НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Житија светих » БУДИМО ЉУДИ – ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

БУДИМО ЉУДИ – ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

 

БУДИМО ЉУДИ
ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
 
РЕЧ НА ПОЧЕТКУ
 
Човек не може да бира време у којем ће се родити, ни где ће се родити, нити прилике и околности у којима ће живети. То не зависи од нас. Али, оно што зависи од нас и што се очекује од нас јесте да будемо људи, увек и свуда. У свим приликама и у свим околностима. Да нас, као људе, призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици.
Тако говори патријарх српски Павле.
Божјом благодаћу Срби су у тешком периоду своје историје, на размеђу двадесетог и двадесет првог века, за првојерарха своје цркве добили човека који је широм света препознаван, доживљаван и уважаван као један од највећих духовника свога времена.
Његова Светост патријарх српски Павле широј јавности постао је познат тек по устоличењу на трон Српске православне цркве. У ствари, тек тада је постала свима доступна његова светост, коју је стицао својим смерним животом, као монах, а поготово на тешкој епископској дужности на Косову и Метохији, где за православни род ни у миру мира било није.
Упознао је свет српског првојерарха као човека светитељског лика, велике духовне снаге, који се моли и брине за све људе, који се више брине о Богу и другим људима, него о себи.
Патријарх Павле је поглавар једне националне помесне цркве, Српске православне цркве, али је његово делање – општечовечанско. Он стоји на челу свога народа, и свим својим снагама се бори за њега, али никад на рачун неког другог народа, нити на штету било ког човека. За њега су сви људи – деца Божја.
Бродом Цркве, на чијем је челу, кормилари тако што позива свој род: „Браћо и сестре, идимо само путем правде и поштења, вере и врлине, чојства и хришћанског витештва, без мржње и освете ма према коме, клечећи увек пред Богом. а никад пред људима.“
Позива свој народ, а апелује и на друге да све буде „по Правди Бога истинитога“ јер, како често понавља – Правда држи и Земљу и градове.
Истина и правда код њега су једина мера моралних вредности. Зато тражи да се свима истом мером мери.
Због таквог духовног утемељења и животног делања, српског патријарха ценили су, и кад су остајали глуви на његове апеле, и владари држава које су ратовале против Срба. А и сами поглавари других религија рећи ће да је патријарх српски Павле највећи духовник нашег времена.
Реч Његове Светости архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Господина Павла тражи се и слуша. Отуда сам и сам, као новинар НИН-а, често писао за водећи српски недељник о личности и делу широм света знаног духовног поглавара. А имао сам и част да више пута будем у патријарховом друштву и да са њим водим три дуга разговора који ће се такође наћи у утицајним новинама.
Први разговор имао сам у јесен 1993. године. Било је то време грађанских ратова у Босни и Херцеговини и у Хрватској, где се српски народ после разбијања дотадашње заједничке државе Југославије нашао у мањини. А када су Србија и Црна Гора преживљавале једну од најтежих економских криза у својој историји, услед међународних санкција и хиперинфлације, највеће икад забележене у свету, али и разне друге невоље, које уз то обично иду.
Други разговор имао сам на истеку 2000. године. Велики јубилеј – две хиљаде година хришћанства – био је сам по себи велики повод да се, и кроз разговор у новинама, чује реч Његове Светости. А, као и увек, повода је било и у разним актуелним дешавањима у друштву.
Трећи разговор имао сам три године касније, на крају 2003. године. Овог пута, и поред разних невоља које су и даље пратиле српско друштво, било је прилике да се тежиште разговора усмери на патријархове духовне поуке, које се тичу свакодневног живота.
Пажња са којом се прати реч патријарха Павла, па и реч о патријарху Павлу, била је више него довољан мотив да се, почев од тих текстова и разговора, крене у стварање овог скромног дела о великом духовнику.
Јер, реч патријарха Павла, надасве, говори зашто треба да – будемо људи!

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Жељко Гајић

    Вероватно се охолошћу и дрскошћу може сматрати сваки коментар живота и речи патријарха Павла, тако да ја ово и не бих назвао коментаром, већ само потребом да са другима поделим то како сам ја схватио тај вапај „будимо људи“. Изгледа да сваки пут када се нама Србима деси „народ“ нестану људи. Мене је то задесило лично, заболело, можда и дотукло, али и помогло да видим да је то тако било и када није било само лично. У равни личног то и није толико битно, али је погубно за све друге ситуације вишег реда од личног.

  2. Миле Величковић

    Св. Николај: БИТИ ЧОВЕК ТО ЈЕ МАЛО
    Учини добро и закопај под камен, оно ће од камена начинити себи језик и објавити се.
    Ако си у тамници због правде, све звезде ће сијати над твојом тамницом и радити за твоју слободу.
    Ако си на вешалима због правде, сва небеса ускомешаће се и радиће да твоју смрт обрате у живот.
    Буди човек, то је мало речено.
    Будите богови, вели Свето Писмо.
    Буди човек, то је кратак програм.
    Будите богови, то је највиши програм.
    Огладнели, ниједан вас програм неће наситити осим највишега.
    Ожеднели, ниједан вас програм неће напојити осим највишега.
    Они, који вам руморе у уши: Будите људи – уствари руморе вам: Будите то што јесте мало друкчије.
    А Бог вам, с вером у вас шапће највишу и најмилију тајну: Будите богови!
    И више од овога ништа се не може рећи. Изнад овога речи се губе и ћутање постаје речито.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *