ПОУКЕ

 

ПОУКЕ
 

 
IV
ИСТОМЕ
 
1. Питање: Помисао се моја радује таквим речима и хоће да је тако. Међутим, зашто ја нисам спреман у време [примене] ствари?
2. Одговор: Због тога што се у њима [тј. речима] не поучаваш стално. Ако хоћеш да их имаш у [потребно] време, свагда се поучавај и истрај у њима, и верујем Богу да ћеш напредовати. Молитву споји са поучавањем. Негуј слабе да би стекао саосећање, као што сам много пута рекао, а затим и да би Бог подигао онога који ће тебе неговати у случају твоје слабости. Јер је речено: каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити (Мт.7, 2). Ако се постараш да ствар учиниш савесно према својој сили, треба да знаш и да си убеђен да још не знаш истински пут, те да си због тога дужан да без смућења и жалости, са радошћу прихватиш када чујеш да си погрешио у ономе о чему си мислио да си учинио савесно. Расуђивањем разумнијих од тебе или се све непотпуно исправља или се добро утврђује. Старај се да напредујеш да би био у стању да без туге, без осећања притешњености и са трпљењем поднесеш телесну или духовну невољу.
3. Ако чујеш да си учинио ствар коју ниси учинио, не смућуј се уопште, нити се жести, него одмах начини поклон ономе који ти је рекао и са смирењем му реци: „Опрости ми и моли се за мене“, и затим ућути, као што су и оци рекли. А ако те он пита да ли је та ствар истинита или не, учини поклон са смирењем и реци истину о ствари која се десила. А пошто кажеш, опет учини поклон са смирењем, исто говорећи: „Опрости ми и помоли се за мене“.

Један коментар

  1. Savršene pouke.
    Slava Bogu