ДУХОВНА ГРАДИНА

 

ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
 

 
19. ДРУЖБА – ПРИЈАТЕЉСТВО
 
Велики је добитак – искрени пријатељ и добри друг. (Ава Евагрије).
Искрени друг је бољи од свакога рођака.
Ништа на свијету нема прекрасније од пријатељства. Оно служи као утјеха садашњега живота. Шта може бити веће и драгоцјеније од тога када имаш коме открити своје срце, подијелити оно што је тајно, повјерити му оно што је од других сакривено? Шта може бити утјешније него ли када имаш искрено преданог ти човјека који дијели с тобом радост када си у добру, у несрећи пак узима саучешће, у страдању пружа ти савјете и утјехе? (Св. Амвросије Милански).
Жалост, подијељена с киме, слаби и смањује се, а радост подијељена удвостручава се.
Непријатељство и омразу треба написати на води, да је што брже нестане, а пријатељство – на бакру, да се насвагда сачува чврсто и непромјенљиво. (Св. Исидор Пелусиот).
Памет тече пријатеље, несрећа их искушава (тј. проба какви су). (А. Рандју).
Ласте се летом враћају, а пред зиму се удаљују: ето слике лажних пријатеља. У пријатним данима они су уз нас, но ако вас срећа изневјери, они се удаљују од вас. (Исти).
Несигурнога и лажнога пријатеља могуће је упоредити са сјенком која пада на сунчани сат. Та сјенка појављује се само на ведрини, али ишчезава с појавом облачка (тј. на облачини).
Вјеран пријатељ не окреће леђа, када ти срећа окрене леђа.
Пријатељи или другови зову те на весеље. Они те зову да их утјешиш (пријатељством); пожури се на тај позив. (Амвросије Рандју).
Ако твој пријатељ чини осјетне погрешке, не снебивајући се укоравај га, – то је прва обавеза пријатељства.
Ако ли пак на порок пријатеља гледаш равнодушно и не стараш се о његовој поправци, тиме јавно објелодањујеш себе да си и ти сумњивога поштења.
Пријатељ се тиме и разликује од ласкавца што ласкавац ради насладе и уживања бесједи, док пријатељ говори и оно што може огорчити (тј. ако пријатељу истину каже у очи). (Св. Василије Велики).
Не обећавај себи невиних радости пријатељства, ако их не потражиш у друштву добрих.
Не дружи се са човјеком који чини зло своме ближњем, и не радуј се са оним који чини зло другоме. (Ава Матеј).
Не тражи познанства са човјеком лукавим. Дружење са лукавим јесте дружење са ђаволом. (Св. Антоније Велики).
Пријатељство са злим човјеком слично је јутарњој сјенци, која се све више и више смањује; док пријатељство са добрим мора расти као вечерња сјенка, докле траје гријање сунца.
Честити људи, видећи врлину у своме непријатељу, мире се са њиме, а неваљаломе пријатељу окрећу леђа, ако је он непоправљив.
Ава Агатон је говорио: „Ако опазим да ме мој најмилији (пријатељ, друг, брат) увлачи у душевну штету (или погибао), то ћу га одмах одбити од себе, тј. прекратићу познанство и односе са њиме“.
Ако се у твоме пријатељу не покаже врлина прекрасном, а не омрзнеш у њему порок, можеш ли ти онда рећи или помислити да волиш врлину а мрзиш порок? (Лафает).
Не дозволи себи да нарушиш Божанске заповијести ради пријатељства људскога. (Св. Антоније Велики).
Не треба имати таквих пријатеља, односно другова, који више воле богате гозбе и чашћења, него ли пријатељство.
Са онима који те посјећују само ради провођења времена, говори о Христу, о смрти, о будућем животу, о суду и о паклу; тада ће они или поћи од тебе кући са поуком, или више неће долазити теби и одузимати ти вријеме.
Драгоцјен је и вјеран пријатељ или друг онај који, дијелећи са нама жалост и радост, може уједно да нам буде и наш савјетник у тешким околностима нашега живота, и исправитељ наших заблуда и руководитељ у врлинама. Но за то су такви пријатељи или другови ријетки, као што су уопште и драгоцјености ријетке. Стога Свети Оци и савјетују да треба бити врло обазрив у избору пријатеља и друга, коме би могао повјерити душу своју.
У кога срце твоје није потпуно увјерено, томе се и не предаји срцем. (Ава Пимен).
Према свима буди пријатељски расположен, али све не примај себи за савјетнике. (Св. Антоније Велики).
Не откривај своје мисли свима него само онима који могу лијечити душу твоју. (Исти).
Буди прозрачан као поточић (с бистром водом) пред Богом и савјешћу, но не дај да се у душу твоју загледају рђави и зли; поглед порока помрачава душу.
Боље је примити злато лажно, него ли пријатеља лажљивога. (Ава Евагрије).
Нема страшнијега непријатеља, него ли што је лицемјеран (лукави) пријатељ.
Чувај се већма зависти пријатеља, него ли од непријатеља; јер непријатељ завиди јавно, а пријатељ тајно.

Један коментар

  1. роса петровић

    текст ове књиге је врло добар и цела књига од огромне користи нама читаоцима, не треба ништа мењати или преправљати, како јеромонах Атанасије у Поговору мисли да би требало. Ово је одлично урађено!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *