НОМОЛОГИЈА

 

НОМОЛОГИЈА
 
МОРАЛНИ ЗАКОН УПРАВЉА СУДБАМА НАРОДА
 
1. Иако смо раније говорили о моралном закону у вези са судбом народа јеврејског, враћамо се поново на овај предмет ради подробнијег изложења и јаснијег поимања. Од чега зависе историјске судбе народа? Постоје ли неки нарочити историјски закони? Историчари тврде да постоје. Какви су то историјски закони, или закони историје, који управљају драмом живота разних народа на земљи?
2. Европски историчари нашега времена деле се у две групе, у оне који говоре нејасно и у оне који говоре јасно. Нећемо овде узимати у обзир оне прве, због тога што говоре нејасно. Ови други пак, који говоре јасно, и који су у огромној већини, сматрају историјске законе природним законима, тј. идентификују историјске законе са природним законима, или законима природе. Све изразе, које употребљавају физичари и физикобиолози у погледу неорганске природе, или нижег органског света, употребљавају и они у погледу живота, напредовања или опадања, одржавања или пропасти појединих народа.
3. Тако и они говоре о еволуцији народа, о борби за опстанак међу народима, о неодољивом утицају околине и прилика, клима, мора, каквоће земљишта, моћи утакмице и итд. исто онако, како говоре физичари и физико-биолози о еволуцији магли (небула) васионских, о еволуцији живих организама из протоплазме, о борби инсеката и микроба за опстанак, о климатским утицајима на расподелу и живот животиња на овој планети, о утакмици итд.
4. Једном речју физички закони су истовремено и историјски закони, по мишљењу множине јучошњих и данашњих историчара. И ово је једна од убитачних и фаталних заблуда западног човечанства. Због те заблуде западно човечанство живи у страшним грчевима, у непрестаном страху и беспокојству, у нервози и незадовољству, у борбама, бунтовима, и превратима, и ратовима. То долази отуда што морални закон, презрен и заборављен,тражи своје право и дужно поштовање. Јер као што је признање једнога живога Бога право богопоклоњење, док је клањање идолима идолопоклонство, исто тако признање и поштовање једног моралнога закона Божјег јесте исповедање истине, док је држање и поштовање физичких или историјских закона равно идолопоклонству.
5. Расклопимо Књигу Божју и читајмо судбе народа. Најисцрпније описана је судба народа јеврејског. Од 70 душа, што праотац Јаков беше довео у Мисир, временом се размножи велики народ. Тај народ грцаше у ропству мисирском 430 година. Бог га изведе из ропства и даде му Закон у пустињи. Од тада па за неколико хиљада година судба Јевреја висила је о томе Закону. Ни један удес народни, ниједан догађај државни, ниједна промена на боље или на горе, ниједна победа, ниједан пораз, ниједан корак напред, ниједан корак назад, исто као ниједна киша нити иједна жетва – речју: ништа се није десило што није измерено и објашњено моралним законом Божјим.
6. Овако Псалмист резимира злу судбу свога народа: „Заборавише Бога спаситеља свога, који је учинио велика дјела у Мисиру.
„Стадоше служити идолима,
„Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима,
„Проливаше крв праву, крв синова својих и кћери својих.
„И плану гнев Господњи,
„И предаде их у руке незнабожачке,
„Много их пута избављао, али га они срдише намјерама својим, и бише поништени за безакоња своја“.
Псалам 106, 21.
7. Толико Псалмист, до свога времена. Но трагичан крај Јеврејства догодио се онако како је још Мојсеј с чудном јасноћом прорекао говорећи: И расијаће те Господ по свијем народима с једног краја земље до другог… Али у оним народима нећеш одахнути нити ће се стопало ноге твоје одморити, него ће ти Господ дати срце плашљиво… и плашићеш се дању и ноћу и нећеш бити миран животом твојим. – Ово више личи на фотографију Јеврејства него на пророчанство. И ми смо данас сви сведоци испуњења овога пророчанства, које је Спаситељ поновио говорећи Јеврејима: И остаће вам кућа ваша пуста.
8. Зашто пропаде Мисир? И зашто се истребише стари Мисирци, да их данас нема, (изузев 1.000.000 Копта, који себе сматрају потомцима старих Мисираца. Но и они не би остали да нису били крштени) него се Арапи из пустиње населише у њ? Због одвратног многобоштва свога. Због мноштва својих идола, опсенара, врачара и гатара. Због охолости своје и одебљалости богаташкој. Због тога што рече: Мора је ријека (Нил), ја сам је начинио (Језек, 29, 9).
9. Зашто пропаде стари Вавилон? Зато, како вели пророк Језекиљ, зато што се уздигао над народе и газио народе, или сходно пророку Јеремији зато што је заратио с Господом и што се супрот Господу узносио. И још због лажи његових, и лажних идола његових.Зато ће ондје наставати звијери и буљине (Јерем. 50). А Исаија вели: И Вавилон, урес царствима и дика слави Халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Бог затре (Иса 14). Све се ово збило, како је проречено. Идолопоклонство и неваљалство људи проузроковали су пад у прах једног моћног народа и једне високе и богате културе.
10. Пропаст Тира. Град трговачки, богат и луксузан. Понео се богатством својим па се наругао онима који се држе Бога. Зато пропаде без трага и повратка. Насуо си блага у ризнице своје, говори пророк, те се понесе срце твоје благом твојим. Од мноштва трговине своје напунио си се насиља и гријешио си… Срце се твоје понесе љепотом твојом. Од мноштва безакоња својега и од неправде у трговини оскврнио си светињу своју. Због тога, говори Господ кроз пророка – извешћу огањ испред тебе који ће те прождријети, и обратићу те у пепео… и неће те бити до вијека (Језек. 28).
11. Слична судба, и због сличних греха, постигла је и Сидон, и Моав, и Газу, и Аскалон, и Асир.
12. Понекад због доброте и поштења једног владара Бог обдарује цео народ миром, здрављем, обиљем и напретком. Пример: Самуил, Соломон, Језекија, Јосија и др. Понекад опет због грехова једнога владара сав народ страда, гладује или пада у ропство. Примери: већина владара Израиљевих. Незнабожачки владари незнабожачких народа. Страшан је случај са народом Халдејским и царем Валтазаром. Овај цар употреби освећене сасуде и судове из храма јерусалимскога на једној гозби, те пијаше вино из њих са гостима својим и наздрављаше идолима. И прорече му пророк Данило блиску пропаст. Исте ноћи би убијен цар Валтазар, а персијски цар Дарије преузе власт.
13. Мисир је на југу, Асир и Вавилон на северу. Мисир се граничио морем, Асир и Вавилон нису се граничили морем. Тир и Сидон били су трговачки и приморски градови. Израиљ се бавио земљорадњом и сточарством. Моав је живео с ону страну Јордана, украј Мртвог мора, у земљи сухотној. Једни су од ових народа били бројем и снагом велики, други малени. Па ипак све их је постигла иста судба. По природном закону, или по такозваном историјском закону, било би сасвим искључено да тако разнолики народи и племена и под тако различитим околностима доживе исту судбу.
14. Нити се може ма каквим другим законом сем моралним објаснити судба ових народа, племена и градова. Јер и нема никаквог другог закона осим моралног који би био свевласни и одлучујући фактор у судби свих народа на земљи. Сва природа и сва историја људског рода стоји у зависности од једног јединог закона, од закона моралног.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *