НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊA ПОСЛАНИЦЕ РИМЉАНИМА

ТУМАЧЕЊA ПОСЛАНИЦЕ РИМЉАНИМА

 
ПРЕДГОВОР НА ПОСЛАНИЦУ РИМЉАНИМА [1]
 
Постојано читање божанствених Писама води ка њиховом познању, јер није лажан Онај што је рекао: Тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се (Мт. 7; 7).
И тајне Посланица светог апостола Павла дознаћемо уколико те Посланице будемо читали постојано и брижљиво. Речју своје поуке апостол Павле је превазишао све остале. То је праведно, јер се он потрудио највише од свих и задобио најобилнију благодат Духа. То се не види само из његових Посланица, него и из Дела апостолских, где се каже да су га због савршенства његових речи сматрали за Хермеса.
Најпре нам се излаже Посланица Римљанима али не зато што је она, наводно, написана пре осталих. Тако су пре Посланице Римљанима написане обе Посланице Коринћанима, а пре Посланица Коринћанима Посланице Солуњанима, где апостол Павле похвално указује на милостињу која је послата у Јерусалим (в. 1. Сол. 4; 9-10, упор. 2. Кор. 9; 2). Осим тога, пре Посланице Римљанима написана је и Посланица Галатима. Без обзира на то, кажем да је Посланица Римљанима прва међу осталим Посланицама. Зашто је управо она добила прво место?
Зато што у Светом Писму хронолошки поредак није неопходан. Тако и дванаест пророка, ако их разматрамо у оном поретку, у ком су они у низу свештених књига, не следе један за другим по времену, него су раздвојени великим периодима.
С једне стране, Павле пише Римљанима због тога, што је имао дужност да изврши служење Христово, а са друге зато, што су Римљани на свој начин били старешине васељене: онај који је од користи глави, доноси корист и остатку тела.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Рим и његови житељи најпре су поменути код пророка Данила, а затим и у Књигама Макавејским. Као што је познато, Палестина је око 60. године пре Христа постала римска провинција. Након што је заузео Јерусалим, Помпеј је многобројне ратне заробљенике одвео у Рим. Осим тога, познато је да су Јудејци из расејања већ живели у Риму, у кварту Трастевере. Захваљујући труду хришћанских проповедника – по свему судећи, превасходно апостола Петра – у тој средини се појавила прва хришћанска римска општина (заједница). Ова црква се углавном састојала од преобраћених незнабожаца, од времена кад је цар Клаудије протерао Јудејце (око 61. г) и до доласка апостола Павла у Рим. У време Неронове владавине, ова хришћанска црква била је изложена најсуровијим прогонима, чије су жртве били и апостоли Петар и Павле. Посланица Римљанима је најстарије и најверодостојније сведочанство о постојању ране хришћанске општине у Риму, већ око 57. године. Апостол Павле каже да га је апостолски труд спречавао да и лично дође овамо, али се нада да ће, након што из Јерусалима крене у Шпанију, проћи кроз Рим. У овој, најдужој од његових посланица, он Римљанима писмено излаже оно, што другима усмено благовести. Основна тема, коју је изабрао за ову Посланицу, јесте спасење кроз веру а не кроз дела закона. Карактеристично је да као потврду овог свог мишљења он наводи Авраама, и пореди веру Авраамову са вером хришћана. Ова посланица је написана у Коринту, око 58. г. непосредно пред путовање апостола Павла у Јерусалим. Веродостојност ове посланице је неоспорна. Њу је изучавао још св. Климент Римски, а на њу се позивају и називају је Посланицом апостола Павла Римљанима, св. Јустин, Иринеј, Климент Александријски, Тертулијан и други.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *