NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

 

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA
 

 
ŠESTA GLAVA
 
1. Šta ćemo, dakle, reći? Hoćemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Nikako! 2. Mi koji umresmo grehu, kako ćemo još živeti u njemu?
 
Kad se umnožio greh, kaže, preumnožila se blagodat. Na osnovu toga, neko bi mogao da rasuđuje na sledeći način: „Nećemo prestajati da grešimo, da bi se blagodat obilnije javljala.“ Apostol opovrgava takvo rasuđivanje i negativno se izražava: Nikako, kao što se i obično izražava o nečemu što je, prema opštem razumevanju, krajnje nedolično. Na-kon toga navodi dokaz: budući da smo umrli za greh, da smo kroz krštenje za njega postali mrtvi i ne moramo više da mu budemo poslušni, kako onda da i dalje živimo u njemu, da mu budemo skloni i poslušni? Odatle znamo da kroz krštenje svaki verujući uistinu umire za greh, ali da usled svog nemara samoga sebe „vaskrsava“ i oživljava za njega (tj. za greh), čim se s njim sjedini. Naprotiv, brižljivi svagda u sebi čuva tu umrtvljenost i, ma šta da mu greh zapoveda, ne pokorava mu se, kao da je mrtav.
 
3. Ili zar ne znate da svi koji se krstimo u Hrista Isusa, u smrt Njegovu se krstismo! 4. Tako se s Njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt, da bi, kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi hodili u novom (obnovljenom) životu.
 
Pripoveda kako smo umrli za greh i kaže: kroz krštenje. Mi smo se krstili u smrt Hristovu, što znači da smo dužni i da umremo kao što je umro On. Ono, što je za Hrista krst i grob, to je za nas krštenje, iako u drugom smislu. Hristos je umro i vaskrsao telesno, dok mi umiremo za greh i vaskrsavamo za vrlinu. Kao što je Hristos telesno vaskrsao iz mrtvih slavom Očevom (tj. sopstvenom božanstvenošću jer je slava Očeva -Sin), tako i mi vaskrsavamo drugim vaskrsenjem, tj. novim načinom života. Kada, na primer, bludnik postane celomudren, onda je to smrt i vaskrsenje smrt poroka i vaskrsavanje i oživljavanje vrline u čoveku.
 
5. Jer ako postadosmo sjedinjeni s oblikom (podobijem,) smrti Njegove, onda ćemo i sa vaskrsenjem; 6. Znajući ovo, da se stari naš čovek razape sa Njime, da bi se uništilo telo grehovno, da više ne robujemo grehu. 7. Jer ko umre oslobodi se greha.
 
Nije rekao: pridružili smo se (postali zajedničari, priključili smo se), nego kaže da smo srasli, ukazujući rečju srastanje na plod smrti Hristove u nama. Telo Hristovo, pogrebeno u zemlju, donelo je spasenje. Kako smo mi pogrebeni (pogruženi) u vodu a Hristos u zemlju, pri čemu smo mi pogrebeni za greh a On telesno, nije ni rekao: „sa smrću“, nego: sa podobijem smrti. Zbog toga ćemo biti zajedničari vaskrsenja i nasledićemo večni život, projavljujući dobrim delima svoje vaskrsenje.
Stari naš čovek tj. poročnost, raspet je s Njim, tj. slično kao što je telo Hristovo pogrebeno u zemlju, i on je pogreben u krštenju.
Da bi se uništilo telo grehovno, tj. poročnost koja je sastavljena od mnogo vidova ili naše telo koje je sklono grehu, zbog čega i dodaje: da više nerobujemo grehu. Želim, kaže, da telo bude mrtvo, ali ne u smislu da bude uništeno, nego da ne greši.
Jer ko umre oslobodi se greha. Govori o vascelom čoveku. Kao što se onaj, koji je umro, oslobodio greha, tj. izbavio se i slobodan je, tako i ti, koji si se krstio i umro za greh, ostani mrtav za njega.
 
8. Ako li umresmo sa Hristom, verujemo da ćemo i živeti sa Njime. 9. Znajući da Hristos ustavši iz mrtvih više ne umire; smrt više ne vlada Njime. 10. Jer što je umro, jednom je umro grehu za svagda; a što živi, Bogu živi. 11. Tako i vi smatrajte sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu našem.
 
Moglo bi nam se učiniti da ovde ponavlja ono što je već rečeno, mada, u stvari, nije tako. Apostol je prethodno rekao da smo dužni da svagda ostanemo mrtvi za greh, a sada rasuđuje o vaskrsenju novog života po Bogu (tj. novog načina života), koji smo dužni svagda da imamo. Ako smo kroz krštenje umrli sa Hristom, verujemo da ćemo svagda biti pričasni vaskrsenju (da ćemo biti zajedničari vaskrsenja), koje se sastoji u novom životu, kao što i vaskrsli Hristos svagda živi i više ne umire.
Jer što je umro, grehu je umro jednom za svagda znači: Hristos je umro zbog našeg greha, dok Sam po Sebi nije bio kriv smrti.
A što živi, Bogu živi, tj. živi božanstvenom silom, jer On svagda živi u sili Boga i Oca. Kao što Hristos ne umire po drugi put, tako ni mi ne umiremo drugi put kroz drugo krštenje (odnosno, za nas ne postoji drugo krštenje). Dakle, ostaćemo u pređašnjem, tj. u smrti greha, ali i u vaskrsenju života po Bogu. To smo dobili u Isusu Hristu, tj. uz Njegovu pomoć (dosl. savezništvo, aiccahga), jer Onaj, Koji nas je vaskrsao kad smo bili mrtvi, utoliko će nas pre sačuvati u životu sada, kad smo oživeli.
 
12. Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u pohotama njegovim.
 
Želeći da pokaže da mi u vlasti poroka ne ostajemo nasilno i pri-nudno nego prema sopstvenoj volji, nije rekao:“da nas ne tiraniše“, nego kaže: da ne caruje jer je carstvo gospodarstvo onih, koji imaju volju. Izra-zom: u vašem smrtnom telu je, kao prvo, pokazao da ni ono što je za telo prijatno nije trajno (jer je telo podložno smrti), i da mu (telu) stoga ne treba ugađati u tome, ali ni da teškoće nisu postojane, tako da se ne treba kloniti nedaća i borbe protiv naslade.
Kao drugo, napominje nam da smrtnost ishodi iz greha i savetuje nam da više ne robujemo grehu, budući da on vodi u smrt. Na koji način caruje greh? Ako mu se potčinimo u telesnim pohotama, jer telo nije škodljivo prema samoj svojoj prirodi, nego kroz poslušnost grehu. Zapazi blagodat Hristovu. Adam je sagrešio, iako nije imao smrtno telo, dok mi, iako u smrtnom telu, pobeđujemo greh.
 
13. Niti dajite udove svoje grehu za oružje nepravde, nego predajte sebe Bogu kao oživljeni iz mrtvih, i udove svoje Bogu za oružje pravdi.
 
Gde su manihejci,[1] koji kažu da je telo grešno po samoj svojoj prirodi? Telo je oružje, a oružje je sredstvo za vrlinu i za porok. Tako mač u rukama vojnika služi kao oružje za građane, dok je u rukama razbojnika oružje protiv građana.
Ne dajite udove svoje grehu za oružje nepravdi. Onaj koji greši često postupa nepravedno u odnosu na bližnjeg, ali uvek – u odnosu na samoga sebe.
Nego predajte sebe Bogu, razmišljajući kakva je razlika između Boga i greha i kome je bolje da se potčinimo – da li grehu koji je umrtvio, ili Bogu Koji je oživeo? Rekavši da su udovi oružje nepravde, pokazao je s jedne strane da telo, kao što je rečeno, nije nešto rđavo, ako već može da bude oružje pravde, a sa druge – da je već nastupila bitka i da moramo biti vojnici, potčinjeni Bogu, koji će uzeti oružje da bi zaštitili svoje duše.
 
14. Jer greh neće vama ovladati, pošto niste pod zakonom, nego pod blagodaću.
 
Do dolaska Hristovog, kaže, grehu je bilo lako da pobedi vaša tela. Tada još nije bilo ni pomoćnika Duha, ni krštenja koje može da umrtvi greh. Zbog toga zakon, propisujući šta da se čini, nije napredovao. Nakon dolaska Hristovog, borba je postala lakša, zbog čega su veći i naši podvizi, kao podvizi onih što dobijaju veću pomoć. Prema tome, greh neće gospodariti nad nama, ukoliko mu se ne budemo isuviše priklanjali (potčinjavali). Sada više nema zakona, koji samo daje zapovest, ali ne ukazuje nikakvu pomoć, nego je tu blagodat, koja oprašta prethodne grehove i krepi za budućnost.
 
15. Šta dakle? Hoćemo li da grešimo kad nismo pod zakonom nego pod blagodaću? Nikako! 16. Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušnost, sluge ste onoga koga slušate: ili greha za smrt, ili poslušnosti za pravednost.
 
Apostol svagda retpostavlja takve prigovore, zbog čega ih i iznosi i razrešava. Tako postupa i sa ovim izrazom, odgovarajući na njega: Nikako!
Zatim dokazuje, da nama nije teško da ne grešimo. Razmislite, savetuje, šta je bolje: da li da budete sluge greha, kojem se predajete po sopstvenoj volji (jer to znači izraz: dajete sebe) i da kao platu dobijete smrt, odnosno večnu kaznu (jer je Adamov greh izrodio telesnu i privremenu smrt, dok greh koji se sada savršava izlaže čoveka večnoj smrti tj. večnoj kazni), ili da se potčinite Bogu i da za nagradu dobijete pravednost i dobra koja iz nje proističu?
 
17. Ali Bogu hvala što bejaste sluge grehu pa poslušaste od srca pravilo nauke kojoj se predadoste.
 
Bogu hvala. Naše oslobađanje od onog zla nije delo ljudske, nego Božije sile, zbog čega i treba da zahvaljujemo. Posle toga, vi niste postali poslušni po prisili, nego po raspoloženju sopstvenog srca. Zato se ne vraćajte onom gorem, od kojeg ste dobrovoljno otpali. Da bi dokazao da je, iako su oni sami pristupili, sve zavisilo od blagodati Božije, dodaje: predadoste se, tj. od Boga ste poučeni pravilu nauke. Kakvom pravilu nauke? Da žive pravovernim i najdoličnijim životom.
 
18. Oslobodivši se pak greha, postadoste sluge pravednosti. 19. Kao čovek govorim zbog nemoći vašeg tela. jer kao što davaste ude svoje da robuju nečistoti i bezakonju za bezakonje, tako dajte sada ude svoje da služe pravdi za osvećenje.
 
Dva ste, kaže, dobročinstva dobili od Boga: i oslobođeni ste od takve sramote i postali ste sluge pravednosti, i zato se naslađujete velikom slavom. Želeći zatim da kaže da Rimljani treba da služe Bogu onako, kao što su nekad služili grehu, najpre dodaje: Kao čovek govorim, tj. izlažem nešto neznatno, nedostojno predmeta, ali srazmerno vašoj nemoći (slabosti). Trebalo je da na taj način pokaže neuporedivo veću meru služenja Bogu, nego grehu; međutim, usled svoje nemoći, kaže, zamislite makar jednaku meru. Zapazi kako je jasno ukazao na naše dobrovoljno ropstvo, rekavši: Tako sada dajte ude svoje. Učinivši, kaže, same sebe robovima, vi ste se predali nečistoti, tj. preljubi, bludu i najsramnijim delima – i šta kažem, zar samo jednoj nečistoti?
Svakom bezakonju uopšte, i to da robujete bezakonju, tj. da činite još veća bezakonja. Naime, počinivši neki greh, vi se niste zaustavili na tome, nego ste u tome našli podsticaj za dalje bezakonje. Sada pak, u istoj meri dajte udove svoje da služe pravdi, odnosno svakoj vrlini, kako bi život provodili u celomudrenosti i svetosti a ne u pređašnjoj nečistoti.
 
20. Jer kad bejaste robovi greha, slobodni bejaste od pravednosti. 21. Kakav, dakle, plod imadoste tada od onoga, čega se sada stidite? Jer je kraj onoga smrt.
 
Kad ste, kaže, živeli u poroku, bili ste otuđeni od pravednosti. Tada joj se niste potčinjavali i uopšte niste hteli da joj služite, i sami ste se oslobađali od nje. Zato se sada, služeći pravdi, ne potčinjavajte grehu. I kakav ste plod imali od nečistote? Nikakav, osim sramote.
I šta kažem? Sramote? Za plod ste imali smrt: jer je kraj onoga smrt, često i telesna, a duševna uvek. Od smrti ste, međutim, izbavljeni blagodaću Hristovom, a i stid vam je na korist, jer se stidite tih grehova.
 
22. A sad, oslobodivši se od greha i postavši sluge Božije, imate plod svoj na osvećenje, a kraj život večni. 23. Jer je plata za greh smrt, a dar Božiji je život večni u Hristu Isusu, Gospodu našem.
 
Plod dela greha jeste stid, a plod pravde osvećenje, čistota, neporočnost. Kraj prvih je smrt, a kraj drugoga večni život. Platom se naziva i najamnina koju je car davao vojnicima. Tako, je i vama, koji služite grehu data plata (najamnina) i nagrada za služenje, tj. smrt.
A dar Božji. Nije rekao: „nagrada od Boga“, nego dar. Vi niste primili niti nagradu niti platu za trud, nego je sve to proisteklo iz blagodati u Isusu Hristu, jer je On sve satvorio.
 


 
NAPOMENA:

  1. Jeres koja se pojavila u 2. polovini 3. veka u Persiji, a ime je dobila po svom predvodniku, Manesu. Poreklom je bio Vavilonjanin i svestrano obrazovan. Njegovo učenje u početku nije imalo nikakve veze sa hrišćanstvom, i uglavnom se svodilo na pokušaj obnavljaša Zoroastrinog dualizma. Kasnije je u njega uneo i neke hrišćanske elemente, tvrdeći da je Isus sa sunca sišao na zemlju, da je primio prividno telo i da je prividno stradao. Od svojih pristalica, Manes je zahtevao velika odricanja, jer je materiju prezirao kao zlo. Ova jeres je u toj meri bila rasprostranjena da je čak i car Dioklecijan izdao dekret protiv nje.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pomaže Bog.Gde mogu kupiti ovu knjigu?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *