ДУХОВНА ГРАДИНА

 

ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
 

 
26. ПОМИСЛИ – МИШЉЕЊА
Као што је немогуће забранити вјетру да допре до отворених груди, тако је немогуће зауставити прилив и навалу помисли, стога што је човјечија душа по самој природи својој (а услијед грјеховнога пада наших прародитеља) откривена за дејство утицаја зла. (Ава Пимен).
Један брат дошао је код Аве Памва и жалио му се на своју душевну борбу са по мислима. Памво му је, између осталога, рекао ово: „Немој се чудити томе шта се са тобом догађа. Ти видиш мене како сам стар; седамдесет година живим у овој колибици, у старању за моје спасење. У овој и оваквој старости, ево, до сада трпим искушења и напасти (од помисли).
Искушења не може нико избјећи, али се могу избјећи падања (у гријех). (Теофан, еп. Владимирски).
Острво које лежи насред мора, може ли зауставити да га таласи не запљускују? Па ипак острво даје отпор и противи се таласима. Тако и ми не можемо зауставити навалу мисли, али се можемо њима противити и давати им отпор. (Св. Јефрем Сирин).
Ти не можеш, разумије се, зауставити летење птице, али јој можеш спријечити да своје гнијездо овдје или ондје намјести. (Прота Ј. Толмачев).
Не треба очајавати услијед борбе коју нам ствара нападај мисли. Ако се ревносно противимо помислима, онда борба са њима плете нам драгоцјене вијенце. (Древни Патерик).
Преподобна Сара била је нападана помислима блуда читавих тридесет година, и никада се није помолила о томе да се тај нападај удаљи од ње, но се је само молила Богу да јој да храбрости и трпљења у тој борби.
Ако ли понекад безбожне и неваљале мисли узнемирују твој ум, немој очајавати, него се опомињи у памети Божије милости. Коме је повјерена лађа, тога господар лађе никада неће укорити ријечима: Зашто си допустио да таласи бију моју лађу? Можда ће само казати: Зашто се ниси старао о лађи и ниси се противио таласима? (Св. Јефрем Сирин).
Ми бивамо осуђени не зато што улазе у нас грешне мисли, но услијед злоупотребе са њима (тј. што их примамо, усвајамо и њима се потчињавамо, тако да се мисли претварају у дјела).
Не потпадамо под осуду због тога што помисли улазе у нас (или правилније: наилазе на нас), него што им дајемо рђав правац. (Св. Варсануфије Велики).
Не буди лијен и нерадан при помислима. Јер се никаква мисао не може сакрити од Бога. (Св. Марко Посник).
Никада не допуштај ући у срце твоје помислу који би Бога прогњевио. (Ава Силуан).
Буди стражарем срца твога да не би у њега туђинци улазили: непрестано говори долазећим помислима: „Јеси ли од наших или од непријатеља наших“ (Ис. Навин 15, 13). (Ава Стратигије).
Безопасније је не пустити непријатеља у кућу своју, него ли пустивши га борити се са њим. (Св. Тихон Задонски).
Сваку грешну мисао одмах гони из срца, као што збацујеш и најмању варницу са своје хаљине.
Као што не би задржао шкорпију под пазухом својим, тако не задржавај рђаве мисли у срцу твоме. (Ава Евагрије).
Гаси варницу док се није у пламен претворила, и убијај непријатеља (рђаву мисао) док је још мали. (Св. Тихон Задонски).
Као што је ласно варницу или жишку угасити прије него ли букне у пламен, тако се и рђава жеља ласно уништава у самоме почетку њеном. (Јаков, архиеп. Нижеградски).
Лукава помисао са врлинама у души тешко напредује као год и трава на лејама засађеним поврћем или биљем. (По Св. Је-фрему Сирину).
Ако будемо рђаве помисли одсијецали, одсијецаћемо с њима и гријехе. Од помисли бива и гријех, као од жила – дрво, или као од сјемена – плод. Повади или исијеци жиле, и дрвета неће бити; згњечи или уништи сјеме, и плода неће бити. (Св. Тихон Задонски).
Не постаје облак без дувања вјетра; и страст се не рађа без мисли. (Св. Марко Посник).
Као што неискусно теле, трчећи за травом да се напасе, лако се надује, тако бива и са душом коју мало помало заваравају и саблажњавају помисли. (Св. Марко Посник).
Није долазак помисли гријех, него другарска (пријатељска) бесједа ума са њиме. (Исти).
Сваки гријеши због тога што, при нападу рђавих мисли, не одбацује их истог минута противљењем њима. (Ава Серен).
Лукаве помисли чупај и искорјењуј другим мислима. (Св. Нил Синајски).
Помисао ти слика сладости грешнога дјелања, али ти помишљај о заповијести Божјој, која забрањује то дјелање, помишљај о оним плачним посљедицама до каквих доводи кратковремена сладост гријеха и тада ће се грешна мисао удаљити од тебе.
Често подижи ум на молитву, па ћеш истријебити помисли које прилазе срцу твоме. (Ава Таласије).
Моли се снажно и са уздасима у вријеме напада рђавих помисли. Моли се: ,,Господе, помилуј ме! Господе не остави мене!“ „Боже, похитај да ме избавиш; Господе, да ми поможеш“ (Псал. 70, 1-2), или слично томе, те тако рђаве помисли те неће савладати.
Не гој нашироко тијело твоје, па ће се умањити у теби скрнавне и гадне мисли. (Ава Евагрије).
Као што љута или горка љекарства умањују жестоке болести, тако и молитва са постом прогони зле помисли. (Преподобна Синклитикија).
Као што је поглед на бакарну змију, коју је Мојсеј у пустињи на дрво уздигао, а која је била праобразом крста Христова, брзо исцјељивао онога кога је отровна змија ујела, тако и поглед покајања, вјере и молитве на распетога Исуса брзо исцјељује душу, израњављену отровним утисцима похотљивих помисли. (Филарет Московски).
Као што змија, извучена из тамне рупе на свјетлост, стара се да побјегне и сакрије се, тако и зле помисли, будући објелодањене искреним признањем и исповијешћу, старају се да побјегну од човјека. (Ава Мојсеј).

Један коментар

  1. роса петровић

    текст ове књиге је врло добар и цела књига од огромне користи нама читаоцима, не треба ништа мењати или преправљати, како јеромонах Атанасије у Поговору мисли да би требало. Ово је одлично урађено!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *