NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

 

BUDIMO LJUDI
ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA
 
REČ NA POČETKU
 
Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi, ni gde će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali, ono što zavisi od nas i što se očekuje od nas jeste da budemo ljudi, uvek i svuda. U svim prilikama i u svim okolnostima. Da nas, kao ljude, prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici.
Tako govori patrijarh srpski Pavle.
Božjom blagodaću Srbi su u teškom periodu svoje istorije, na razmeđu dvadesetog i dvadeset prvog veka, za prvojerarha svoje crkve dobili čoveka koji je širom sveta prepoznavan, doživljavan i uvažavan kao jedan od najvećih duhovnika svoga vremena.
Njegova Svetost patrijarh srpski Pavle široj javnosti postao je poznat tek po ustoličenju na tron Srpske pravoslavne crkve. U stvari, tek tada je postala svima dostupna njegova svetost, koju je sticao svojim smernim životom, kao monah, a pogotovo na teškoj episkopskoj dužnosti na Kosovu i Metohiji, gde za pravoslavni rod ni u miru mira bilo nije.
Upoznao je svet srpskog prvojerarha kao čoveka svetiteljskog lika, velike duhovne snage, koji se moli i brine za sve ljude, koji se više brine o Bogu i drugim ljudima, nego o sebi.
Patrijarh Pavle je poglavar jedne nacionalne pomesne crkve, Srpske pravoslavne crkve, ali je njegovo delanje – opštečovečansko. On stoji na čelu svoga naroda, i svim svojim snagama se bori za njega, ali nikad na račun nekog drugog naroda, niti na štetu bilo kog čoveka. Za njega su svi ljudi – deca Božja.
Brodom Crkve, na čijem je čelu, kormilari tako što poziva svoj rod: „Braćo i sestre, idimo samo putem pravde i poštenja, vere i vrline, čojstva i hrišćanskog viteštva, bez mržnje i osvete ma prema kome, klečeći uvek pred Bogom. a nikad pred ljudima.“
Poziva svoj narod, a apeluje i na druge da sve bude „po Pravdi Boga istinitoga“ jer, kako često ponavlja – Pravda drži i Zemlju i gradove.
Istina i pravda kod njega su jedina mera moralnih vrednosti. Zato traži da se svima istom merom meri.
Zbog takvog duhovnog utemeljenja i životnog delanja, srpskog patrijarha cenili su, i kad su ostajali gluvi na njegove apele, i vladari država koje su ratovale protiv Srba. A i sami poglavari drugih religija reći će da je patrijarh srpski Pavle najveći duhovnik našeg vremena.
Reč Njegove Svetosti arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog Gospodina Pavla traži se i sluša. Otuda sam i sam, kao novinar NIN-a, često pisao za vodeći srpski nedeljnik o ličnosti i delu širom sveta znanog duhovnog poglavara. A imao sam i čast da više puta budem u patrijarhovom društvu i da sa njim vodim tri duga razgovora koji će se takođe naći u uticajnim novinama.
Prvi razgovor imao sam u jesen 1993. godine. Bilo je to vreme građanskih ratova u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj, gde se srpski narod posle razbijanja dotadašnje zajedničke države Jugoslavije našao u manjini. A kada su Srbija i Crna Gora preživljavale jednu od najtežih ekonomskih kriza u svojoj istoriji, usled međunarodnih sankcija i hiperinflacije, najveće ikad zabeležene u svetu, ali i razne druge nevolje, koje uz to obično idu.
Drugi razgovor imao sam na isteku 2000. godine. Veliki jubilej – dve hiljade godina hrišćanstva – bio je sam po sebi veliki povod da se, i kroz razgovor u novinama, čuje reč Njegove Svetosti. A, kao i uvek, povoda je bilo i u raznim aktuelnim dešavanjima u društvu.
Treći razgovor imao sam tri godine kasnije, na kraju 2003. godine. Ovog puta, i pored raznih nevolja koje su i dalje pratile srpsko društvo, bilo je prilike da se težište razgovora usmeri na patrijarhove duhovne pouke, koje se tiču svakodnevnog života.
Pažnja sa kojom se prati reč patrijarha Pavla, pa i reč o patrijarhu Pavlu, bila je više nego dovoljan motiv da se, počev od tih tekstova i razgovora, krene u stvaranje ovog skromnog dela o velikom duhovniku.
Jer, reč patrijarha Pavla, nadasve, govori zašto treba da – budemo ljudi!

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Željko Gajić

    Verovatno se ohološću i drskošću može smatrati svaki komentar života i reči patrijarha Pavla, tako da ja ovo i ne bih nazvao komentarom, već samo potrebom da sa drugima podelim to kako sam ja shvatio taj vapaj „budimo ljudi“. Izgleda da svaki put kada se nama Srbima desi „narod“ nestanu ljudi. Mene je to zadesilo lično, zabolelo, možda i dotuklo, ali i pomoglo da vidim da je to tako bilo i kada nije bilo samo lično. U ravni ličnog to i nije toliko bitno, ali je pogubno za sve druge situacije višeg reda od ličnog.

  2. Mile Veličković

    Sv. Nikolaj: BITI ČOVEK TO JE MALO
    Učini dobro i zakopaj pod kamen, ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se.
    Ako si u tamnici zbog pravde, sve zvezde će sijati nad tvojom tamnicom i raditi za tvoju slobodu.
    Ako si na vešalima zbog pravde, sva nebesa uskomešaće se i radiće da tvoju smrt obrate u život.
    Budi čovek, to je malo rečeno.
    Budite bogovi, veli Sveto Pismo.
    Budi čovek, to je kratak program.
    Budite bogovi, to je najviši program.
    Ogladneli, nijedan vas program neće nasititi osim najvišega.
    Ožedneli, nijedan vas program neće napojiti osim najvišega.
    Oni, koji vam rumore u uši: Budite ljudi – ustvari rumore vam: Budite to što jeste malo drukčije.
    A Bog vam, s verom u vas šapće najvišu i najmiliju tajnu: Budite bogovi!
    I više od ovoga ništa se ne može reći. Iznad ovoga reči se gube i ćutanje postaje rečito.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *