НОМОЛОГИЈА

 

НОМОЛОГИЈА
 
ВАСИОНСКИ ПОРЕДАК И – БЕСПОРЕДАК
 
1. Постоји васионски поредак, иако не постоје природни закони. Света Књига Божја, која не зна ништа о некаквим природним законима, богата је у величању божанственог поретка свих твари и бића у васиони.
2. Једно је закон, а друго је поредак. Кад неко уђе у кућу са лепо уређеним намештајем, неће говорити о закону намештаја него о поретку намештаја. Исто тако ко уђе у једну трговину. Исто тако ко уђе у цвећарник говориће о поретку у њему, а не о закону. Исто тако ко уђе у добро уређен пчелињак, или у обрађено и уређено домаћинство, говориће о поретку, а не о закону. Јер је једно закон, а друго поредак.
3. О закону се може говорити само у вези са људима у овој васиони, или у вези са анђелима у надвасиони. У вези пак са животињама, биљкама, минералима, звездама, ветровима, и осталим тварима и стихијама овога света може се говорити само о поретку или беспоретку, а никако о закону.
4. У првој глави Књиге Постања вели се од речи до речи: Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома.
5. Праведни Јов говори о красоти и безбројности дела створених па каже за Творца свега тога; Он чини ствари велике и неиспитљиве и дивне, којима нема броја.
6. Све је створено по мери, свему је одређен поредак, свему назначен пут. Ко је био присутан кад Бог – даваше вјетру тежину, и мјераше воду мјером; кад постављаше уредбу дажду и пут муњи громовној? Пита Бог страдалца Јова: Гдје си ти био као ја оснивах земљу? Ко јој одреди мјере? На чему су подножја њезина углављена? или ко јој постави камен угаони? Или још: Гдје си ти биокад пјеваху заједно звијезде јутарње и сви синови Божији кликоваху? Јеси ли ти свога вијека заповједио јутру, и показао зори мјесто њезино?
7. Премудри Еклезијаст пак проницљиво испитује време и начин свему што постоји па каже: Свему има вријеме, и сваком делу под небом има вријеме. Па онда: Све је учинио да је лијепо у своје вријеме, али човјек не може докучити дјела која Бог твори, ни почетка ни краја.
8. Бреме, поредак, начин, ритам у свему као у музици. Нараштај један по један одлази, а други долази, а земља стоји увијек. Сунце излази и залази и опет хита на своје мјесто одакле излази. Вјетар иде на југ и обрће се на север, иде једнако обрћући се и у обртању своме враћа се. Све ријеке теку у море, и море се не препуња, одакле теку ријеке онамо се враћају да опет теку… Свему има вријеме и начин.
9. Надахнути Духом Божјим Псалмист овако говори о красоти створене васионе: Господе Боже мој, обукао си се у величанство и красоту… Како су велика дјела твоја, Господе, све си премудро створио, препуна је земља твари твојих. Слава и красота и мудрост на све стране. Дјело је његово слава и красота… Сви народи виде славу његову… Небеса казују правду његову… Небеса казују славу Божију и дјела руку његових гласи свод небесни. И још, и још: Господе, кад погледам небеса твоја, дјело руку твојих, мјесец и звијезде, које си ти поставио – шта је човјек те га се сјећаш и син човјечји те га походиш!
10. И тако редом, сва Библија говори о поретку, мери, хармонији, страхоти и величанству створенога света. И док научници често пута говоре о случају и случајним појавама у васиони – противречећи тако својој причи о природним законима – Библија не зна за случај. Сходно овој Књизи Божјој може се рећи да су сви зраци сунчани избројани, као и све власи на нашој глави; и свака кап кише има неку целисходну намену. У физичкој васиони нема места за случај, као што га нема ни у моралном животу људи.
11. Иако дакле ми одричемо природне законе, ми видимо у природи тако ненадмашан поредак да се око не може нагледати ни ухо наслушати нити ум људски досегнути и појмити. Но сав тај поредак не представља сам собом никакве законе; он је слика моралног закона, на коме је створени свет основан.
12. Сва васиона блиста и дише светињом. Она није свесна те светиње своје; свесни су ње само Бог и човек. Као један величанствени храм, сав преукрашен символима светиње. Сам храм није свесан символичне светиње своје, нити стварне светиње Бога и човека, коју он сликовно представља. Ње су свесни само Бог и човек.
13. Таква је и цела звездана васиона. Она је као храм искићена и препуњена символима светиње, чија је стварност у Богу и у човеку. Па као што онај ко уђе у један храм и види сву символику његову не говори о законима самога храма него о његовом строју, поретку, лепоти, изразитости и јасноћи онога што он треба да представи, тако и онај ко гледа васиони свет и мисли о њему не може говорити о законима тога света него опет о строју, поретку, лепоти, величини, изразитости и јасноћи онога што тај васиони свет треба да представи и значи.
14. Ако ли ће се говорити о неком закону у природи, може се говорити само о одсјају моралног закона у њој. Тај одсјај нама је негде јаснији негде нејаснији. На пример морални закон одмазде, уважења својих родитеља, благодарности, жртвовања родитеља за децу, жртвовања јединки за целину, па чак и узајамне љубави, не запажамо ли ми све то и код животиња?
15. Ја бих рекао, да сви зидови васионе представљају таблице моралног закона Божјега. Ми их донекле сричемо, но нисмо у стању да их прочитамо баш до краја. Јероглифима природних твари и збивања исписани су и закони неумитне правде и закон љубави. Бодљикавим жицама неумитне правде ограђена је божанска љубав, која је и основна побуда стварања света и крајњи циљ његов. Јер где је извор ту и извор свега божанског.
16. Но ко ће одговорити на питање беспоредака у природи? То збуњује оне учене главе, које говоре о природним законима и које су често пута изненађене и збуњене аномалијама, упадицама, катаклизмама и разноврсним беспорецима који се измичу испод власти њихових закона. Случај – то им је једини одговор. Али ако је случај, онда је неразум; ако ли је неразум, онда су закони у питању. Јер оно што се назива законом, ма у ком смислу, искључује неразум.
17. У ранијим излагањима ми смо довољно објаснили узроке беспоредака у природи, дисхармоније, штетне превласти једне стихије над другом, безмерности, нескладности и невремености појава и збивања, убитачној суровости појединих природних сила у нападу на човека и на све оно што је драго човеку. Рекли смо да је то реакција природе на гажење моралног закона од стране људи, на безакоња људска.
18. За потврду тога навели смо више примера, забележених у Старом Завету. Има их врло много. Можемо навести колико се хоће и примера из Новог Завета. Када Спаситељ света би умртвљен од злотвора, тада гле, завјес црквени раздрије се, и земља се потресе, и камење се распаде, и гробови се отворише. То је оно што назвасмо реакцијом природе на безакоње људско.
19. А по видовитом и поузданом предсказању Господа Спаситеља и у последње дане биће глади и помора, и земља ће се трести врло по свијету, и страхоте и велики знаци биће на небу, и онда још и ово: сунце ће помрчати и мјесец своју свјетлост изгубити, и звјезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.
20. Зашто ће све ово овако бити? Због погаженог закона Божјег. На кога оволика узбуна звезданога неба и земље? На грешне људе. Јер ће се умножити мржња, безбоштво, и свако безакоње, те ће охладнети љубав многих. На то ће реаговати и земља и сунце и месец и звезде и ветрови и камење и огањ и вода, речју све стихије поднебесне, сва природа.
21. Тако дакле беспореци у природи дају се објаснити једино моралним узроцима. Но и ти козмички беспореци изгледају само нашем физичком виду као беспореци. Чим се пак пренесу у област моралну и ставе пред огледало моралног суђења и схватања, они губе изглед беспоредака и јављају се у светлости једног неопходног поретка. То је светлост моралног поретка. У тој светлости васиона је од почетка до краја времена и пространства лепа, стројна и целисходна.
22. Према томе сва васиона је у служби моралног закона Божјега. Ни свесно нити подсвесно, него по промислу Онога који не скида свога свевидећег ока ни са ње ни са човека.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *