NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
NAJNOVIJA REVOLUCIJA U NAUCI
 
Jednoga jutra svratiše naši putnici u jednu naučnu radionicu, laboratoriju. Tu su bili učeni profesori sa đacima. Stolovi su bili prekriveni mikroskopima, terazijama, činijama i tepsijama sa raznim tečnostima, staklićima sa krvlju, magnetskim iglama i magnetskim komađem, električnim spravama raznog oblika i razne veličine. U prozorima su stajale fotografske ploče izložene suncu. U staklenim sudovima videle su se isečene žabe i zečevi, Na vrh radionice uzvišavao se ogroman teleskop.
Putovođ: Ovde ti neću ja ništa govoriti, dragi moj saputniče. Zamolićemo profesora, direktora ove laboratorije, neka ti on da objašnjenja koja želiš.
Profesor: Stojim na usluzi poštovanim posetiocima. Izvolite mi samo reći šta želite.
Putnik: Ja bi hteo nešto saznati o prirodnim zakonima.
Profesor: I ja bih to želeo, ali eto sva priroda kao da se ruga mojoj želji.
Putnik: To me veoma iznenađuje. Nije li nauka jasno utvrdila čitavu seriju nepokolebljivih prirodnih zakona, kako su nam u školi govorili?
Profesor: To je bila staromodna nauka devetnaestoga stoleća, koja više nema pristupa u laboratorije dvadesetog stoleća. Arhivska starudija i muzejska zanimljivost!
Putnik: Lepo, ali svakako i savremena nauka mora znati za neke utvrđene prirodne zakone?
Profesor: Savremena nauka nije tako pretenciozna kao nauka prošlog stoleća. Savremena nauka je postala opisna, deskriptivna. No imajte strpljenja i saslušajte šta glavni naučnici naših dana govore i tvrde. Jer ono što oni tvrde i govore predstavlja temeljnu revoluciju u nauci. Tako:
Ajnštajn tvrdi, da je sve naše znanje o prirodi relativno. Tim tvrđenjem on je spustio diktatorski i apsolutistički stav nauke prošlog stoleća na nisku stolicu skromnosti. Čak ni prostor i vreme nisu nešto apsolutno. Nastala je duga prepirka naučnika oko toga je li vreme u vasioni ili je vasiona u vremenu. Vreme je, prema Ajnštajnovom mišljenju, samo jedna dimenzija prostora, četvrta dimenzija. I prostor i vreme su ograničeni. Pa ni matematika nije nešto apsolutno.
Minkovski i drugi sveli su mnoge matematičke istine na nivo relativiteta i verovatnoće.
Hajzenberg (Heisenberg) tvrdi: „Priroda ce užasava akuratnosti (potpune tačnosti) i preciznosti iznad svega“. Međutim, stara nauka, koja je sad odbačena, učila je baš to, da y prirodi vlada savršena preciznost.
Bertalanfi (Bertalanfy) ca mnogim drugim savremenim naučnicima negira zakon kauzaliteta. A taj zakon je bio naučna dogma prošlih vekova, y koju ko bi posumnjao smatrao bi ce sumašedšim. Danas je taj „prirodni zakon“ odbačen kao pogrešan. „Na mesto starog kauzaliteta imamo indeterminističku sliku sveta, koja toliko liči na primitivne prestave iz najranijih vremena kao što ce moderni psihizam, a naročito učenje o duši, poklapa sa mističkim osećajem do naučnog stanja čovečanstva“. Opet Hajzenberg veli izrično o zakonu kauzaliteta: „Mehanikom kvantuma definitivno je utvrđeno nevaženje zakona kauzatiteta“.
Ser Oliver Lodž svom snagom podržavao je celog svog veka staru naučnu tvrdnju o postojanju etra, koja ce održavala još od stoika, starih filosofa grčkih. Odsutan protivnik te postavke y etru bio je znameniti profesor Mihailo Pupin. Najzad je sam Oliver Lodž izjavio, da ce pojam etra može izjednačiti sa pojmom prostora, tj. ni više ni manje nego je etar isto što i prostor! I tako etar y kome „pliva vasiona“ proglašen je izlišnim i nepostojećim. Gistav Le Bon međutim, početkom našeg stoleća, zaveo je mnoge čitaoce svojih knjiga y zabludu kao da je etar pramaterija i prauzrok svega, i kao da su sva tela y vasioni vihori etra!
Savremena nauka odbacila je i takozvani drugi zakon, termodinamični, koji je govorio o održanju kvantuma energije s jedne i o entropiji vasione s druge strane. Potpuno je napušten i odbačen. Njen oduševljeni pristalica Anri Poenkare (Henry Poincare) y razočaranju tugovao je za njim, ali morao ce pomiriti sa činjenicama koje su taj „zakon“ oborile.
Dalje, zakon entropije i zakon progresa i evolucije nikako ce nisu mogli izmiriti. Prepirka o tome, koji će ce zakon održati, a koji odbaciti – jer su suprotni jedan drugom – još i sada traje između biologa s jedne strane i astronoma, fizičara i matematičara s druge strane.
Butru (Boutroux), u očajanju zbog brzog isticanja i brzog negiranja prirodnih zakona, došao je do zaključka, da zakoni prirode nisu apsolutni nego kao rezultat evolucije „promenljivi i prolazni!“.
Bradlej (Bradley) je protiv svake filosofije koja veliča budućnost, tj. protiv zakona progresa i evolucije. Ako je kapija budućnosti otvorena, veli on, kao što Bergson misli, ona je sigurno zatvorena za savršenstvo.
Govoreći na tu temu Bozanket (Bosanquet) kaže: „Uzdanje u budućnost postalo je aktuelnom bolešću“.
Džems Džins (Sir James Jeans) ovako opisuje revoluciju u nauci naših dana: „Jedno fizičko shvatanje za drugim napušteno je, dok nije ostalo ništa izuzev niza događaja u četvorodimenzionalnom prostoru. Izgleda da nijedna tvar ne poseduje ma kakvu stvarnost koja bi se razlikovala od mentalne ideje“, tj. od misli.
Od materije nije ostalo ništa, kao ni od materijalističkih zakona i shvatanja prošlog veka. Materija je od samih naučnika dematerijalizirana. Jer dok se u prošlom veku priroda poimala kao materijalni mehanizam, u naše dane, kaže Džins „tok znanja ukazuje na nemehaničku realnost“. Pa onda dodaje: „vasiona nam počinje ličiti više na jednu veliku misao nego na jednu veliku mašinu“. „Mi još nismo, veli, u kontaktu sa krajnjom stvarnošću“.
„Gravitacione sile iščezle su iz nauke“.
„Zakon o uzroku i posledici pokazao se iluzijom“.
„Naučnici ne govore više o determinizmu nego o verovatnoći“.
Zakon o neuništivosti materije pao je i odbačen je.
Naučnici sada govore o naizmeničnom i ritmičnom proširenju i sužavanju prostora. „Kao da vasiona diše“, veli jedan od njih.
Neki misle, da je elektron živo biće, sa slobodnom voljom i svešću, te može skočiti sa putanje na putanju.
U engleskim i američkim laboratorijama naročito i mnogo ispituju ova skakanja elektrona (jumpinqs).
Profesor Maks Plank (Max Planck) govori kao naučnik o moralnom zakonu, što bi značilo kapitulaciju pred religijom.
„Svet izgleda danas manje vezan prirodnim zakonima nego u vreme Laplasovo, i već se fizici javlja nužnost teleoloških ili ciljnih predstava“ (finalnih).
Edington (Eddinqton) gotovo u očajanju priznaje da ,,naše neznanje zjapi pred nama jezivo. Ima nešto radikalno pogrešno u osnovnim shvatanjima fizičke nauke, i mi ne znamo kako da se snađemo“.
Sulivan (J. W. N. Sullivan) kaže: „u sadašnje vreme vasiona je za nauku postala tajanstvenija nego što je ikada bila u istoriji misli“.
A kad bih vam sada, poštovana gospodo, govorio o porazu koje je u naše dane doživela biologija, vi bi se zaprepastili. Nadmena teorija materijalista prošle generacije o tome kako su živa organska bića postala i razvila se iz neorganske materije, ne samo da je oborena nego ismejana kao suluda. Ništa bolje nije prošla ni Darvinova teorija o evoluciji nižih organizama u viša.Od nje su ostale samo ruševine. Jer su trezveni naučnici našeg vremena dokazali, da život mora neminovno imati iza sebe život, kao i da su fele, flore i faune kroz svu istoriju sveta ostale verni otisci svojih prototipova.
Na povratku iz laboratorije putnici su dugo hodili zamišljeni i ćutljivi.
Putovođ: O čemu misliš sad?
Putnik: O arhivama i muzejima!
Putovođ: Da, zaista mora se o tome misliti kad je reč o takozvanim prirodnim zakonima. No moralni zakon Božji nema to svojstvo da može da podseti na arhive i muzeje.
Putnik: Dosećam se, da misliš na trajnost i nestarivost moralnog zakona nasuprot prolaznosti prirodnih zakona.
Putovođ: Tako je. Jedva nešto oko stotinu godina vladali su u i nad umovima učenih ljudi takozvani prirodni zakoni, koji sada leže u ruševinama, a iz čijih se ruševina počeše dizati nova nauka. Međutim, moralni zakon Božji nepromenljivo traje hiljade i hiljade godina. Pet hiljada je godina samo od Mojseja do danas. Ali moralni zakon Božji ide daleko preko Mojseja. Čuj šta su izrekla najistinitija usta: Dokle nebo i zemlja stoji neće nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title iz zakona.
Moralni zakon je večit.
I kad bi Stvoritelj hteo uništiti ovaj svet pa novi stvoriti, On bi ga stvorio i zasnovao opet samo na moralnom, svetom zakonu Svome.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *