БУДИМО ЉУДИ
ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
МОЛИТВЕ ЗА КОСОВО
Велики утицај на патријарха Павла сигурно је имало време од готово 34 године проведено на Косову и Метохији, на дужности епископа рашко-призренског. Он се потпуно саживео са својом паством. Зато је пожелео да на његово устоличење у трон српског патријарха дођу и његови сарадници из Призрена. Гласник, службени лист Српске православне цркве, из тог времена, сведочи: „Призренци дошавши, приступише са сузама у очима своме Владици. А срца њихова беху пуна радости. И мољаху Га да помјане у својим молитвама њих и васцели српски многострадални народ на Косову и Метохији. Још га мољаху: помјани Владико у светим молитвама младе богослове и њихове наставнике, и још помјани сво свештенство и монаштво многострадалне Епархије рашко-призренске.“[1] Његова Светост наставио је често да одлази на Косово и Метохију и да служи у Пећкој патријаршији, која има статус ставропигијалне лавре, под непосредним надзором патријарха, иако се налази у другој (Рашко-призренској) епархији. Али, патријарх Павле никада није посетио Пећку патријаршију, а да није отишао да посети и неке друге велике светиње у овој српској покрајини.
Велика брига његова за Косово и Метохију видеће се посебно после повлачења српске војске и полиције и доласка међународних војних и полицијских снага, у јуну 1999. године, када долази до највећег страдања овдашњих Срба и српских светиња. Патријарх Павле свакодневно узноси молитве за пострадали српски народ на Косову и Метохији, а сам је саставио и текстове прозби (молитви) које свештеници Српске православне цркве читају на богослужењима.
За велику јектенију написао је прозбу:
„За православни грешни страдални род наш, за паћенике прогнанике и злостављане: људе, жене и децу; за заштиту православних храмова и манастира, породица и домова на Косову и Метохији, да им Господ Бог наш ниспошље милост своју и заштиту, Господу се помолимо.“
А за сугубу јектенију прозбу:
„Још се молимо Господу Богу нашем да услиши вапаје и молбе страдајућег народа свога на Косову и Метохији, и за све који правде ради страдају и трпе прогоне и злостављања, и да брзо пошаље благодат и силу своју и заштити невино прогањане, рецимо сви усрдно: Господи помилуј!“
Иако у поодмаклим годинама, од тог великог страдања и прогона Срба 1999. године, настојао је да увек за Божић, Васкрс и Покров Пресвете Богородице (храмовну славу Пећке патријаршије), али и за неке друге прилике, оде на Косово и Метохију. Одлазио је и без пратње КФОР-а. Као што и раније није дозвољавао да га прати српска полиција
или било ко други, да се не би десило да неко због њега страда.
Иде сам, полажући сву наду у Божју заштиту!
У разговорима са страним државницима и представницима других цркава и верских заједница, његова незаобилазна тема је страдање Срба и православних светиња на Косову и Метохији.
А, видело се, најмоћније земље света које су извршиле агресију на Србију 1999. године, чији су војници потом дошли да „чувају мир“, све отвореније су радиле на отцепљењу Косова и Метохије.
Зато Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, под председништвом патријарха Павла, крајем 2005. године, поводом најаве да ће отпочети разговори о утврђивању „коначног статуса“ Косова и Метохије, упућује поруку којом се тражи да се „узме у обзир интерес свих грађана“ који живе на овом подручју, јер „хлеба, сунца, воде и љубави Божје на Косову и Метохији има за све нас“. Али и захтева: „Уколико би се десило, не дај Боже, да било какво решење буде наметнуто, Сабор очекује да Скупштина Србије обзнани целом народу да је извршена нелегитимна и нелегална окупација једног дела наше националне територије“.
По завршетку заседања Светог архијерејског сабора, патријарх се и лично обратио, преко бројних домаћих и иностраних медија, с упозорењем: „На језику правде и међународног права свака помисао да се отме Косово и Метохија значила би да се пред очима целог света у 21. веку, једној демократској држави усред Европе, силом одузима део територије, која уз то важи и као њена духовна колевка“.
При том, као и у свим другим приликама, српски првојерарх напомиње: „Ми не тражимо ништа друго него да се питање Косова и Метохије реши на исти начин на који су и друге европске демократске државе решиле слична питања.“
На крају тог свог обраћања, патријарх Павле посебно се обратио својој духовној деци, верницима Српске православне цркве, с поруком: „Будите верни, храбри и јединствени! Чувајмо своју душу и савест! Тако ће бити сачувана и света, мученичка земља наших часних предака“.
НАПОМЕНЕ:
