НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Православни брак и породица » ДОМАЋА ЦРКВА – ПОРОДИЧНИ ЖИВОТ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

ДОМАЋА ЦРКВА – ПОРОДИЧНИ ЖИВОТ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

 

ДОМАЋА ЦРКВА
Породични живот у савременом свету
 

 
ВАСПИТАЊЕ ВОЉЕ
 
Међу младима (а и не само међу њима) је популарна парола: Не веруј, не страхуј, не моли. Омладини се чини да се тиме изражава њихова независност и снага. Заправо тај принцип сеје поделу. Адолесценти се често не односе добро једни према другима. То се догађа због тога што им се чини: сажаљење, саосећање, снисходљивост према слабима и великодушност су пројаве слабости и кукавичлука. Треба им ставити на знање да заиста снажан човек, прави мушкарац може бити и снажан (када треба да заштити ближње), и благ (према слабима). То нимало не умањује његово достојанство.
Код познатог рок-певача К. Кинчева има песма „Бој се, моли и веруј“. То је потпуна супротност, потпуна антитеза чувеној пароли. Смисао ове песме је у томе да „ако сејеш на доброј земљи“, ако живиш по савести и с Богом, градиш живот на чврстом темељу, можеш се бојати, молити и веровати.
Управо страх од тога да се затражи помоћ јесте испољавање слабости, јер ономе ко је заиста јак није обавезно да то стално доказује, он може да замоли и сам да пружи руку помоћи. Наравно, то није једноставно – васпитавати у себи снагу, снагу воље. Једном сам нешто прочитао о православној гимназији где се држи настава „Васпитање воље“. То је врло добра иницијатива. Младом човеку је важно да зна да слобода није могућност да се ради шта се хоће (а код омладине је врло развијен инстинкт стада – „сви су потрчали па сам и ја потрчао“). Умети се супротставити утицају већине, не чинити грех зато што сви то чине, живети својом главом – то и јесте испољавање снаге воље.
Једном сам.држећи у једној техничкој школи часове православне културе.говорио о „златном правилу“: Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима (Мт. 7,12). Овај принцип не треба сматрати примитивно: ти мени, ја теби; ја сам дао Васји да мало игра електронску игрицу а он ће ми дати да препишем контролни. То правило је далеко дубље. Добро које ми чинимо не ишчезава, већ нам се врло често враћа преко сасвим других људи. Техничка школа је имала саобраћајно-браварски смер и ја сам рекао деци: „Сви ћете ви имати кола и ви ћете их возити. Не узимајте новац када неком пружате помоћ на путу“. Сећам се једног старог филма, тамо се возач „волге“ заглавио на путу. Њему помаже да се ишчупа сеоски момак на камиону. Возач Волге му нуди новац али му овај одговара: „Узми своје паре, ако се ја заглавим, а не будем имао паре!“ Наша добра дела нама се и враћају.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *