НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ПУТ КА СПАСЕЊУ

ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

ПУТ КА СПАСЕЊУ
 

 
ДЕЛОВАЊЕ НА УМ
 
Разборитост се код деце да приметити веома рано. Она се развија упоредо са говорењем, и усавршава заједно са њиме, Зато је неопходно обликовање ума везати за развој говора. Оно основно што ваља имати у виду јесу здрави појмови и судови о свему што дете окружује и што може да привуче његову пажњу, засновани на хришћанским начелима: шта је добро, а шта зло, шта ваљано, а шта рђаво. Са овим појмовима и судовима дете се може упознати веома лако, кроз уобичајене разговоре и питања.
Рецимо, узмимо да родитељи разговарају међу собом: деца слушају њихов разговор, усвајајући готово увек не само мисли, него и говорне обрте и манире родитеља. Зато нека родитељи, разговарајући, све ствари називају њиховим именима. На пример: шта значи овоземаљски живот, чиме се он окончава, од Кога исходи сваки добри дар, шта су то истинска задовољства, каква је вредност ових или оних обичаја, и слично. Нека родитељи разговарају о свему томе са децом, дајући им или непосредна тумачења, или, још боље, објашњавајући им смисао свега у причама. Тако се може разговарати, рецимо, о томе да ли је добро и лепо кинђурити се, да ли је добијање похвале од других највећа срећа, и слично. Или нека родитељи питају децу за њихово мишљење о овој или оној ствари, исправљајући при томе њихове погрешке и заблуде. За веома кратко време на овај једноставни начин детету се могу пренети здрава начела расуђивања, која, једном укорењена, доцније задуго, ако не и за читав живот, неће бити избрисана. На тај начин ће се у самом корену сасећи испразно мудровање и злобна, незасита знатижеља. Истина смирује и задовољава ум тиме што га засићује, док се овосветским мудровањем ум не да нахранити, због чега се у њему распаљује љубопитство. Зато ослобођењем од испразне знатижеље деци чинимо велико добро. То је потребно учинити пре него што се деца лате књига.
Даље, уколико не будемо децу упознавали са књигама које садрже саблажњиве појмове и представе, њихов ум очуваће се у својој целосности (целомудрености), у светом и божанственом, здравом стању. Није добро не бринути се за овакво усавршавање детињих умних способности под изговором да је за то још рано. Истина је, наиме, доступна сваком људском бићу. Искуство је показало да мали Хришћанин бива премудрији од мудраца овога света. То искуство присутно је и у наше доба, а раније је оно представљало правило. Тако, у доба прогона Цркве и мученичког страдања Хришћана, мала деца расуђивала су и богословствовала о Господу Спаситељу, о безумљу идолопоклонства, о животу будућега века, јер су им родитељи све то објашњавали у једноставним разговорима. Те истине постајале би толико блиске и драге детињим срцима, да су мали Хришћани били спремни чак и да крену у смрт њих ради.

7 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *