НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Житија светих » БУДИМО ЉУДИ – ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

БУДИМО ЉУДИ – ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

 

БУДИМО ЉУДИ
ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
 
МОЛИТВЕ ЗА ПАТРИЈАРХА
 
За предстојатеља Цркве изабран је у поодмаклој животној доби (у 77. години), али је с младалачком енергијом носио терет обавеза које иду уз ову дужност, поготово у тако тешким приликама у каквим се тада нашао српски народ.
Но, здравље Његове Светости неповратно је нарушено поткрај 2005. године (8. децембра), када је услед пада у својим одајама повредио десни кук, задобивши напрснуће пубичне кости. Истог дана примљен је у болницу Војномедицинске академије (ВМА) у Београду, где је остао нешто мање од месец дана. Вратио се пред Божић, да би за овај велики празник служио Свету архијерејску литургију, у београдској Саборној цркви.
Нажалост, од ове тешке повреде, до које је дошло у његовој 92. години живота, није се никада више сасвим опоравио. Испочетка ишао је уз помоћ медицинске ходалице, а онда уз помоћ штапа и под будним надзором својих пратилаца.
До овог пада дошло је у тренуцима велике патријархове исцрпљености обавезама које је имао и пословима које је предузимао. Повредио се у четвртак, а већ два дана раније, у уторак, осећао се толико изнемоглим да вероватно први пут[1] за 15
година, колико је до тада био на патријаршијској дужности, није био у могућности да у придворном храму одслужи литургију, што је, како је већ речено, чинио сваког дана.
По изласку из болнице, наставио је по уобичајеном ритму рада. Али, већ после три месеца задобио је и опекотине, па је опет морао на хоспитализацију у ВМА. Остао је 24 дана (од 12. априла до 5. маја 2006. године). Дужности своје обављао је и из болнице, колико је то било могуће. Разматрао је дописе који су пристизали, потписивао важне црквене папире, које нико у његово име није могао да потпише, обављао консултације са члановима Светог архијерејског синода…
У међувремену, више ради одмора него ради лечења, одлазио је на опоравак у Бању Ковиљачу и Селтерс бању код Младеновца. Ипак, здравље је почело све више да копни…
При крају 2007. године, због „опште исцрпљености“, доспева у дотад највећу здравствену кризу. Са неизвесним исходом, 10. новембра 2007, бива примљен на ВМА, и од тада се налази у овој водећој српској медицинској установи…
Вест о тешком здравственом стању патријарха Павла многе у свету је онеспокојила. Телефонски позиви нагло су се умножили у згради Српске патријаршије и на ВМА… Зато је стални лекарски конзилијум Војномедицинске академије преузео на себе обавезу да Светом архијерејском синоду Српске православне цркве свакодневно, написмено, подноси извештај о здравственом стању српског првојерарха, који се потом, посредством Информативне службе СПЦ, ставља на увид целокупној јавности.
Многи су и лично кренули патријарху у посету, у болницу. Посећивали су га сви највиши функционери Србије: председник, премијер, министри… Такође, и функционери Републике Српске. У посету су дошли и амбасадори више земаља, представници помесних православних цркава, представници Римокатоличке цркве и папског нунцијата у Београду, реис-ул-улема Србије, најистакнутији српски писци и друге угледне личности…
Осим учињених личних посета, пристигли су и бројни телеграми, писма и поруке са најбољим жељама за брзо оздрављење српског патријарха. Исписивали су их многи, од неких најпознатијих личности света, до деце која су тек научила да пишу. Из њих се види шта и колико патријарх Павле значи свом верном народу, али и како велики углед ужива у свету.
 
Чим је сазнао да се патријарх Павле налази у болници, патријарх московски и све Русије Алексиј II[2] послао је телеграм, у којем је поручио:
„Ваша Светости, вазљубљени у Христу брате и саслужитељу!
Са осећањем дубоког жаљења примили смо вест о Вашој хоспитализацији.
Усрдно се молимо за здравље Ваше Светости и да Вам Господ дарује да још пуно година вршите високо предстојатељско служење у Светој Српској цркви.
Са братском љубављу у Господу,
+ АЛЕКСИЈЕ“
 
Посебно писмо стиже и од Његовог Високопреосвештенства митрополита смоленског и каљинградског Кирила[3], председника Одељења за спољне послове Московске патријаршије, који је поручио српском првојерарху да молитвено саучествује у његовој болести и да му жели брзо оздрављење: „На многаја љета!“
 
Патријарх румунски Данило, „у име чланова Светог синода и у име верних Румунске православне цркве“ упутио је „најтоплије жеље за добро здравље“.
 
Такође, са истим жељама стиже и писмо од патријарха Етиопије Абуне Паулоса, у којем каже:
„Ваша Светости,
Много нас је погодила вест да се налазите у болници, под сталним третманом, због здравствених проблема које имате.
Амбасада Републике Србије у Адис Абеби, у Етиопији, такође нас је информисала да Ваше здравствено стање постаје стабилније.
Желимо Вам брз опоравак и да Вам Свемоћни Бог подари дуг живот и још више успеха у вашем духовном предводништву.“
 
Папа Бенедикт XVI пише:
„Обавештен сам о Вашем деликатном здравственом стању. Стога желим да Вам изразим своју братску и духовну близину у тренутку искушења. Док Вам изражавам жеље за брзо оздрављење, потврђујем Вам посебно сећање у мојим молитвама“.
 
Амбасадор Италије у Београду Алесандро Мерола послао је писмо:
„Ваша Светости, са великим жаљењем примио сам вести о Вашем здравственом стању. Најискреније Вам желим да се што пре опоравите и да се вратите на чело Српске православне цркве, у овом деликатном тренутку“.
 
Амбасадор САД у Србији Камерон Мантер написао је:
„Ваша Светости,
Желим овом приликом да изразим своје најбоље жеље за Ваше здравље.
Ваш живот представља задивљујући пример доброг пастира који истински брине о својој пастви. Управо због тога сам током мог недавног сусрета са митрополитом Амфилохијем, замолио да Вам, Ваша Светости, пренесе моје искрене поздраве и моје поштовање за Вашу дубоку посвећеност доброти српског народа.
Моја молитва је да Ваше здравље буде све боље. Уз наду да ћу бити у прилици да Вас и лично упознам чим Ви за то будете спремни, срдачно Вас поздрављам.“
После неког времена, када се указала прилика, амбасадор Мантер посетио је патријарха Павла на Војномедицинској академији.
 
А из Канбере јавио се амбасадор Србије у Аустралији Миливоје Глишић и пренео поруку и молбу свог колеге, амбасадора Аустрије у овој земљи, а претходно амбасадора у Србији Ханса Поријаса, да патријарху Павлу буду пренете његове „најбоље жеље за брзо оздрављење“. Амбасадор Поријас подсећа да је за време свог службовања у Београду био „близак сарадник и пријатељ са Његовом Светошћу“.
 
Из кабинета председника Републике Српске, патријарху је стигла порука: „Искрено се молимо и желимо да се брзо опоравите и што прије напустите болницу.
Нека Вам Бог подари духовну и физичку снагу, како би још дуго поучавали наш народ хришћанским врлинама и вриједностима.“
 
А Удружење избеглица и прогнаника у Србији послало је писмо, у којем пише:
„Редовно пратимо извештаје о здравственом стању Ваше Светости. Радују нас вести о бар минималном побољшању Вашег овоземаљског здравља.
За нас представљају част, охрабрење и завет речи које сте нам казали у сусретима са Вама. Нико нам са толико љубави, људске топлине, разумевања и подршке за дело које чинимо, није говорио као Ви, то истичемо у свакој прилици и на сваком месту.
Осећамо се привилегованим што смо имали прилике да слушамо мудре савете, поруке и подуке љубави, мира и толеранције које сте нам увек несебично даривали, а да никада нисте пропустили да нам кажете да се то односи на све људе, укључујући и оне који нису добри, да би били бољи.
Молимо Вашу Светост да прими наше искрене поздраве, жељу за скоро оздрављење и наставак Вашег светог пута у бесмртност.“
 
Председник САНУ Никола Хајдин написао је:
„Ваша Светости,
Српска академија наука и уметности и ја лично са посебном пажњом и бригом пратимо Ваше здравствено стање и делимо искрену забринутост коју осећају сви наши грађани.
Ваша Светости, користим ову прилику да Вам упутим изразе најдубљег поштовања и дивљења за дела која чините као поглавар Српске православне цркве, а нарочито за утицај који ширите својим личним примером.
У име Академије и своје лично име желим Вам брз опоравак и да Вас добро здравље служи још много година.“
 
Богољуб и Драгомир Ј. Карић, у име своје странке Покрет Снага Србије, такође упућују жеље за брзо оздрављење и при том саопштавају: „Поносни смо на Ваша дела и све оно што чините за српску нацију у овако одсудном тренутку за њен опстанак на вековној територији.“
 
Писали су и многи појединци, бројни верници.
Међу њима је и Вучко Манојловић, осуђеник на смрт, кога је, у ишчекивању да смртна казна буде извршена, патријарх Павле исповедио у затвору у Нишу.
Деветогодишња девојчица Миљана Ђорђевић, ученица трећег разреда основне школе у селу Прћиловица, код Житковца, на југу Србије, својом руком исписала је и адресирала писмо патријарху Павлу.
Започиње га стиховима:
„Ко у срцу милост има, / ко год воли ближњег свог, / од Господа добро прима – / сачуваће њега Бог.“
А онда каже:
„Похађам часове веронауке и научила сам многе молитве. Сваког дана се молим за ваше што брже оздрављење, Ваша Светости. Од срца вам желим да нам још дуго живите. Јер ви храбро овим светом ходате и нашем народу сте дар Божји. Молим за ваш благослов, за мене, маму и тату.“
Поштари су имали пуно посла.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. „Политика“, 10. децембар, 2005
  2. Божја воља је била да српски патријарх Павле надживи руског патријарха Алексија; Његова Светост патријарх московски и све Русије Алексиј II упокојио се 5. децембра 2008. године.
  3. Потоњег патријарха московског и све Русије, који је наследио патријарха Алексија II.
Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Жељко Гајић

    Вероватно се охолошћу и дрскошћу може сматрати сваки коментар живота и речи патријарха Павла, тако да ја ово и не бих назвао коментаром, већ само потребом да са другима поделим то како сам ја схватио тај вапај „будимо људи“. Изгледа да сваки пут када се нама Србима деси „народ“ нестану људи. Мене је то задесило лично, заболело, можда и дотукло, али и помогло да видим да је то тако било и када није било само лично. У равни личног то и није толико битно, али је погубно за све друге ситуације вишег реда од личног.

  2. Миле Величковић

    Св. Николај: БИТИ ЧОВЕК ТО ЈЕ МАЛО
    Учини добро и закопај под камен, оно ће од камена начинити себи језик и објавити се.
    Ако си у тамници због правде, све звезде ће сијати над твојом тамницом и радити за твоју слободу.
    Ако си на вешалима због правде, сва небеса ускомешаће се и радиће да твоју смрт обрате у живот.
    Буди човек, то је мало речено.
    Будите богови, вели Свето Писмо.
    Буди човек, то је кратак програм.
    Будите богови, то је највиши програм.
    Огладнели, ниједан вас програм неће наситити осим највишега.
    Ожеднели, ниједан вас програм неће напојити осим највишега.
    Они, који вам руморе у уши: Будите људи – уствари руморе вам: Будите то што јесте мало друкчије.
    А Бог вам, с вером у вас шапће највишу и најмилију тајну: Будите богови!
    И више од овога ништа се не може рећи. Изнад овога речи се губе и ћутање постаје речито.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *