ДУХОВНА ГРАДИНА

 

ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
 

 
23. САБЛАЗАН – РАЗВРАТ И
САБЛАЖЊИВЦИ – РАЗВРАТНИЦИ
 
Саблазан је слична заразној болести (куги, тифусу итд.), која се појави на једноме човјеку, а потом зарази многе који у близини живе. (Св. Тихон Задонски).
Саблажњени и на гријех наведени готово свагда постају саблажњивци других.
Чувај се, колико је могуће, да не саблазниш ближњега твога. Зар је мало у нама сопствених гријехова! Зашто оптерећивати себе туђим гријесима?
Ништа теже нема, ништа погубније и штетније, него ли шкодити не само себи него и ближњему. (Ава Доротеј).
Одобравати гријех много је теже и несрећније него ли кад сам гријешиш.
Ко наводи на гријех, тај чини већи преступ и безакоње, него ли онај који само за себе гријеши. (Ориген).
Саблажњивац и развратник јесте велики непријатељ Божји, ближњега и себе самога. (Прота Ј. Толмачев).
Ко друге навлачи на оно што је шкодљиво и штетно, тај се показује дрзак према Богу, неправичан према ближњему и суров према себи самоме. (Исти).
Шта може бити страшније од развратника и саблажњивца или уопште од покварена човјека. Ужасавају се од паликућа, лопова, убица, тровача, но каквог је ужаса заслужан хришћанин који свуда разноси заразу гријеха, одузима од своје браће благодатну моћ живота, предаје их у ропство ђаволу, баца их у пакао? (Исти).
Не мисли да ти ниси убица ако си упутио ближњега твога на гријех… Ти развраћаш душу онога кога саблажњаваш, на зло наводиш, и отимаш од њега оно што припада вјечности. (Блажени Августин).
Кад је Ахар био строжије кажњен што је украо један златник од добитка, Господу посвећенога (Исуса Навина 7, 20-25), каквој ће казни бити предани они који отимају од Господа Исуса Христа душе, које је Он откупио и задобио не цијеном злата и сребра но божанственом крвљу себе као невина Јагњета? (Д. Собољевски).
Увлачећи друге у гријех, ми ћемо бити дупло кажњени. (Св. Златоуст).
Памти, хришћанине, да гријех који си учинио не само пред очима хришћанина ближњега, него и пред свим Царством Божијим, осветиће ти се као распространиоцу и сијачу гријеха, по ономе: ,,Ако ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме“ (Мат. 5, 19). (По Филарету Московском).
Саблажњавање и развраћање немоћне браће тако је тежак гријех, да ми, да би га избјегли, дужни смо одрицати се чак и од дозвољенога по божанским и људским законима, уколико оно што је дозвољено може реметити и узнемиравати братову немоћну савјест и служити као сметња и спотицање за ближњега. (Прота Ј. Толмачев).
Сами Господ наш шта ли вели за саблажњивце и развратнике? „Тешко ономе од кога саблазан долази! Боље би му било да се воденички камен објеси о врату његову и потоне у море“, или чак: „да се није ни родио“! Заиста, страшно!

Један коментар

  1. роса петровић

    текст ове књиге је врло добар и цела књига од огромне користи нама читаоцима, не треба ништа мењати или преправљати, како јеромонах Атанасије у Поговору мисли да би требало. Ово је одлично урађено!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *