ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

ПУТ КА СПАСЕЊУ
 

 
СТАЊЕ БЛАГОДАТНЕ ПРОБУЂЕНОСТИ
 
Дакле, ако ти је дошла мисао да исправиш живот свој и карактер, одбаци одгађање, притесни и олакшај плот своју подвизима телесним, одгурни од себе бриге и разоноде привременим прекидањем уобичајених послова и осамљивањем, а затим, усредсредивши се у себи пажњом, напрежи се да разним спасоносним мислима разгониш слепило, неосетљивост и немар, потанко расправљајући сам са собом или разговарајући са душом својом, чини то наизменично са молитвом, сугеришући себи живо догађаје које је до сада блаженствена благодат изабирала да потпомажу њеном дејству на душе грешника.
Труди се, напрежи, ишти – и наћи ћеш; куцај и отвориће ти се. Не попуштај и не очајавај. При свему томе, схвати да ти напори представљају само кушање нашега настојања да привучемо благодат, а не само ствар коју још увек иштемо. Ту недостаје оно главно – благодатно пробуђење. Врло је уочљиво да, било да размишљамо, да се молимо или нешто друго чинимо, бива као да утискујемо у своје срце нешто њему страно, што долази споља.
Дешава се да, сходно јачини нашег напрезања, нека сила потекла из њега силази у срце до извесне дубине, али потом отуда опет бива избачена еластичном снагом непокорног и на њу несвиклог срца, као што из воде бива избачен штап хоризонтално у њу погружен. Одмах после тога, опет се у души рађају хладноћа и грубост – што је очевидни знак да ту и није било благодатног деловања него да су деловали само наш труд и наше усиље. Због тога се немој уљуљкивати само тим делима и на њима не спавај, као да си постигао оно што ти ваља наћи. То је опасна заблуда!
Исто тако опасно је и мислити да се у тим напорима састоји заслуга, због које ти благодат тобоже мора бити ниспослана. Никако! Они су само припрема за примање благодати, а само даровање њено зависи у потпуности од воље Дародавчеве. Дакле, усрдно прибегавајући горе указаним средствима, (бого)тражител3у ваља још да ходи у очекивању посете Божије, до ње не долази по нашсм нахођењу, и нико не зна откуда уопште долази.
Тек када та пробуђујућа благодат дође, тек онда ће унутра у нама почети истинско дело измене живота и карактера. Без тога никакав успех не треба ни очекивати – биће то само неуспешни покушаји. Сведок томе је блажени Августин који се био дуго мучио сам над собом, а победио је себе тек пошто га је осенила благодат. Труди се, ишчекујући, у верној нади. Она ће доћи и све ће учинити.
После овога, природно је упитати се шта је уопште то благодатно пробуђење? У какво стање оно доводи човека-грешника? И по чему се то стање разликује од других сличних? Треба знати карактеристичне црте овог пробуђења да га не бисмо пропустили и оставили без плода и да за благодатно не бисмо узели неко друго стање које долази од наше природе.
Стање душе пробуђене благодаћу одређује се као супротно стању душе успаване грехом.
1) Грех подиже зид између Бога и човека. Човек, одлазећи од Бога ка греху, не осећа више своју зависност од Њега, живи за себе, као да и није Божији и као да Бог није његов, попут самовољног роба који је побегао од свога господара. Силаском благодати тај зид одвојености (од Бога) се руши. Дубоко осећање човекове зависности од Бога се – враћа. Човек постаје најдубље свестан своје свецеле потчињености Богу и потпуне одговорности пред Њим. Небо је за њега до тада било као од олова и простирало се као густ покров изнад његове главе, а сада неки зрак пролази кроз ту мрклину и открива му Бога, Владику и, у исти мах, Судију. У њему се буди моћно осећање Божанства, са свим Његовим савршенствима, и неотклоњиво пребива удуши, сву је испуњавајући. Ту је и основа и могућност будућег благодатног живота.
2) Грех је до тада човека обавијао слепилом, неосетљивошћу и немаром. У тренутку када благодат почне да делује, сањегове оковане душе спада та трослојна окамења љуштура. Човек сада добро види свеколико своје унутарње безобразје (наказност) и не само да га види, него га и – осећа. У исти мах он постаје свестан опасности свога положаја, почиње да се за себе боји и да се брине о својој судбини. И душу не само да осваја нека плашљивост него, од осећања сопствене одговорности пред Богом, страх, мука, зловоља и стид почињу да силовито потресају његово срце. Гризе га савест.
3) Али, у исто време, таквоме се даје и неко осећање сладости живота по Богу. Осећајући свеколику бесрамност и ругобност – живљења у греху и одвратност према њему одвратност, човек у исти мах предосећа да се области која се сада открила његовом душевном оку крију радост и утеха. То што сагледава он види као земљу обећану, као место најблаженије и најбезбедније од свих потреса и узруја. То предосећање је, у првоме реду, појава у души грешниковој, коју човек сам својим снагама никако не може да произведе. У питању су – добра Божија и она се налазе у Божијој власти. Мислити о њима још не значи и осећати их. Сам Бог уводи дух човеков у Своју ризницу и даје му да окуси од њених блага.
4) Уочи колико је неопходно то дејство доброте Божије на путу ослобођење душе из власти и области греха! Циљ благодатног пробуђења и моћ његова у томе што извлачи човека из чељусти греха и поставља у тачку неутралне равнотеже добра и зла. Теразије наше воље, којима се она приклања час на ову час на ону страну, треба да сада стоје на истој висини. Али, тоганеће бити ако грешнику не буде дано да осети, макар и предокушањем, сладост добра. Ако му то не би било дано, сласт греха као нешто већ упознато, силније би га привлачила к себи него добро, и човеков избор би увек падао на страну греха, како и бива, најзад, са нашим замислима да без благодати изменимо свој живот. Јер, општи је закон да ignoti nulla cupido, тј. што не знаш, за тим ни не жудиш. Али, када се човеку у благодатном пробуђењу да да окуси сладост добра, онда и добро почиње да га привлачи к себи као нешто што је већ упознао, нешто познато и проосећано. Теразије стоје уравнотежено. У човековим рукама је пуна слобода деловања.
5) Тако се при благодатном пробуђењу као блеском муње осветљава све и у човеку, и око њега. Он тада за тренутак бива уведен срцем у онај свет и поредак из кога је грехом изгнан,бива за тренутак опет укључен у онај ланац твари из кога се самовољно истргао грехом. Отуда се деловање благодати готово увек означава као препаст и магновени потрес, као што некога ко, замишљен, журно корача, потреса изненадни узвик – „стој!“Ако се на њега гледа сходно појмовима психолошким, то стање није ништа друго до пробуђење човековог духа. Уствари, нашем је духу својствено да познаје Божанство и један виши светли поредак ствари, и да човека узвишава изнад свега чулног и уводи га у једну чисто духовну област.
Али, у стању огреховљености наш дух губи своју моћ и у том се степену меша са душевношћу, а кроз њу и са чулношћу, и у њима се раствара толико, да у њима готово и ишчезава. Сада се, ето, благодаћу отуда извлачи и поставља као на свећњак, у унутарњем дому нашем, па светли свему што тамо постоји и свему што се одатле види.

7 коментар(а)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Библиотекар

      Драги брате, које издање књиге имаш? Ми смо овде поставили шта је било у оригиналном издању.

      • Поштовани брате,
        Поднаслов „Савети и упозорења која се тичу младићког узраста “ колико видим није посебно издвојен у овом издању књиге коју је издала Светигора, већ се тај текст налази у оквиру поднаслова „Деловање на срце“. У издању коју је издао Образ Светачки/Очев Дом из 2013. године тај текст је посебно издвојен у оквиру првог поглавља књиге са наведеним поднасловом.
        Свако добро од Бога Вам желим.

        • Библиотекар

          Брате Угљеша, да ли би могао да сликаш или скенираш те странице из обе књиге које наводиш и пошаљеш на [email protected]? Хвала!

  2. Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Библиотекар

      Брате, хвала за коментар. Књиге су са старог на нови сајт пребачене аутоматски и предстоји им коначно дотеривање што смо већ почели да радимо. Ово укључује и слике и додатне фајлове где буде потребе. Молимо вас за још мало стрпљења. Хвала!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *