ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

ПУТ КА СПАСЕЊУ
 

 
ЖИВО БОГОЗАЈЕДНИЧЕЊЕ САВРШАВА СЕ У СТАЊУ ТИХОВАЊА, КОЈЕ ПРИВОДИ БЕСТРАШЋУ
 
Онај код кога су почели да се јављају ове спонтане тежње ка удубљивању у себе и та усхићивања ка Богу и, особито, онај код кога су почели да делују потпуно предавање себе Богу и непрестана молитва, спреман је и способан да ступи у тиховање. Само он и јесте кадар да поднесе овај подвиг и да га плодоносно прође. Задржавати таквога човека у општежићу и саживоту са другима немогуће је.
Шта је Арсенија Великога терало од људи? То стремљење унутра, пред Бога. „Волим вас“, говорио је он, „али не могу бити заједно са Богом и са људима“. „Истински тиховатељ“, каже свети Јован Лествичник, „не желећи да се лиши сладости Божије, удаљава се од свих људи, без мржње према њима, и то утолико више уколико се они усрдније с њим зближавају“.
Исписујемо за разумевање тиховања (безмолвија) неопходно 27. слово Лествице: „Постоји тиховање спољашње, када неко, оделивши се од свих, живи сам. И постоји тиховање (безмолвије) унутарње, када неко у духу сам са Богом пребива не у грчевитој напетости, но слободно, као што слободно груди дишу и очи гледају. Они су саприпадни, али прво не може постојати без другог. Зато је тиховатељ (безмолвник) управо онај ко се упиње да биће бестелесно, душу своју, држи у границама телесног дома. Нека келија тиховатељева држи у себи тело његово, а тело има у себи кућу свога разума“.
На тиховање неће вући жеља онога ко још није окусио сладост Божију, а ту сладост неће окусити онај ко још није победио страсти. Онај ко болује од душевне страсти и одважава се на тиховање сличан је човеку који је скочио са лађе у море и мисли да ће безбедно стићи на обалу на дасци.
Нико од оних који су подложни раздраживости и охолости, лицемерју и злопамћењу, нека се не дрзне да погледа ни на трачак тиховања, да не би сишао са ума.
„Онај ко окуси сладост Божију стреми тиховању, да би се ненасито њиме насићивао, без икаквих сметњи, и непрестано у себи порађа огањ огњем, љубав љубављу и жељу жељом. Зато је тиховатељ земаљска слика Ангела: на хартији жеље, рукописом ревности ослободио је он молитву своју од лености и немара… Тиховатељ јесте онај ко духонадахнуто ускликује: Спремно је срце моје, Боже!“. Тиховатељ је онај ко говори: „Ја спавам али срце је моје будно“.
На тај начин свеколико занимање тиховатељево јесте да пребива са Јединим Господом, са Којим беседи он лицем к лицу, као што љубимци цареви говоре на ухо цару. То делање срца ограђује се и очувава другим – чувањем безметежја (тихости) помисли. Добар поредак помисли и непоткрадива мисао на Божанствено чини суштину тиховања и још – безбрижје. Седећи на висини, чувај, само ако то знаш, и тада ћеш увидети како и када и откуда тако бројни и какви све лопови хоће да продру и украду грозд виноградни. Када се стражар овај умори, он устаје и моли се, а потом опет седа и прихвата се ранијег посла са новим мужанством.
Они који су узљубили блажено тиховање одају се деловању умних сила и подражавају начину њиховог живота. Хвалећи Творца, Ангели се неће наситити у векове, тако и они узађу на Небо неће да се насите тиховања, певајући Саздатељу.
Али ни молитву безленосну ни чување срца непоткрадивим неће човек заимати, ако се претходно у његовом срцу није утврдило савршено безбрижје. Разумом не може проћи оно прво двоје, ко није приобрео (стекао) последње, као што ни онај ко није научио слова, не може да чита. „Мала длачица замућује вид и мала брига погубна је за тиховање (безмолвије)“. Ко жели Богу да принесе чист ум а смућује се бригама, сличан је ономе ко чврсто окује своје ноге и покушава да иде брзо. Зато истинско тиховање (безмолвије) и почиње након предавања себе Богу и дубоке убеђености срца у његову бригу о нама.
Само они који су се здружили са тиховањем (безмолвијем) ради наслађивања љубављу Божијем, ради гашења жеђи ове љубави, будући привлачени њеном сладошћу, јесу прави тиховатељи. Такви , ако пролазе тиховање са разумношћу, окушају и плодове његове који су: ум неусталасаван, мисао очишћена, усхићивање ка Богу, молитва ненасита, стража непоткрадна, сталне сузе и друго.
На тај начин у тиховање човека вуче унутарње стремљење ка сладосном стајању пред Богом. Пут ка њему утире очишћење од страсти свеколиким подвизима, којима у нама ојачава добро и слаби зло. Његово непосредно предворје јесте предавање себе Богу у безбрижју. Његова суштина је ничим непомућено молитвено стајање пред Богом, умом у срцу, од чега се огањ на огањ налаже.
Горење духа од додира Божијег коначно очишћује човека и узводи га у стање бестрашћа. У томе огњу претапа се јестаство наше као метал неочишћени у пећи и промеће се у блиставу чистоту небесну, која га чини станом спремним за Бога.
Тако на путу ка живом богозаједничењу неминовно стоји – тиховање (безмолвије), ако не увек као одређени начин подвижниковог живљења, свагда као стање у које се унутра сабрани и удубљени дух, огњем Духа Божијег уводи у серафимску чистоту и пламсање ка Богу и у Богу.
Овај огањ унедрује се у човека у тренутку обраћења и почиње да делује, тек пошто човек, сходно завету, крочи на поље труда. Али, то је почетна топлина, која се час појављује, а час скрива. Она делује као продужетак труда над очшићењем срца. Другачије, човек не може да поднесе те напоре. Али, у то време она не може да пројави све своје снаге због страсти које још постоји у човеку. Сву своју снагу она пројављује тек онда када страсти замукну. Прва топлина личи на горење дрва сирових и влажних, а она друга на горење истих тих дрва, пошто их ватра исуши и сасвим прожме.
Према другом поређењу, прва топлина налик је на ону која згрева воду, у којој се налази комад још нерастопљеног леда. Топлота је ту, али вода не провире и неће проврети, док се лед не растопи. А када се он растопи, топлота, прожимајући сву количину воде, загреваће је све више и више и од тога ће вода узаврети и прочистити се. Ето, на то је налик друга топлина. Последња два начина деловања ватре одсликавају дејства духовног горења на последњим степенима хришћанског савршенства, који узводе до савршене чистоте и бестрашћа.
Вештаство (материја) страсти, будући изнуривана Божанским Огњем, истребљује се, а у мери у којој се то вештаство искорењује и душа очишћује, губе се и страсти (Леств. сл. 26, 63). Ево значења бестрашћа, по указању Лествице, у слову двадесет и деветом: „Бестрашће је васкрсење душе пре васкрсења тела“.
Васкрсењем душе треба називати излажење из греховне остарелости, управо – када на свет изиђе нови човек у коме нема ничега од онога старог, према реченоме: „И даћу вам срце ново и дух нови“ (Језек. 36, 26; св. Исаак Сирин стр. 138).
То је пуно и, ипак, свагда узрастајуће савршенство оних, који се усавршише у Господу, тако освећује ум и усхићује га и отима од вештаства, да често из живота у телу иступљењем узноси на Небо у виђењу.
Бестрашће је показао и онај сиријски подвижник, који је кликтао: „Ослаби таласе благодати Своје!“ (Свети Јефрем Сирин).
Човек бестрасан према свим предметима, који побуђују и хране страсти, постао је тако неосетљив за њих да они на њега никакво дејство не врше, иако се налазе пред очима његовим. То је отуда што је он сав сједињен са Богом. И када дође у само блудилиште, не само да не осећа покрете страсти него и блудницу приводи к чистом и подвижничком животу (Сл. 26, ст. 5,139). Ко је удостојен да у томе пребива, тај још овде – обложен блатом плоти – бива храмом Живога Бога, Који руководи и поучава у свим речима, делима и помислима, и он, услед унутарњег просветљења, спознаје вољу Божију као да слуша неки глас и, уздигнут изнад сваког људског учења, говори: „Када ћу доћи и јавити се Лицу Божијем, јер не могу више да подносим бол чежње за Њим, но иштем ону бесмртну доброту, коју си ми даровао пре него што сам ниспао у трулежност (тлење)!..“. Но, нашто много говорити? Бестрасни не живи себи него у њему живи Христос (Галат. 17, 21), као што је речено, подвигом се добрим подвиже, трку сврши и веру (православну) сачува“.

7 коментар(а)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Библиотекар

      Драги брате, које издање књиге имаш? Ми смо овде поставили шта је било у оригиналном издању.

      • Поштовани брате,
        Поднаслов „Савети и упозорења која се тичу младићког узраста “ колико видим није посебно издвојен у овом издању књиге коју је издала Светигора, већ се тај текст налази у оквиру поднаслова „Деловање на срце“. У издању коју је издао Образ Светачки/Очев Дом из 2013. године тај текст је посебно издвојен у оквиру првог поглавља књиге са наведеним поднасловом.
        Свако добро од Бога Вам желим.

        • Библиотекар

          Брате Угљеша, да ли би могао да сликаш или скенираш те странице из обе књиге које наводиш и пошаљеш на [email protected]? Хвала!

  2. Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Библиотекар

      Брате, хвала за коментар. Књиге су са старог на нови сајт пребачене аутоматски и предстоји им коначно дотеривање што смо већ почели да радимо. Ово укључује и слике и додатне фајлове где буде потребе. Молимо вас за још мало стрпљења. Хвала!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *