини неку ствар по Богу, увек придолази искушење. Сваком благом [делу] увек претходи или последује искушење. Оно што се ради по Богу није чврсто док се не опроба искушењем.
7. Опет је рекао: Ништа тако не сједињује [братију] као заједничка радост и једномислије.
8. Опет је рекао: Не ниподаштавати услугу ближњега јесте [знак] смиреноумља. Треба да је прихватимо са благодарношћу, чак и ако је мала и незнатна.
9. Такође је рекао: Ако ми допадне [да учиним] било какву ствар, драже ми је да буде по разуму ближњег (макар се десило и да не успе по његовом савету), него да следим за сопственим разумом (чак и ако би успела [у том случају]).
10. Рекао је опет: Добро је да у свакој ствари себи пружимо мало мање од онога што нам је потребно. Јер, никоме није на добробит да у свему буде успокојен.
11. Рекао је опет: Ни у једној ствари која се дешава, никада нисам желео да се помажем људским разумом, него сам увек чинио по својој сили, све препуштајући Богу.
12. Опет је рекао: Онај ко нема своју вољу, [у ствари] је увек испуњава. Будући да нема своје [воље], ма шта да се збуде, он је спокојан и показује се као онај који увек чини по своме. Он, наиме, не жели да ствари буду како он хоће, него их хоће онаквим какве се збивају.
13. Рекао је опет: Нико не треба брата да исправља у часу кад он греши према њему, али ни у друго време само ради тога да би се осветио.
14. Говорио је још да је љубав према Богу јача од природне љубави.
15. Још је говорио: Ни у шали не треба [чинити] зло. Јер, дешава се да у почетку неко чини зло у шали, али се касније, и не желећи, прилепљује за њега.
16. Рекао је опет да не треба желети избављење од страсти ради тога да би се побегло од њихових невоља, него из мржње према њима, као што је речено: пуном мржњом замрзе их (Пс. 138,22).
17. Рекао је опет да је немогуће да се неко разгневи на ближњега, ако се пре тога срцем није узвисио над њим, ако га није понизио и ако се не сматра вишим од њега.
18. Још је говорио: Знак да неко вољно [власно] врши страст јесте ако се смућује када га због [страсти] изобличавају и исправљају. Ако неко пребива без смућења док га за њу изобличавају или исправљају, знак је да ју је [учинио] будући савладан од ње или у незнању.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *