POUKE

 

POUKE
 

 
XVI
TUMAČENJE NEKIH IZREKA SVETOG GRIGORIJA KOJE SE PEVAJU KAO TROPARI NA SVETU PASHU
 
1. Rado ću vam ponešto reći i o pesmama koje pevamo, da ne bismo bili plenjeni [samo] glasom, nego da bismo ih i umom pratili, saobrazno sili reči [koju poseduju]. Šta smo, dakle pevali nedavno?
 
„Dan vaskrsenja,
prinesimo same sebe kao plod“[1].
 
2. Drevni sinovi Izrailjevi za praznike ili slavlja prinošahu darove Gospodu po zakonu, tj. žrtve, svepaljenice, prvine i slično. Sveti Grigorije i nama savetuje da slično njima praznujemo Gospodu. On nas pobuđuje, govoreći:
„Dan vaskrsenja“, i kao [da kaže] – dan svetog praznika, dan božanstvenog slavlja, dan Pashe Hristove. A šta je Pasha Hristova? „Faseh“ su vršili sinovi Izrailjevi izlazeći iz Egipta. A sadašnju Pashu, slavlje na koje nas pobuđuje sveti Grigorije, duša vrši izlazeći iz mislenog Egipta, tj. greha. Jer, duša čini „Faseh“ Gospodu kada prelazi od greha ka vrlini, kao što je rekao Evagrije: „Pasha Gospodnja je prelaz od zla“.
3. Danas je, dakle, Pasha Gospodnja, dan svetlog praznika, dan vaskrsenja Hrista, koji je raspeo greh, umro za nas i vaskrsao. Prinesimo i mi darove Gospodu, žrtve, svepaljenice, [ali] ne od beslovesnih životinja, koje Hristos neće. Žrtve, pak, i prinose beslovesnih nisi hteo, i svepaljenice teladi i ovaca nisu Ti bile ugodne (up.Ps.39,7). I Isaija veli: šta će mi mnoštvo žrtava vaših, govori Gospod (Is.1,11). Ali, pošto se Jagnje Božije žrtvovalo za nas, po apostolu koji govori: jer i Pasha naša Hristos žrtvova se za nas (1.Kor.5,7), da uzme grehe sveta, postavši za nas prokletstvo, jer je napisano: proklet svaki koji visi na drvetu (Gal.3,13), da nas iskupi od prokletstva zakona i da primimo usinovljenje (Gal.4,5) – i mi treba da prinesemo od naših darova nešto što je Njemu ugodno. Koji, dakle, dar i koju žrtvu treba da prinesemo Hristu na dan Njegovog vaskrsenja da bismo mu bili ugodni, [s obzirom] da neće žrtve beslovesnih životinja? Isti sveti nas uči, govoreći:
 
