NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » UDŽBENIK ŽIVOTA – KNJIGA ZA ČITANJE U PORODICI I ŠKOLI

UDŽBENIK ŽIVOTA – KNJIGA ZA ČITANJE U PORODICI I ŠKOLI

 

UDŽBENIK ŽIVOTA
Knjiga za čitanje u porodici i školi
 

 
ZAŠTO JA ŽIVIM
 
Jednom, već kao sveštenik, držao sam čas u Nedeljnoj školi veronauke jednog moskovskog hrama. Moji slušaoci bila su sasvim mala deca – od četiri, pet i šest godina sa svojim roditeljima. Da, mnogim mamama i tatama bilo je interesantno da čuju razgovor sveštenika s decom, tim pre što u svoje vreme oni nisu mogli ni da zamisle ovakav susret. Preda mnom su sedeli mališani s najozbiljnijim izrazom lica i kao učenici prekrstili su ruke na klupama. Iza njih su se smestili roditelji i tako spojili prijatno s korisnim: decu svejedno moraju da čekaju, a ovde im se pružila mogućnost i da čuju sveštenika. Izabran je ozbiljan predmet za razgovor – smisao života. „Naravno, o tome su govorili i pisali mnogi“, počeh ja govor, „među njima i znameniti naučnici i filozofi s kojima se ne možemo upoređivati. Mene pak interesuje u čemu vi, draga deco, vidite smisao svog, a ne tuđeg života? Želi li neko od vas, kada dobro razmisli, da odgovori na ovo ozbiljno pitanje: radi čega je Gospod Bog stvorio upravo vas i kako vi to shvatate?“ Minut-dva svi su ćutali. I prirodno je – odrasli su takođe bili zatečeni. A zatim se podiže jedna ruka, pa druga, pa treća – i evo, već nekoliko učenika Nedeljne škole veronauke bilo je spremno da odgovori na to, moglo bi se reći, za decu neprimereno pitanje. Prvi se javio da odgovara veoma simpatičan mališan plave kosice, koji kao da je sišao sa Polenovljeve slike „Moskovsko dvorište“. Pošto je ustao, (njegovog imena se, nažalost, ne sećam) on smelo i bez zamuckivanja reče: „Mene je Bog stvorio da se brinem o svom hrčku!“ Mnogi se nasmejaše. „Nemamo razloga za smeh“, usprotivih se ja, „ovo je veoma, veoma mudar odgovor. Vidite, dečak je ubeđen da ga je Gospod Bog pozvao iz nepostojanja da bi izlivao ljubav… u početku makar i na hrčka. Jer i u Bibliji, kod premudrog cara Solomona, piše: ‘Pravednik vodi računa i o životu stoke svoje…’ Doista, pošto je dečak zavoleo i svojom brigom dokazao tu ljubav prema sićušnom hrčku (a i sam dečkić zasad nije neki div), on će potom dorasti i do ljubavi prema ljudima, do ljubavi koja zahteva daleko više napora i nesebičnosti.“ Izgledalo je da su mojim komentarom svi bili zadovoljni. U tom trenutku poželela je da odgovori i mala Katenjka: „A mene je Gospod stvorio da bih pazila svoju kornjaču“. Više se niko nije smejao, ali ja sam morao da stavim primedbu da odgovor nije sasvim originalan, mada negovanje kornjača takođe zaslužuje poštovanje. Sledeći je ustao mališan od oko šest godina, kratko podšišane kose i još kraćeg imena – Tit. Sada je on sasvim odrastao mladić. „Mene je stvorio Bog“, dubokomisleno izusti on, „da ne bude dosadno.“ Zavladao je muk. Priznajem da sam se i ja na trenutak zbunio – suviše neočekivanim putem krenuo je tok dečjeg razmišljanja. „Molim vas, molim vas, da ne bude dosadno“, ponovih ja dečakove reči istovremeno razmišljajući o njemu. „Pa naravno! To je kristalno jasno svedočanstvo koje Sveto pismo u potpunosti potvrđuje! Kao prvo, kod cara Solomona u Knjizi priča postoji izreka da se Božanska Premudrost veseli tvorevinama ruku Svojih. Bog je usled preobilja blagosti stvorio svet da bi Njegova razumna stvorenja, anđeli i ljudi, nalazili izvor neiscrpnog blaženstva u spoznavanju Tvorca i služenju njemu. Kao drugo“, nastavih ja da osmišljavam odgovor mudrog Tita, „Gospod je darovao dečaka njegovoj majci ne da bi bila tužna, već da bi, gajeći ga, neprekidno zahvaljivala Stvoritelju. Setite se kako govori Gospod o rođenju deteta: ‘Žena… kada rodi bebu više se ne seća bola zbog radosti što je čovek došao na svet’. Kao treće, samome Titu sada uopšte nije dosadno, jer on otvorenim očima gleda svet Božiji prepun bezbrojnih i svemogućih čuda“. Pogledajući s vremena na vreme roditelje, video sam na njihovim licima radosnu začuđenost zbog tako ozbiljnih dečjih odgovora. Neke mame su zapisivale u blokčiće i sveske dečje misli i sveštenikova objašnjenja. Roditelji su se takođe osećali kao punopravni učenici Nedeljne škole veronauke. Napokon, jedna malo starija devojčica, od deset-jedanaest godina, reče: „A mene je Bog stvorio za dobra dela“. Začudih se – do koje mere se njena predstava o sopstvenom pozvanju poklapala s jasnim rečima svetog apostola Pavla o tome da je Bog unapred pripremio dobra dela za svakog hrišćanina koji želi da ugodi svome Iskupitelju. Prošla lekcija o smislu života najviše utisaka ostavila je na mene samog. Moja duša nije prestajala da se divi mudrim odgovorima predškolaca koji, činilo se, uopšte nisu bili dorasli razmišljanju o takvim temama. Doista, kroz dečja usta istina govori. „Jednom ću“, reših ja za sebe, „obavezno da napišem ovo što sam čuo, šteta bi bilo da sve ovo bez traga nestane.“ I evo, dragi čitaoci, došao je trenutak da s vama podelim uspomene koje su više nego prigodne za ovo poglavlje.
Mnogi od nas, izgovarajući molitvu „Oče naš“, ponavljaju reči „da se sveti ime Tvoje“. A zar vam se ne čini da je u njima takođe dat odgovor o smislu života? „Da se sveti ime Tvoje…“ Ali kada i kako da se sveti, to jest, da se proslavlja ime Božije? Ono se proslavlja u nama i kroz nas kada se naš život prinosi na žrtvenik služenja Gospodu. Smisao našeg života, po Jevanđelju, jeste da spoznajemo volju Gospodnju i da, ispunjavajući je, proslavljamo ime Božije na zemlji. Jer Bog se ne proslavlja toliko ustima čovekovim koliko se proslavlja delima njegovim. Najbolja propoved o Hristu je – čist i besprekoran život hrišćanina. Evo kako o tome govori Spasitelj: „Neka svetli svetlost vaša pred ljudima da bi oni videli dobra dela vaša i proslavljali Oca vašeg Nebeskog“. Obratite pažnju, dragi čitaoci, neće nas proslavljati, već onoga Boga u slavu kojega težimo da izvršavamo dela vere i ljubavi! Prema tome, Bog nas je stvorio da bismo proživeli kratak zemaljski život u slavu Njegovog imena i nasledili večno i narazrušivo Carstvo Nebesko koje se takođe naziva Carstvom slave. „Proslaviću one koji Mene proslavljaju“, obećavao je Gospod u Svetom pismu. Najbolje svedočanstvo naše upodobljenosti zamisli Božijoj jeste težnja ljudi oko nas za spoznavanjem Boga posle upoznavanja s nama i saznanja da smo – hrišćani. Neko će reći: „Da to nije suviše veliki zahtev? Ipak, mi nismo sveci!“ Da, mi smo slabi, ali zadatak da umnožavamo blagodat koja nam je darovana u svetoj tajni Krštenja i da dušom usvajamo vrline smirenja, čistote, krotkosti i ljubavi – postavlja nam Sam Gospod. U svakom slučaju, pamtićemo smisao stare latinske izreke „Non progredi est regredi“ – „He kretati se napred znači kretati se nazad“. Aljkavi sledbenici Gospoda, koji se nemarno odnose prema obaveznom izvršavanju zapovesti Božijih, malo-pomalo se opuštaju i čine gore grehove nego ljudi koji uopšte nisu kršteni. Zar o takvim pseudo-hrišćanima Gospod kroz svetog apostola Pavla ne izgovara Svoje strašne reči: „Ne kalja li se zbog vas… kod neznabožaca ime Božije?“? Prema najpreciznijoj definiciji velikog svetitelja, prepodobnog Serafima Sarovskog, „istinski cilj života… hrišćanskog sastoji se u sticanju (drugim rečima – u nalaženju) Svetog Duha Božijeg. Post, i bdenje, i molitva, i milostinja, i svako dobro koje se čini u ime Hrista, sredstva su za sticanje Svetog Duha Božijeg“. Doista, reći ćemo mi, to je veliki i uzvišeni, istinski sveti cilj života! Toliko je veliki da svi ostali ciljevi blede pred njim kao što mesečeva svetlost iščezava zajedno sa srebrnkastim malim nebeskim telom pri izlasku sunca.
Hrišćanine! Uči se da sve posvećuješ Bogu, ma šta činio, govorio ili mislio. I u velikom i u malom imaj u vidu najvažniji cilj i smisao svog zemaljskog života – proslavljanje imena Gospodnjega kroz izvršavanje Njegove svete volje. Tako živeći, neprekidno ćeš se uzdizati u blagodati koja će i tvoju dušu neizrecivo ukrasiti i obogatiti Hristovim vrlinama, i druge ćeš uputiti da slede Gospoda stazama Njegovih zapovesti.
Zamislimo čoveka oholog i mračnog, koji bi počeo da nam govori o Bogu. Da li bi njegova propoved imala uspeh? Duboko sumnjamo. Ali ako su se u dušu hrišćanina propovednika uselili prava krotkost i spokojstvo, radost i dobronamernost, mudrost i čistota, duboko smirenje, tada su i reči suvišne – jedan pogled na njegovo lice biće dovoljan da poverujemo u Jevanđelje. I mislim da svako od nas još dugo treba da spoznaje dubinu čudesnog svedočanstva Sarovskog ugodnika o sticanju (nalaženju) Duha Svetoga kao o cilju hrišćanskog života. Jer On, koji nam je darovan kroz Crkvu, životvori čovečju dušu, neizrecivo je ukrašava, čini je prepunom vrlina, svetlom i čistom, dostojnom svoga Vladike. Postoji ova stara poslovica: ,^1iji je novac, toga je i carstvo“. U mnogim zemljama i danas se na kovanom novcu utiskuje lik vrhovnog vladara. Pogledaš na novčić – i shvatiš ko vlada u toj državi. Hristos Spasitelj, istinski Car neba i zemlje, na Svom Strašnom Sudu određivaće da li smo sačuvali Njegov carski lik ili je on oskrnavljen životom nedostojnim hrišćanina. Jer mi smo sazdani prema liku Božijem, ali se svi ne želimo upodobiti Hristu i Njegovim vrlinama.
Ko je od hrišćana ovde na zemlji sticao Božiju blagodat provodeći vreme u molitvama, u delima koja su ugodna Gospodu, ko je bio milostiv i dobrostiv, brinuo se ne samo i ne toliko o sebi koliko o drugima – tome će duša i telo sijati neizrecivom svetlošću na Sudu Gospodnjem i Bog će u tom hrišćaninu videti Svog odanog učenika. A kome bude tuđ Duh Sveti, sa sobom će u večnost umesto vrlina poneti samo grehe i poroke: gordost, pohlepu, zlobu, nečistotu, lukavstvo i bezverje – pojaviće se mračan i strašan, i Svesveti Gospod će sa negodovanjem okrenuti lice od nevernog sluge jer u njemu neće ugledati Svoj prečisti lik. O Sudu Hristovom govorićemo malo detaljnije u jednom od završnih poglavlja knjige, a dotle, prijatelji, preispitujte sopstvenu dušu da biste dobili odgovor na pitanje: „Zašto ja živim?“
Živeti prosto onako kako nam se prohte veoma je opasno. Dok klizimo nizbrdicom, vreme koje je predviđeno za pokajanje, za popravljanje života i za sticanje blagodati Božije nepovratno prolazi. A izgubljeno se ne može vratiti.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *