БУДИМО ЉУДИ – ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

 

БУДИМО ЉУДИ
ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
 
ПУТУЈУЋА ИКОНА
 
Одлазио је патријарх Павле у посету и многим иностраним државницима и међународним организацијама да моли за помоћ у ублажавању патњи унесрећеног народа и за праведно решење проблема који су у то време – понајвише вољом моћника из света – задесили овај део Балкана.
Пошто су били против разбијања дотадашње државе (Југославије), али и “сметња” некима од најмоћнијих земаља у њиховој геостратегијској политици, Срби су се, поред осталог, нашли и на удару којекаквих лажи, лансираних преко најмоћнијих светских медија, које су потом и многи други преузимали. Није поштеђиван ни сам српски духовни поглавар патријарх Павле, коме су, од оних који су ратовали и радили на сатанизовању Срба, приписиване разне бесмислице, да је рекао нешто што никада није рекао… Због тога је Његова Светост често морао да одговара: “Бог ми је сведок да никада тако нешто нисам ни помислио, а камоли рекао!”
А патријарх Павле ни у једној прилици није тражио ништа више за свој народ, него што је тражио за други народ. Тражио је само оно што им припада и по Божјим и по људским законима.
“Под сунцем има довољно места за све људе”, говорио је.
Међутим, и поред тога, Његовој Светости приписивана је – ратна улога.
У ствари, патријарх Павле и јесте био активни учесник тих ратова, али онај који је гасио пожар, позивао на разум, помагао унесрећенима, молио за све људе, апеловао на оне који могу да помогну свима, са свих зараћених страна…
Када је у јесен 1992. године, после премошћеног раскола, отишао у прву посету до тада отцепљеним епархијама Српске православне цркве у Америци и Канади, српски првојерарх искористио је прилику да поразговара и са некима од највећих светских званичника, који су имали моћ утицаја на рат у Југославији. У седишту Уједињених нација у Њујорку сусрео се са генералним секретаром др Бутросом Бутросом Галијем, с намером да укаже на погубност санкција које је светска организација увела (“искључиво”) Србији и Црној Гори, и да затражи помоћ у “истински праведном решењу југословенске драме”. Том приликом првом човеку светске ансамблеје, поред осталог, рећи ће: “Оно што очекујемо и од вас и од свих људи добре воље у свету јесте да сагледају истину са сваке стране и правду одмеравају једнаком мером за све.”[1]
Исто то поновиће и у Вашингтону, приликом посете америчком државном секретару Лоренсу Иглбергеру. Отпоздрављајући на добродошлицу првог човека америчке спољне политике (који је седам година био амбасадор у Југославији), патријарх Павле каже: “…Молим Вас да истину сагледају сви људи и Ви са сваке стране. Свесни смо да је у овим приликама веома тешко сагледати. Није лако видети невоље које Срби трпе од Хрвата, а исто тако и Хрвати и муслимани од Срба. На несрећу, на свакој страни има људи који поступају нечовечно. И то је најстрашније. То су људи који злочином одговарају на злочин.
Од свију људи очекујемо да свима нама одмеравају истом мером.
Долази зима, велика несрећа је на прагу. Страдаће деца, болесници и избеглице. Пред несрећом смо да немамо хране, огрева, лекова… Све те људе, те страдалнике стављамо на срце Вама и људима добре воље. Шта ће бити са њима, Бог свети зна! Тих људи има на све стране: и код Срба, и код Хрвата и код муслимана. Молимо Вас да се тим људима помогне. Тим немоћнима. Ми као људи свесни смо да стојимо пред свезнајућим Богом и његовим праведним судом. Не желимо да наш народ ставимо испред других и бољим од других…”[2]
Шеф америчке дипломатије назвао је српског патријарха јунаком.[3] Јунаком мира. А по завршетку разговора, док су се растајали у ходнику, како сведочи један од присутних владика, Иглбергер је потапшао по руци патријарха Павла, уз речи: “Ваша Светости, кад би на овом свету био још један човек као што сте ви, на земљи не би било рата, владао би мир!”
И поред тога што су Срби били оцрњени у светском јавном мњењу, а лажима, као што је речено, засипан и њихов духовни поглавар, патријарху Павлу је исказивано велико поштовање где год би се појавио. Тако, рецимо, две године касније (1994), када се поново обрео на Северноамеричком континенту, патријарх Павле позван је на заседање канадског парламента, посвећено ситуацији у бившој Југославији. Када се српски првојерарх појавио, расправа је прекинута, сви посланици су устали и аплаузом поздравили госта, којег је председник Парламента представио као светог човека…
Свуда куда би ишао и где би се затекао патријарх Павле, одзвањале су његове речи којима је позивао на мир и добру вољу међу људима, и дубок утисак остављале слике његове смерности, посвећености највишим вредностима и духовне узвишености.
Због тога, владика Лаврентије назваће га “живом путујућом иконом наше Цркве”.[4]
И, с пуним правом, изнети оцену да је “допринео нашем угледу у свету више него иједан савремени Србин”[5].
Тражио је патријарх да на такав начин, по Правди Бога истинитога, поступају и сви други представници Цркве. Када је у пролеће 2005. године једна висока делегација Српске православне цркве кренула у Америку, да тамошње власти и оне који имају утицаја на политику најмоћније земље света упозна са приликама у којима се налазе српски народ и његове светиње, поготово на Косову и Метохији, Његова Светост патријарх Павле испратио их је речима: “Идите тамо и немојте говорити да смо ми бољи од других, али немојте рећи ни да смо најгори…”[6]
А у Америци, домаћини су их дочекали са речима: “Ми знамо да је ваш патријарх свет и да је честит, моралан човек, који је у сваком историјском тренутку осуђивао злочине, ма са које стране да су долазили…”[7]
И, заиста, име патријарха Павла отварало је многа врата.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Споменица – Прва посета Његове Светости патријарха српског Господина Павла Српској православној цркви на северноамеричком континенту, Торонто, стр. 84.
  2. Исто, 88.
  3. Исто
  4. Владика Лаврентије, Громобран Цркве и народа, НИН, 15. децембар 2005.
  5. Исто
  6. Интервју епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија “Вечерњим новостима”, 4. мај 2005.
  7. Исто

3 Comments

  1. Molim vas, gde mogu CUTI ( ako imamo snimak) da patrijarh Pavle kaze: budimo ljudi, iako smo Srbi. Meni se cini da sam cula: budimo ljudi, pa tek onda, Srbi, sto potpuno menja smisao izgovorenog.

  2. Миле Величковић

    Св. Николај: БИТИ ЧОВЕК ТО ЈЕ МАЛО
    Учини добро и закопај под камен, оно ће од камена начинити себи језик и објавити се.
    Ако си у тамници због правде, све звезде ће сијати над твојом тамницом и радити за твоју слободу.
    Ако си на вешалима због правде, сва небеса ускомешаће се и радиће да твоју смрт обрате у живот.
    Буди човек, то је мало речено.
    Будите богови, вели Свето Писмо.
    Буди човек, то је кратак програм.
    Будите богови, то је највиши програм.
    Огладнели, ниједан вас програм неће наситити осим највишега.
    Ожеднели, ниједан вас програм неће напојити осим највишега.
    Они, који вам руморе у уши: Будите људи – уствари руморе вам: Будите то што јесте мало друкчије.
    А Бог вам, с вером у вас шапће највишу и најмилију тајну: Будите богови!
    И више од овога ништа се не може рећи. Изнад овога речи се губе и ћутање постаје речито.

  3. Жељко Гајић

    Вероватно се охолошћу и дрскошћу може сматрати сваки коментар живота и речи патријарха Павла, тако да ја ово и не бих назвао коментаром, већ само потребом да са другима поделим то како сам ја схватио тај вапај “будимо људи”. Изгледа да сваки пут када се нама Србима деси “народ” нестану људи. Мене је то задесило лично, заболело, можда и дотукло, али и помогло да видим да је то тако било и када није било само лично. У равни личног то и није толико битно, али је погубно за све друге ситуације вишег реда од личног.