„Dan vaskrsenja“, i dodaje:
„Prinesimo sami sebe kao plod“,
 
kao što govori i apostol: da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, kao svoje duhovno [slovesno] bogosluženje (Rim.12,1).
4. Kako, pak, treba da prinesemo tela svoja kao živu i svetu žrtvu? Tako što nećemo činiti volju tela i pomisli (Ef.2,3) naših, već hoditi po duhu, izbegavajući pohotu telesnu (Gal. 5,16). To znači umrtviti udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5). To se zove žrtva živa, sveta i ugodna. A zašto se zove živa žrtva? Zato što beslovesna životinja u vreme žrtvoprinošenja umire, dok se sveti, prinoseći sebe Bogu, živi žrtvuju svakog dana, kao što govori David: zbog Tebe nas ubijaju po ceo dan, smatraju nas kao ovce za klanje (Ps.43,22). To je ono što govori sveti Grigorije:
„Prinesimo sami sebe kao plod“, tj. žrtvujmo sami sebe, umrtvljujmo sebe čitavog dana (kao i svi sveti) radi Hrista Boga našeg, radi Onoga koji je umro za nas. A kako su sveti umrtvljavali sebe? Tako što nisu ljubili svet i ono što je u svetu (1.Jn.2,15), kao što se kaže u sabornim [poslanicama]. Naprotiv, odvojivši se od onoga što je pohota tela, pohota očiju i nadmenost življenja (1.Jn.2,16), tj. slastoljublje, srebroljublje i slavoljublje, i uzevši svoj krst, oni sleđahu Hrista, raspevši svet sebi i sebe svetu. O tome govori apostol: a koji su Hristovi, raspeše telo sa strastima i željama (Gal.5,24). Eto kako su sebe umrtvljavali sveti.
5. A kako su sebe prinosili kao plod? Tako što nisu tražili svoje, nego su se potčinili zapovestima Božijim, ostavivši svoje želje radi zapovesti i ljubavi Božije i bližnjeg, kao što je rekao sveti Petar: mi smo ostavili sve i za Tobom pošli (Mt. 19,27). Šta je on ostavio? Nije imao ni novca, ni imanja, ni srebra, ni zlata, nego samo mrežu i to staru, kao što je rekao sveti Jovan Zlatoust. Međutim, on je, kao što reče, ostavio sve svoje želje, svu pristrasnost prema ovome veku, iz čega je jasno da bi, čak i kad bi imao novac ili imanje – sve prezreo, i uzevši krst, sledio za Hristom, po onome: ne živim više ja, nego živi Hristosu meni (Gal.2,20). Eto kako su sebe kao plod [tj. žrtvu] prinosili sveti, umrtvljujući se, kao što rekosmo, za svaku pristrasnost ili sopstvenu želju [volju] i živeći samo za Hrista i Njegove zapovesti. Tako, dakle, i mi:
„Prinesimo sami sebe kao plod [žrtvu]“, kao što nas uči sveti Grigorije. Jer, [sveti] želi [da smo]: „Najdragocenije imanje Božije“.
6. Uistinu, čovek je najdragocenije od svih vidljivih sazdanja. [Ostala sazdanja] je Tvorac rečju uveo [u biće], rekavši:“Neka bude ovo“, i [tako] i bi. I opet: „Neka izvede zemlja to“i bi [tako], i: „Neka izvede voda“, i sve tako. A čoveka je sopstvenim rukama sazdao i ukrasio. Sve ono [ostalo] On je radi usluge i pokoja čovekovog uredio, a njega je za cara svega toga postavio i dao mu da se naslađuje sladošću raja. I što je još čudnije, kada je odande otpao zbog svog greha, opet ga krvlju Svog jedinorodnog Sina priziva. Jer, čovek je najdragocenije sazdanje Božije. I ne samo najdragocenije, kao što je rekao sveti, nego:
„I najsvojstvenije [najsrodnije]“. Načinimo, naime, čoveka po obrazu našem i po podobiju (Post.1,26). I opet: sazda Bog čoveka po obrazu Božijem, po obrazu Božijem ga stvori… i dunu u lice njegovo duh života (Post.1,27;2,7). I sam Gospod naš, došavši nam, uze oblik čoveka, telo čoveka i um čoveka. Prosto rečeno, u svemu je postao čovek,osim greha, orodivši Sebi čoveka i, tako reći, prisvojivši ga. Dobro je, dakle, i shodno rekao sveti: „Čovek je najdragocenije i najsvojstvenije imanje Božije“.
7. Zatim još dodaje:“Odajmo Obrazu
ono što je po obrazu“.
Kako to? Naučimo se od apostola koji govori: očistimo sebe od svake nečistote tela i duha (2.Kor.7,1). Učinimo čistim obraz, da bude onakav kakvim smo ga primili. Omijmo ga od skverni greha da bi se kroz vrline pokazala njegova lepota. O toj krasoti se molio David govoreći: Gospode, voljom Tvojom podaj krasoti mojoj silu (Ps.29,8). Očistimo, dakle, u nama ono što je po obrazu. Njega Bog hoće od nas onakvim kakvim ga nam je i dao, tj. da nema mrlje ni bore, ili što tome slično (Ef.5,27) .
„Odajmo Obrazu
ono što je po obrazu,
i poznajmo svoje dostojanstvo“.
8. Shvatimo kakvih velikih blaga smo se udostojili. Shvatimo po čijem obrazu smo nastali. Ne zaboravimo veličinu onog što nam je darovao po blagosti Svojoj, a ne radi naše dostojnosti. Razumimo da smo postali po obrazu Boga koji nas je stvorio.
„Uspoštujmo Prvoobraz“.
9. Ne vređajmo obraz Božiji po kojem smo postali. Zar će se onaj ko želi da naslika cara usuditi da na sliku stavi ružne boje i obeščasti cara, [ako zna] da će biti kažnjen? Naprotiv, on uvek stavlja skupocene i svetle boje, dostojne carske slike. Ponekad stavlja i pločice zlata na carske slike i stara se da, koliko je moguće, na sliku prenese sve carske odore i sve carske crte, tako da onaj koji gleda pomisli da vidi samog cara, sam prvoobraz. Tada je slika veličanstvena i blistava. Ni mi nemojmo da beščastimo naš Prvoobraz, budući da smo postali po obrazu Boga. Naprotiv, učinimo čistim i časnim svoj vlastiti obraz, dostojnim Prvoobraza. Jer, ako se kažnjava onaj koji beščasti sliku čulnog cara, koji je iste prirode [sa nama], šta treba da pretrpimo mi, koji u sebi preziremo božanstveni obraz i, kao što je rekao sveti, Obrazu ne vraćamo čistim ono što je po obrazu? Uspoštujmo, dakle, Prvoobraz.
10. „Poznajmo silu tajne,
i za koga je umro Hristos“.
Sila tajne smrti Hristove je ova: mi smo grehom u sebi razorili ono što je po obrazu, i time se umrtvili, kao što govori apostol: zbog prestupa i grehova (Ef.2,1). Zbog toga se Bog, koji nas je sazdao po obrazu Svome, sažalio na Svoje sazdanje i na Svoj obraz. On radi nas postaje čovek i radi svih prihvata smrt, kako bi nas umrtvljene uveo u život od koga smo otpali zbog prestupa. On je podizanjem na sveti Krst i raspinjanjem greha, radi kojeg smo bili isterani iz raja, zaplenio plen (Ps. 67,19), kao što je napisano.
11. Šta znači: zaplenio plen? Po prestupu Adama, neprijatelj je [sve nas] zaplenio i držao nas potčinjene. Po odvajanju od tela, duše su odlazile u ad, zato što je raj bio zaključan. Podižući se, dakle, na visinu svetog i životvornog Krsta, Hristos nas je Svojom krvlju izbavio iz zaplenjenosti u kojoj nas je zbog prestupa držao neprijatelj. On nas je oteo iz ruku neprijatelja i time nas je, tako reći, obratno zaplenio, pobedivši i srušivši onog koji nas je zarobio. Zato se i kaže: zaplenio plen. To je sila tajne. Hristos je za nas umro da bi nas umrtvljene, kao što je rekao sveti, uzveo u život. Izbavljeni smo, dakle, iz ada čovekoljubljem Hristovim i do nas stoji da li ćemo ući u raj. Vrag nas više ne prisiljava kao ranije, niti nas drži u ropstvu.
12. Jedino se pobrinimo, bratijo, da se sačuvajmo od greha na delu. Već sam vam mnogo puta rekao da nas svaki greh delom ponovo potčinjava neprijatelju, budući da se svojevlasno predajemo i porobljujemo. Zar nije sramota i velika beda da opet pođemo i bacimo se u ad, iako nas je Hristos Svojom krvlju izbavio od njega i pošto smo sve to čuli? Nismo li [u tom slučaju] dostojni još goreg i bednijeg mučenja? Neka bi nas Bog Čovekoljubac pomilovao i dao nam trezvoumlje, kako bismo razumeli i pomogli sebi da u dan Suda nađemo [makar] malu milost.
 


 
NAPOMENE:

  1. Sveti Grigorije Bogoslov, Slovo 1,1.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *