ДУХОВНА ГРАДИНА

 

ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
 

 
3. ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС
 
Ми смо: душа и тијело; Исус је: Бог, душа и тијело.
Син Божји јавио се на земљи с душом, тијелом и Божанством, да као Бог избави душу и тијело од смрти. (Ава Таласије).
Господ наш Исус Христос, да би нас учинио оним што је Он сам, по безмјерној љубави својој постао је оно што смо ми. (Св. Иринеј Лионски).
Бог Ријеч, раван Оцу, постао је саучесник наше смртности, не по својој већ по нашој природи, да нас учини саучесницима Божанства Његова, не нашом већ Његовом силом. (Блажени Августин).
Бог је сишао до човјека да би човјека подигао и узвисио до Бога.
Син Божји сишао је с неба ради тога да би нас извео на небо.
Син Божји постао је сином људским, да би синове људске учинио дјецом Божјом (Гал, 4, 5). (Св. Атанасије, код проте П. Соколова).
Син Божији постао је сином човечијим не престајући бити Сином Божијим.
Ријеч Божја (Божији Син) поставши по човекољубљу тијелом, није се измијенио у ономе шта је био, ни оним шта је постао. (Ава Таласије).
Ако гвожђе туримо у ватру оно се сво загрије и усија, па ипак не претвара се у ватру; и обратно, ватра не постаје гвожђем; тако и у Исусу Христу свака природа (Божанска и човјечија) задржала је своја својства и остала је оним шта је била. (Прота Јевгеније Попов).
Руссо, непристрасан критичар, говорио је да Лице Господа Исуса Христа не може бити измишљено, с тога што не могу бити измишљена Његова дејства – дјелања. (Инокентије, арх. Херсонски).
Мудрост Исуса Христа тако је очигледна у Његовој науци, да ако би ју ко хтио доказивати, било би то исто као кад би ко покушао да доказује да сунце свијетли. (Исти).
У цијелој историји Божанског Учитеља нема ничега што би увриједило осјећаје морала. Над свим Његовим животом може се натписати: „Моје је јело да извршим вољу Онога који ме је послао“ (Јован. 4, 34). (Исти).
Христос од самога рођења свога почео је носити крст ради спасења нашега.
Христос се родио у јаслама, живио како се гдје десило и умро на крсту. (Инокентије Херсонски).
Размотрите пажљивије човјека Христа и ви ћете несумњиво видјети у Њему Бога.
Ако је Сократ живио и умро као мудрац, онда је Исус Христос живио и умро као Бог. (Жан-жак Руссо).
„Ако си ти Син Божји“, говорили су Јудејци, то „сиђи сада са крста и узвјероваћемо у тебе“ (Мат. 27, 40-42). Па баш због тога Он није ни сишао што је Син Божји. Он је претказао да ће на крсту умријети, и Он умире. Доиста, за човјека би било нешто необично – сићи са крста и спасти се од смрти. Али је само Бога достојно и само је једноме Богу могуће било торжествовати на крсту, са крста привући Себи васељену, остати у животу и послије смрти, и чак посредством смрти дати живот свијету. (Огјуст Никол).
Хоћеш ли свакога дана гледати чудо? – сваки дан размишљај о ваплоћењу и страдању Христову. (Св. Тихон Задонски).
Како ли је ограничен ум човјечији са свом препреденошћу и свим лукавством страсти. Људи су мислили да, предајући на смрт Христа Господа, они чине само то што се хтјело њиховим страстима. А међутим се догодило да су саме страсти извршиле оно што је хтјела љубав небеска, љубав Сина Божијега. (Филарет Черниговски).
Бог је постао човјек да постане мртвом жртвом (за човјека), – да постане Спаситељ и оживи (васкрсне) човјека.
Христос је умро ради тога, да би у нама гријех умро.
Умри не чинећи гријех, умри што прије, без свакога одлагања и расуђивања; у противном, ти ћеш изгубити Христа, а са њиме и све остало. (Или, што рекли Свети Оци: боље је поштено или у поштењу умријети, него ли непоштено и неваљало живјети).
Ми гледамо на крст Христов и читамо о Његовим страдањима, а сами не трпимо ни једне увреде. (Стародревни Отечник).
Природа синова Адамових отима се подићи – од материјалног ка духовноме, слично риби која се понекад праћне из воде у ваздух; но тако исто брзо и лако (као риба у воду) погружава се опет у материјално; само Христос благодатном силом својом може је безусловно и смело узвисити, обновити, препородити и дати јој стални духовни правац. (Филарет, митроп. Московски).
Када бура почне колебати лађу душе наше, тада пробудимо Христа Господа молитвом, па ће настати тишина у души нашој (Лук. 8, 23, 24).
Распети за нас помоћи ће нам да распнемо (уништимо) наше страсти и похотљивост.
Исус је уједно и љекар и љекарство. Христос је својом смрћу побиједио гријех и својим васкрсењем побиједио је смрт.
Господ није васкрсао у први дан, ни одмах после смрти с тога да би освјетио – освештао наш пут ка гробу и освијетлио надом наше гробове; није васкрсао ни у други дан, ни у суботу ради тога да очува одмор законске суботе и да дужим борављењем у гробу увјери све у истинитост своје смрти и погребења и тиме увелича славу васкрсења. Али већ трећега дана, у недјељу, васкрсао је Господ да не би дуже оставио своје ученике у тузи и забуни и да би их што прије обрадовао и утјешио. Јер, зар би и смрт могла у својим канџама држати Извор живота? (Прота Ј. Јахонтов).
Као што је Христос својим васкрсењем скрхао паклена врата и отворио излаз из њега, тако је и својим вазнесењем отворио небеска врата и отвара вјернима улазак у рај. (Филарет Московски).
Љубав наша утврђује се на страдању Христовом, вјера – на васкрсењу Његову, а надежда – на вазнесењу Његову.
Сишавши на земљу, Син Божији није оставио Свога Оца; и изишавши на небо, није се одвојио од оних који Га вјерују.
Не видећи Христа, вјеруј у Њега, воли Га, и радуј се, па ћеш бити срећан. (Филарет Московски).
Ако ти, слично мироносицама, не проспаваш јутро ради Господа и журиш се к Њему духом својим, онда, ако Га и не видиш, ипак ћеш бити научен гдје ћеш Га наћи.
Христос је сишао с неба ради нашег искупљења, а отишао на небо да нас прослави.
Ми смо више задобили у Христу – Христом, него ли колико смо изгубили у Адаму – Адамом.
До Христа Аврам у паклу; послије Христа разбојник у рају.
Ако је створење свијета дјело љубави Божије, онда је дјело искупљења људи смрћу Сина Божијега чудо љубави Божије. (Филарет, арх. Черниговски).
Ако смо у свему обавезни Богу за учињено нам добро што нас је створио, онда чиме и како можемо заблагодарити Богу што нас је откупио и спасао, – и то још на такав начин? (Гиродо).
Кад би ти предао Богу не само све што имаш, него и све шта мислиш, осјећаш, чиниш, – душу, тијело, живот: можеш ли а да не признаш да си ипак овим само мало дао „Божије Богу“? (Филарет Московски).
О, ум човјечији није у стању обухватити сву ширину и висину љубави Божије, која се на нас Исусом Христом излила. Но тим је страшније бити неблагодаран пред таквом љубављу. (Филарет, архиеп. Черниговски).
Христос с крста као да говори свима и свакоме: „Ето шта ја за тебе учиних? А шта си ти учинио за мене“?
Желиш ли ради Христа учинити ближњему пријатну услугу? Укажи сиромашноме помоћ.
Што се пружи сиромаху, то у лицу сиромашка прима сам Христос (Мат. 25, 40).
Христос је заволио нас недостојне; и ми Њега заволимо, достојна сваке љубави.
Нека буде у теби љубави према људима ради Исуса, а љубав према Исусу ради Њега самога. (Тома Кемпијски).
Треба љубити родитеља, али претпоставити Спаситеља (Лук. 9, 59, 60). (Блажени Августин).
Изабери – боље је да ти цијели свијет буде противником, него ли да увриједиш Исуса. (Тома Кемпијски).
Буди такав у односима према Исусу у каквим Га желиш видјети према теби. Ти желиш да Он јави на теби сво богатство љубави Своје, онда и ти откриј Му сву ширину срца твога.
Нема већега блаженства него ли вољети Христа и бити од Њега вољен.
Најбједнији је онај који живи без Исуса, а најбогатији је онај коме је добро бити са Исусом. (Тома Кемпијски).
Христос – све наше радости, сва наша блага, све наше – све!
Човјек који борави са Исусом богат је, па макар у материјалном погледу сиромах био. (Ава Евгеније).
Боље је лишити се свега у свијету, него ли изгубити Исуса Христа: сву неимаштину Он ће стотину пута надокнадити. А лишење Њега самога не може бити надокнађено владањем над цијелим свијетом. (Прота П. Соколов).
Боље је трпити оскудицу и бити са Христом, него ли изобиловати у свему, а бити ван општења са Њиме.
Без милога Исуса горко је живјети у овоме многобиједноме свијету.
Живот без Христа рђавији је од саме смрти.
Тешко онима који одгоне од себе Исуса! А то с тога што ће и они некада бити одагнати од Њега. (Прота П. Соколов).
Они који нису хтјели послушати Христа који их је звао: „Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени …“ (Мат. 11, 28), чуће некада Његов заповједнички глас: „Одлазите од мене, проклети, у огањ вјечни“ (Мат. 25, 41).
Не удаљуј се од Исуса, но се здружи с Њим присним везама љубави, ако желиш себи среће и блаженства, не само у будућем него и у садашњем животу.
Са Премилим Исусом све ће за тебе слатко бити. Саме невоље учиниће ти се нектаром небеским.
Зар се не осјећамо срећни, када за човјека, кога волимо и поштујемо, учинимо нешто па претрпимо? Из овога, по узношењу од малога ка великоме, можемо извести закључак овај: ако радо понесемо крст (страдања и невоље), осјећаћемо се срећни и радосни у самоме подвигу прије него ли наступи блаженство за подвиг. (Филарет Московски).
„Ми никада раније нисмо осјећали да са таквим задовољством, са таквом радошћу подносимо ово за Исуса Христа“, одговорила су света браћа Марко и Марцелин када им је један од мучитеља изјавио сажаљење што су они за Христа привезани за стуб и приковани страшним ексерима.
Као што дијете или необразовани човјек не поима задовољства каква налази просвећени муж при читању учених књига, тако и мудри философ, или проницљив човјек, али неупознат са спасавајућом вјером, не може себи представити чак ни слабога појма о оној радости какву хришћанин црпи из љубави Исуса Христа!
Када тјелесна љубав толико заробљава душу да ју одвраћа од свега и привезује ју само особи коју љуби, шта онда неће учинити љубав према Христу или страх да се не буде удаљен од Њега? (Св. Златоуст).
„О, када би се мноме насладили звјерови, назначени да ме растргну, – које ја молим да убрзају моју кончину! Ако они не хтједну да се пожуре, ја ћу се постарати да они што прије растргну мене. Нека навале на мене ватра или крст (распињање), звијери, ломљење костију, расијецање дијелова (тијела) и сви ужаси ђавола, само да се насладим Христом“! – Са таквом ревношћу, са таквом готовошћу св. Игњатије Антиохијски очекује, тражи, измољава, изнуђава за себе мучења за Христа!
„О, мили крсте! кога сам давно желио, страсно волио, неодступно тражио; и ево сада је приготовљен за душу моју, која га је жељела! Ја прилазим Теби спокојан и радостан: и ти торжествено примаш мене“! – Тако је узвикнуо св. Андрија Првозвани, и у ужасима крсне смрти за Христа осјећао своје блаженство!
Ми треба да сматрамо себе за одвећ срећне, ако би се удостојили да ма шта претрпимо ради Господа.
Нема веће славе, него ли подијелити бешчашће са Исусом. (Филарет Московски).
Крст и различне биједе (несреће) јесу знамења или заставе хришћанске, под којима хришћани служе Цару своме, на крсту распетоме. (Св. Тихон Задонски).
Када добро расудиш ко је Христос, шта је и ради чега је, и ради кога је страшне муке и бешчашће – срамоту и понижење – претрпио: добићеш велику утјеху у свакој невољи и сваку биједу и жалост примићеш са благодарношћу и радошћу. (Св. Тихон Задонски).
Пред Крстом и у Крсту налазе утјехе сви они, које ништа у свијету не може утјешити.
Трпи до краја са Христом и Христа ради, ако хоћеш да са Христом царујеш. (Тома Кемпијски).
Ко коће да буде учесник вјечнога царства са Исусом, тај је дужан бити учесник и страдања и трпљења Његова. (Св. Тихон Задонски).
Ко хоће да наличи на Исуса Христа по слави, тај је дужан наличити Њему и по животу.
Ако љубиш Христа, не заборављај извршити Његове заповијести. (Ава Евагрије).
Противник (непријатељ) је Христов не само онај који учењем, него и ко се животом противи Његовој ријечи. (Св. Тихон Задонски).
Онај није Христов који онако не мисли и не ради као Христос.
У свему да буде твојим учитељем Господ Исус Христос, на којега погледај оком ума твога; чешће самога себе питај шта би у томе случају помислио, казао и учинио Исус Христос?
Умјети смирити се, значи умјети подражавати Исусу Христу. (Св. Василије Велики).
Обучен у смјерност, Бог се јавио људима; ко се од људи обуче у смјерност, постаће Богу сличан.
Постани младенцем са Исусом (у смислу смјерности и простоте), и ти ћеш расти с Њим у премудрости (Лука 2, 40).
Сјећај се, хришћанине, да пећина и јасле витлејемске, гдје се родио и био у пеленама повијен Спаситељ и Господ наш, треба да буду гробом твога частољубља и властољубља.
Кад је Син Божји смирио себе, то смо и ми дужни понижавати себе, тим више што је Он због гордости наше понизио себе.
Ради тебе Бог је понизио себе, а ти ни ради себе не смираваш се, него се узвишаваш и гордиш. (Св. Макарије Велики).
Христос, призиван да царује, бега од тога, а позван на ругање и крсну смрт, драговољно се сагласио. И тако, човјек желећи да се уподоби Христу, треба да се више весели понижавањима него ли слави.
Сјећај се Христа у пећини и тамници, и тебе неће заносити ни примамљивати прекрасно украшени дом. (Филарет Московски).
Сјећај се Христа одгоњенога и обученога у срамотну хаљину, па нећеш тражити скупоцјена одјела. (Исти).
Сјећај се оцта и жучи, којима је Христос запојен, па нећеш тражити раскошних гозби и весеља.
Опомињи се Христа, чија кољена, по изразу пророчкоме, „изнемогоше од поста“ (Пс. 108, 24), па ће ти пост бити сладак и храњив више него ли гозбе и богате трпезе. (Исти).
Сјећај се Христа, који је пролио крв своју и за оне који су је проливали; сјећај Га се како је, висећи на крсту, молио се за оне који су га распели, – и ти ћеш престати да мислиш како ћеш се осветити непријатељима својим, већ ћеш им великодушно опростити.
Не заборављај Господа, отишавшег са славом на небо у 40-ти дан после свога преславног васкрсења из гроба, и сјећај се Њега „Сједјашчаго одеснују Оца„; не заборављај Његова обећања: „Гдје будем ја, ту ће и слуга мој бити“ (Јован 12, 26), и теби ће се бреме („иго“) служења Исусу учинити лаким (Мат. 11, 30) и незнатним.
„Гдје ја будем“, говори Христос, ,,ту ће и слуга мој бити“. А гдје је Христос? На небесима. И тако, преселимо се и ми тамо душом и умом, још и прије васкрсења. (Св. Златоуст).

Један коментар

  1. роса петровић

    текст ове књиге је врло добар и цела књига од огромне користи нама читаоцима, не треба ништа мењати или преправљати, како јеромонах Атанасије у Поговору мисли да би требало. Ово је одлично урађено!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *