ДУХОВНА ГРАДИНА

 

ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
 

 
2. СВЕТО ПИСМО ИЛИ БИБЛИЈА
 
Свето Писмо треба да буде свакоме од нас учебна књига (уџбеник) и прва столна (настолна) књига кроз цијели живот наш.
Што је тјелесна храна за одржавање наших сила, то је и читање Светог Писма за душу. (Св. Златоуст).
Као што лишени очињег вида не може право путем ићи, тако и онај који није просвијећен свјетлошћу Божанских Списа, принуђен је да непрестано гријеши у многоме, с тога што тумара по дубокој тами. (Исти).
Оно што можеш видјети, посматрај својим очима; но при расуђивању невидљивога и вјечнога ослањај се на Ријеч Божју.
У молитви ми разговарамо са Богом, – у Светом Писму пак Бог разговара са нама. (Блажени Августин).
Савјетујем свакоме да купи Библију или бар Нови Завјет. Те књиге послужиће вам свагда за науку. (Св. Златоуст).
Вода је по природи својој мека, а камен тврд. Но ако је над каменом стављен бић, то вода, капајући и падајући постепено на камен, најзад га пробије. Тако и Ријеч Божја (Св. Писмо) меко је, а наше срце грубо; но ако човјек често слуша или чита Ријечи Божје, то страх Божји силази у срце његово. (Ава Пимен).
Библија узводи од свјетскога ума на духовни. (Андрија Југски).
Ко има Библију, томе она може прибавити велику корист и утјеху. Често један поглед на ту Свештену Књигу задржава нас од расположења ка гријеху. (Св. Златоуст).
Не гледај само на Библију, но је читај са усрђем и брижљиво чувај у памети прочитано. (Исти).
Неко је једном приликом упитао мудраца: „Зашто ти непрестано читаш књиге у којима се садржи учење о Божанству и о дужностима човјековим? Та ти си их већ по неколико пута прочитао?“ Мудрац одговори: „А зашто ти сада тражиш себи храну? Та ти си синоћ вечерао?“ – „Ја чиним то да би могао живјети“, одговори питалац. – „И ја читам ради тога да би такође могао живјети“, одговори мудрац. Очевидно је да је по схватању мудраца за душу потребна свакодневна душевна храна, као што је тјелесна за тијело потребна. (Петар, еп. Томски).
Један благочестиви човјек у току двадесет година непрестано је читао Библију, не напуштајући у осталом ни службено ни књижевно занимање. Једном приликом неко га упита: „Зар ти већ није постало досадно понављање једнога и истога?“ (тј. читање Библије). – „А ко вам то рече да је ту понављање једнога и истога? Напротив, ја свакодневно проналазим у Ријечи Божјој непрестано по штогод ново, понечега таквога што ми раније није било пало у очи, и, Бог ми је свједок, када би садашњи човјек проживио Матусалове године, он и тада не би до краја прочитао ту књигу, па макар је посведневно читао“.
Треба знати: Човјек може разумјети Св. Писмо према самоме себи, тј. какав је он и какав треба да буде; његово разумијевање одговара оном степену на коме се он налази. Ако живи природним животом, то ће и у Св. Писму наћи само ствари природне; а када пак он сам пење се све више и више у духовноме животу, то ће и Св. Писмо бити за њега узвишеније. Уопште, у колико се он налази више (у духовноме животу), у толико ће му се већма откривати тајинства у Божјој Ријечи.
Буди марљив у пажљивом читању Св. Писма и не лијени се чешће читати га, па макар разумијевао или не разумијевао силу ријечи; јер често читање (поуке) разријешиће оно што ти се у почетку учинило неразумљиво. Често бива да оно што ми је неразумљиво сада, разумљиво ће бити сутра, благодаћу Бога који невидљиво просвјећује ум наш за разумијевање Св. Писма. (Духовни Маргарит).
Ако ти и не разумијеш Ријечи Божије (Св. Писмо), али ђаволи разумију шта ти читаш, и дрхте.
Ово је велико благодјејање Божије што су нека мјеста Божанскога Писма одвећ јасна а нека нејасна, да би се једни прво утврђивали у вјери и љубави и да због непоимања многога не би пали у невјерије и тугу; а други, тј. они који не разумију, да би побуђивали себе на истраживање (испитивање) и труд, и тиме се сачували од гордости и смирили се кроз оно што не могу постићи. (Св. Златоуст).
Ми треба да мислимо или расуђујемо онако како говори Св. Писмо, а не да тражимо да нам оно казује онако како се нама хоће да расуђујемо.
„У овој величанственој књизи“ – написао је Бајрон на Библији, његовој својини – „садржи се тајна тајни. Срећни су они смртни којима је од Бога подарена благодат читати, разумијевати, с побожношћу молитвено произносити ријечи ове књиге. Срећни су они који се усиљавају да отворе врата и греде по стази. Но боље би било да се нису ни родили они, који читају а сумњају и презиру“.
Многи читају Св. Писмо ради тога да би могли говорити о њему, а многи, по примјеру Ирода (Мат. 2, 8), знање о њему обраћају чак против Исуса Христа. Но ти се упражњавај у њему да нађеш Христа, по примјеру источних мудраца. (Прота П. Соколов).
Ријечи Божанскога Писма читај дјелима (тј. извршуј на дјелу – дјелима), а не многим разговором, поносећи се једином простом пажњом. (Св. Марко Испосник).
Што је речено (написано) у Св. Писму речено је не само ради тога да знамо, него и да казано испуњавамо. (Ава Исихије).
Сједнувши ради читања Божанског Писма, прије свега призови молитвама Господа (тј. помоли се Господу), да ти отвори очи срца твога те да не само појмиш написано него и да то извршиш; јер онај који чита а не твори, јесте презирач Божанскога Писма. (Духовни Маргарит).
Чувши Божју Ријеч (из уста проповједника или у Писму прочитавши), већа штета бива ономе ко слуша или чита (Св. Писмо), а не поправља се. (Св. Тихон Задонски).
Недостатак је у човјеку – не знати Св. Писмо, но дупли недостатак има онај који га зна а пренебрегава га. (Св. Јефрем Сирин).
Старајте се да свагда будете не само брижљиви слушаоци Св. Писма, но извршиоци дјела спасења. (Филарет Московски).
О, када би се ми користили књигама Св. Писма тако да само срце наше постане од тога књига, Св. Духом исписана! (2. Коринћ. 3, 3).

Један коментар

  1. роса петровић

    текст ове књиге је врло добар и цела књига од огромне користи нама читаоцима, не треба ништа мењати или преправљати, како јеромонах Атанасије у Поговору мисли да би требало. Ово је одлично урађено!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *