НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења

ОМИЛИЈЕ НА КЊИГУ ПОСТАЊА

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ
ОМИЛИЈЕ НА КЊИГУ ПОСТАЊА
 

ОМИЛИЈА ПРВА.
О почетку стварања: У почетку створи Бог небо и земљу.
 
ОМИЛИЈА ДРУГА
На остатак стиха: На почетку створи Бог небо и земљу, до:
И би вече, и би јутро, дан један
 
ОМИЛИЈА ТРЕЋА
И рече Бог: нека буде свод посред воде и да раставља воду од воде.
И би тако. (Пост. 1,6-8)
 
ОМИЛИЈА ЧЕТВРТА
И рече Бог: нека се сабере вода под небом на једно место и нека се појави копно. (Пост. 1,9-13)
 
ОМИЛИЈА ПЕТА
И рече Бог: нека буду светила на своду небеском да светле на земљи и да деле дан од ноћи; и нека постану знаци временима и данима и годинама. (Пост. 1,14-19)
 
ОМИЛИЈА ШЕСТА
И рече Бог: нека изведу воде гмизавце душа живих и птице које лете над земљом по своду небеском; и би тако. И створи Бог китове велике и сваку душу животиња гмизавих, које изведоше воде по врстама њиховим. (Пост. 1,20-24)
 
ОМИЛИЈА СЕДМА
И рече Бог: начинимо човека по слици нашој и по подобију. И нека владају рибама морским и птицама небеским и стоком и зверима и свом земљом и свим гмизавцима који гмижу по земљи. (Пост. 1,26)
 
ОМИЛИЈА ОСМА
На наставак стиха: Начинимо човека по слици нашој, и против оних који питају зашто су створене звери и каква је корист од њиховога стварања, и о томе да управо то сведочи и о части указаној човеку и о неизрецивом човекољубљу Божјем
 
ОМИЛИЈА ДЕВЕТА
Савет онима који се стиде да након трпезе учествују на вечерњој служби и на наставак стиха: Начинимо човека по слици нашој и по подобију и: И створи Бог човека; по слици Божјој створи Та;мушко и женско створи их. (Пост. 1,26-2,3)
 
ОМИЛИЈА ДЕСЕТА
На наставак стварања: Ово је књига постања неба и земље, када би;
у тај дан створи Бог небо и земљу. (Пост. 2,4-7)
 
ОМИЛИЈА ЈЕДАНАЕСТА
И насади Господ Бог рај у Едему према истоку и
постави тамо човека кога сазда. (Пост.2,8-14)
 
ОМИЛИЈА ДВАНАЕСТА
И узе Господ Бог човека кога сазда и постави га
у рај сладости да га обрађује и чува. (Пост.2,15-20)
 
ОМИЛИЈА ТРИНАЕСТА
А Адаму се не нађе помоћник подобан њему. И метну Бог иступљење на Адама и овај заспа. И узе једно од ребара његових и испуни плоћу место тога. И сазда Бог од ребра, које узе од Адама, жену. (Пост. 2,20-25)
 
ОМИЛИЈА ЧЕРТРНАЕСТА
О преступу првозданих. И беху обоје наги,
и Адам и жена његова, и не беше их стид. (Пост. 2,25-3,7)
 
ОМИЛИЈА ПЕТНАЕСТА
И зачуше глас Господа Бога који хођаше по рају по подне. (Пост.3,8-19)
 
ОМИЛИЈА ШЕСНАЕСТА
И назва Адам жену своју Живот, јер је она мајка свих живих.
И створи Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине кожне и обуче их.
И рече Бог: гле, Адам поста као један од нас. (Пост. 3,20-4,7)
 

 

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ
ОМИЛИЈЕ НА КЊИГУ ПОСТАЊА

ШТАМПАНО ИЗДАЊЕ

 Књига: СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ – ОМИЛИЈЕ НА КЊИГУ ПОСТАЊА
 Изворник: НЕКА БУДЕ СВЕТЛОСТ – Стварање света и рани човек – Православно тумачење Књиге Постања
 Издато: 2006.
 Место: Београд
 Издаје: Библиотека ОБРАЗ СВЕТАЧКИ
 Превод: Јелена Петровић
 Уредник издања: Јован Србуљ
 Технички уредник: Јереј Велимир Бирманац
 Штампа: Будућност, Нови Сад
 Тираж: 500

ИНТЕРНЕТ ИЗДАЊЕ

 Објављено: 27. октобар 2008.
 Издаје: © Svetosavlje.org
 Уредник: прот. Љубо Милошевић
 Основни формат: Владимир Благојевић
 Дигитализација: Станоје Станковић
 Коректура: Станоје Станковић
 Дизајн странице: Станоје Станковић

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17
1 2 ... 17СЛЕДЕЋА СТРАНА »
Кључне речи:

Један коментар

  1. бранислава станковић
    18. октобар 2016. у 12:58

    „душе немарне, које се не утврдише на духовној стени“…ето како је Св. Јован Златоусти говорио, а Свети Теофан Затворник говори „укоренити се у Хришћанству“ као о духовној неопходности јер смо често само именом хришћани.