ТУМАЧЕЊA ПОСЛАНИЦЕ РИМЉАНИМА

 

ТУМАЧЕЊA ПОСЛАНИЦЕ РИМЉАНИМА
 

 
ТРИНАЕСТА ГЛАВА
 
1. Свака душа да се покорава властима које владају.
 
Изложивши слушаоцима довољно поука о моралу и научивши их да буду благонаклони чак и према непријатељима, излаже и ово саветовање, поучавајући сваку душу – било да је свештеник, монах или апостол – да се покори старешинама (управитељима), јер то не поткопава благочешће. Апостол овај савет излаже с циљем да покаже да Еванђеље не поучава издаји или непокорности властима, него благородном мишљењу и потчињавању.
 
Јер нема власти да није од Бога, и власти што постоје од Бога су установљене.
 
Шта то говориш? Зар је сваког старешину поставио Бог? “Не, ја то не говорим”, одговара. Ја сада не говорим о сваком старешини појединачно, него о самом старешинству. То, што постоји старешинство, и што једни управљају а други су потчињени, и што се виши не мешају са нижима, ја називам делом премудрости Божије.
Није рекао: “нема старешине”, него: нема власти да није од Бога. Према томе, кажем, расуђујем о самом предмету, тј. о власти. Слично томе, када Премудри говори: Од Господа је разумна жена (Приче Сол. 9; 14), он не говори да Бог сједињује свакога који ступа у брак, него да је брак установио Сам Бог. Дакле, ма коју власт да разматрам – било да је то власт оца над сином, мужа над женом или све остале, па чак и оне које постоје међу животињама, тј. међу пчелама, ждраловима или рибама – све су оне установљене од Бога.
 
2. Зато ко се противи власти, противи се уредби Божијој, а који се противе примиће осуду на себе.
 
Да верујући не би могли да кажу: “Ти нас понижаваш, јер сгарешинама потчињаваш оне, који треба да добију Царство небеско” показује да се онај, што се потчињава властима, потчињава и Богу или пак, што је далеко страшније, да се онај, што се противи властима, противи и Богу Који је установио старешинство. Онај што се противи биће, дакле, кажњен и од Бога и од људи. Он је то наговестио рекавши: Који се противе, примиће осуду на себе.
 
3. Јер старешине нису страх за добра дела, него за зла. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро, и имаћеш похвалу од ње.
 
Чега се плашиш и од чега страхујеш? Зар ће те старешина кудити ако чиниш добро? Зар је он страшан за тебе, ако ревнујеш на врлини? Напротив, ако чиниш добро, старешина ће те похвалити. Он је толико далеко од тога да те застрашује да те чак и хвали.
 
4. Јер је (старешина) слуга Божији, теби на добро.
 
Он, каже, садејствује вољи Божијој. На пример, Бог ти саветује да будеш целомудрен, а старешина то исто прописује законима. Бог ти саветује да не будеш користољубив и лопов, док је старешина постављен за судију таквима. Према томе, старешина нам је помоћник у добрим делима, ако му се предамо.
 
Ако ли зло чиниш, бој се, јер не носи мача узалуд.
 
То значи да наш страх не узрокује старешина него наши пороци, због којих и мач старешине, односно власт, кажњава. Старешина, каже, не носи узалудно мач, него га носи зато, да би кажњавао порочне.
 
Јер је Божији слуга, осветник, да излије гнев на онога који зло чини.
 
Кад старешина хвали врлину, он испуњава вољу Божију. И када употреби мач, опет је слуга Божији, који штити врлину и прогони порок. Многи чине добро не толико због страха Божијег, колико због страха од старешина. Услед тога, када старешина штити врлину и кажњава порок, он је слуга Божији.
 
5. Зато је потребно покоравати се не само због гнева, него и због савести.
 
Неопходно ти је, каже, да се покориш не само зато да не би, као непокоран, искусио гнев Божији и гнев старешине и био изложен неподношљивој казни, него и зато, да се не би показало да си несавестан и неза-хвалан Доброчинитељу. Старешинства обезбеђују државама велика доброчинства. Њима се подржава наше благостање, и да она не постоје, одавно би се све срушило због тога, што би јачи прогутали слабије. Нека те, каже, твоја сопствена савест убеди да поштујеш старешине, које ти обезбеђују толико добара.
 
6. Јер због тога и порезе плаћаше.
 
Ти, каже, сам сведочиш да ти старешина чини добра дела зато што му дајеш награду, очигледно као оном који промишља о теби. Ми од почетка не бисмо плаћали порезу, кад не бисмо знали да ћемо на тај начин имати користи од старешина, који неуморно бдију уместо нас док смо ми слободни од брига о томе.
 
Јер су службеници Божији, који се тиме стално баве.
 
Зато је и Богу угодно да платимо порезу Његовим службеницима. Бог хоће да у грађанском друштву буде мирно, да се живи врлински и да се побеђује порок. Старешине у томе и служе вољи Божијој, будући да се брину о општем спокојству и неуморно се старају да ми живимо у миру и тишини. Ако пак неко употреби старешинство за зло, то не говори ништа против користи од самог старешинства.
 
7. Подајте, дакле, свакоме што сте дужни: коме порезу – порезу, коме царину – царину, коме страх – страх, коме част – част.
 
Захвалност старешинама је, каже, твоја неизбежна дужност. Свакоме, коме су поверена различита старешинства, подај што си дужан: коме следује пореза, тј. општа пореза, томе плати порезу; коме следује земљарина, подај му земљарину. Немојте, међутим, давати само новац. Подајте и страх, тј. поштовање, страхопоштовање и доличну почаст. Због тога и додаје: коме част – част.
Постоје пак две врсте страха. Једно је страх, какав осећају преступници, и то је страх који потиче од нечисте савести. Тај страх је апостол још раније одбацио. Постоји међутим, и други страх, који они што љубе осећају пред онима које љубе. Тај страх је највиши степен поштовања, као што је речено: Нема оскудице онима који га се боје (Пс. 33; 10) и Страх Господњи је чист и остаје у век века (Пс. 18;10). Под овим сграхом се подразумева страхопоштовање.
 
8. Не будите никоме ништа дужни, осим да љубите један другога.
 
Друге дугове, каже, подајте. Међутим, никад немојте пожелети да отплатите љубав, и нека она буде ваш стални дуг. Ако ближњем свагда показујеш љубав, немој ни помишљати да сутра можеш да га запоставиш. Напротив, свагда имај на уму да имаш један дуг – да љубиш ближњег. Јер који љуби другога испунио је закон.
 
9. Јер оно: не чини прељубу, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не пожели и било која друга заповест испуњава се у овој речи: Љуби ближњег својега као себе самога.
 
Ко љуби ближњег, испунио је закон. Сваки је дужан да љуби ближњег зато, што од њега и од љубави према њему добија толико доброчинстава да испуњава васцели закон. Није рекао: “допуњује се”, него: испуњава се, тј. у тој заповести се сажето садрже све остале, јер је почетак и крај врлине – љубав. Осим тога, закон захтева љубав у вишем степену: Љуби, каже, ближњег као себе самога.
Наш Господ захтева још више и саветује да ближњег љубимо више него саме себе, јер нас учи да једни за друге положимо душу (в. Јн. 15; 13).
 
10. Љубав не чини зла ближњему; љубав је, дакле, пуноћа закона.
 
Показује да љубав поседује и једно и друго савршенство. Кад каже да љубав не чини зла ближњем означава да је она уздржавање од зла, а речима: Љубав је пуноћа закона указује да је она творење добра. Дакле, љубав у нама ствара врлину, на коју указује закон, у свој њеној пуноти.
 
11. И ово тим пре што знате време, да је већ час да устанемо од сна.
 
Дужни сте, каже, да веома високо цените љубав, а кроз њу и све остале врлине. Наступило је такво време. Близу је дан васкрсења, близу је дан суда, и ми морамо да се пробудимо из сна и нерада и да будемо спремни за дела достојна васкрсења.
 
Јер нам је сада спасење ближе него кад поверовасмо.
 
Вероватно је да су они на почетку, након свог преобраћања, били ревноснији и да су затим, током времена, охладнели. Због тога каже:” Сада смо ближе будућем веку”, јер њега подразумева под спасењем. Назвао га је тако с његове боље стране, јер он за грешнике није спасење, него пропаст. Приближавајући се будућем животу, дужни смо да изоштримо (појачамо) своју пажњу. О томе говори и у наставку.
 
12. Ноћ поодмаче, и дан се приближи.
 
Односно, ноћ ће се ускоро окончати. На пример, претпоставимо да се ноћ састоји од дванаест часова. Кад прође десет часова, кажемо да је ноћ поодмакла, уместо да је прошла и да се приближила крају. Ноћ означава садашњи век, јер се у њему многи налазе у тами, и живот свакога је прекривен тамом. Дан означава будући век, како због светлости правед-ника, тако и зато што ће се тада открити тајне свих. У Еванђељу се даном назива садашњи век, јер у његово време треба делати. Ноћ пак означава (у Еванђељу) будући век, јер тада нико не може да дела (в. Јн. 9; 4).
 
Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо се у оружје светлости.
 
Делима таме је назвао грешне поступке, као нешто што је тешко, повезано с многим непогодностима и изложено хиљадама опасности, чак и у садашњем веку. Оружјем светлости назвао је врлинске поступке, јер оне, који их поседују, слично оружју штите од опасности, и чине их светлим као оружје светлости. Речима: одбацимо и обуцимо се показао је лакоћу и једног и другог, тј. и удаљавања од рђавих дела и обраћања ка врлини. Као што није тешко скинути (одбацити) одећу и обући другу, тако се може и удаљити од порока и пригрлити врлина.
 
13. Да ходимо (да се понашамо) иошшено (долично) као по дану.
 
Претходно је рекао: дан се приближио. Сада показује да је он већ наступио и учи нас да се у њему долично понашамо. Доличношћу је привлачио оне, који су уживали славу међу народом. Није рекао: “понашајте се”, него: да се понашамо, и тако свој савет учинио приличнијим. Ништа није тако наказно као грех, нити ма шта узрокује толико пријатности као врлина.
 
Не у пировању и пијанству.
 
Не забрањује да се пије, него да се пије неумерено. Не забрањује употребу вина, него пијанство. Пировање подразумева пијанчење сједињено с увредама, што се такође назива и недоличношћу у пијанству.
 
Не у разврату и бестидности.
 
Пошто је претходно говорио о пијанству, сада говори о злу које од њега происходи, јер разврат потиче од пијанства. Овде се пак не забрањује (законито) општење са супругом, него блуд.
 
Не у свађи и зависти.
 
Угасивши зло које се рађа од пожуде, сада гаси и зло, које се рађа због гнева. Ништа у тој мери не распаљује пожуду нити тако распламсава гнев, као пијанство и распуштеност у пијаном стању. Од зависти потиче раздор и свађа јер онај, који завиди другоме, долази и до свађе. Због тога је, одбацивши свађу, дошао и до њеног почетка, тј. до зависти. Свађу и завист помиње заједно с развратом због тога, што од разврата потичу прекори и рушење домова.
 
Него се обуците у Господа Исуса Христа.
 
Скинувши са нас греховну одећу, украшава нас и облачи, али не ви-ше у оружје светлости него – шта још може више да нас престраши – чини да наша одежда буде Сам Владика. Онај, који је обучен у ту одећу, поседује сваку врлину.
 
Старање за тело не претварајте у похоте.
 
Не забрањује бригу о телу, него похоте. Брините се, каже, о телу, због здравља, а не због испразности. Кад би упалио пламен и распламсао пећ на своју штету, то више не би било старање. Старај се само о томе, да имаш здраво тело; за оно, што је изнад тога, немој да се стараш и не распламсавај телесне похоте, него сву своју бригу обрати ка духовном.

One Comment

  1. Помаже Бог.Где могу купити ову књигу?